УТЕМЕЉЕЊЕ НОВОГ ДУХОВНОГ БИЋА: Нову националну свест Срби треба да заснују на енергији разумне наде и изласка из пораженичког мамурлука

НА СКУПУ у Бијељини, који је одржан 29. и 30. октобра 1998, Ћосићеве тезе, изнесене у писму Влади Стругару, чији други део објављујемо данас, саслушане су као увод у расправу с великом пажњом.

Академици Милорад Екмечић, Добрица Ћосић и Никша Стипчевић / Фото Из књиге "Писма са двоструким дном"

Учествовало је двадесетак најистакнутијих стваралаца из Србије, Црне Горе и Републике Српске. Велики историчар Милорад Екмечић, рекао је да ово излагање представља датум у нашем јавном мишљењу о отвореним друштвеним и државним питањима.

"ГУБИТКОМ Косова и Метохије, што значи и културне и уметничке баштине на том тлу, а после анексије српске духовне баштине на тлу садашње државе Македоније - чије постојање начелно не сматрам спорним - српска култура губи главнину свог средњег века. Српски народ је једини европски народ који у другој половини двадесетог века губи свој "златни средњи век": то су верске, културне, градитељске и уметничке вредности, које представљају врхове византијско-српске цивилизације. Неки највиши културно-историјски садржаји и вредности српског идентитета, постојаће само у српској имагинарној библиотеци и српском имагинарном музеју. Дечани, Пећка патријаршија, Богородица Љевишка и Грачаница - постаће нови Хиландари. Приморани смо да та величанствена дела српског средњег века, утемељимо у своје духовно биће и сачувамо их као садржај свог идентитета онако како чувамо Хиландар, Душанов законик и Мирослављево јеванђеље. Ту чињеницу од епохалног значаја, напомињем без помисли на било какво ратоборство и освету, али са уверењем да је она једна од темељних претпоставки нове националне самосвести коју Срби треба да заснују на енергији разумне наде, с циљем што бржег изласка из пораженичког мамурлука и очајничког нихилизма.

ИСТОРИЈА нема тачку ни на једном поразу и ни на једној победи. Из њених дубина и висина долази непознато и неочекивано. Примарни идентитет Срба као словенског и хришћанског етноса и нације, у свом миленијумском опстајању претрпео је многе промене, преображаје и ерозије. Под примарним српским идентитетом данас подразумевам: византијско - православно средњовековље, чији је врх светосавска духовност; сакрално градитељство и уметност; народно стваралаштво, чији је врх епска поезија; косовске митологеме; борбено-ослободилачки етос; патријархалну сеоску цивилизацију; књижевно стваралаштво на вуковским постулатима.

Објективна одредница српске културе није простор, него време. Срби се као етнос крећу простором, а живе, мисле и стварају у времену. Стваралаштво Срба разастире се од Хиландара до Сентандреје и од Поганова до Крке, а траје осам векова. Српска култура нема једно средиште; она има више средишта, а већина тих средишта није више на њеној националној територији. Духовни лук српске културе разапиње се од Савиног "Житија Светог Симеона" и Доментијанових житија до надреализма и данашњих постмодерниста.

СРПСКА култура је гранична култура која је била и остала изложена утицајима спољних чинилаца и суседних култура. Спољни чиниоци били су, истовремено, плодоносни и разарајући. Напори за очување духовног идентитета морају данас бити снажни и промишљени, али не смеју тежити затварању ни бити замућени ксенофобијом. Чувајући националне културне вредности, самобитност и различитост, српска култура треба да остане отворена за спољне подстицаје и универзалистичке утицаје; при томе се мора разликовати америчко-мондијалистичка супкултура од аутентичних култура Европе, Русије и осталог света.

У овом часу немам храбрости да пророкујем будућност српске културе, која с православном вером твори духовни идентитет српског народа. Она ће делити судбину српског друштва, али не у потпуности. Духовно стваралаштво подлеже и позитивном и негативном утицају економије и политике, слободе и неслободе, али свагда задржава и аутономију снагом дара стваралачке личности,. Духовно стваралаштво надживљава ратове, националне и духовне кризе, победе и поразе; оно је индивидуално до највишег ступња. Стваралачки геније није условљен стањем нације и друштва на чијем језику мисли и ствара.

НАШУ одговорност за будућност нације, њеног духовног идентитета и развојног потенцијала, данас видим у афирмисању и развоју сваке стваралачке и научно-проналазачке могућности. Појава названа "одлив мозгова" несагледно уназађује српско друштво и његову културу. Поред одбране српског духовног простора и идентитета, највећа брига треба да нам буде обезбеђивање објективних услова за развој индивидуалних стваралачких могућности, особито у младим нараштајима.

Наше доба има неке сличности са добом у ком су се сусретали, сударали и прожимали хеленизам и хришћанство. Тада су пагански богови умирали пред хришћанским Богом. Сукоб хеленизма и хришћанства родио је византијску цивилизацију. Живимо у времену темељних преображаја света и настајања нове цивилизације. Хришћански Бог узмиче пред кумирима материјалистичко-техничке и потрошачке цивилизације.

ПАПА Војтила је привео крају претварање католичанства у световну идеологију и политику хегемонизма. У земљама у којима је владао атеизам бољшевичког социјализма, "на рушевинама система нада и душа" обнавља се православно хришћанство са идеолошким осветама. Ислам је последњих деценија у експлозивном ширењу, са снажном фундаменталистичком, ратничком струјом, која озбиљно прети народима који не верују у Пророка. "Нови светски поредак", под окриљем идеологије људских права и са хегемоном света - Сједињеним Америчким Државама - устремљује се у прави крсташки поход на Русију и њене просторе. Модерна супкултура, чија је домовина САД, помоћу електронских медија и компјутерских комуникација постаје владајућа култура данашњице. Рушење традиција схвата се као постулат прогреса.

Георгије Флоровски сматра да је "наше доба критично доба, доба кризе и неразрешивих напетости... Ако уопште постоји нека историјска будућност, може се лако десити да та будућност буде намењена некој другој цивилизацији, вероватно оној која ће бити потпуно различита од наше"...

До скорог сусрета, на којем ћемо детаљније размотрити утемељење и носивост мојих ставова, као и Твоје евентуалне примедбе, срдачно Те поздрављам.

Твој

Добрица Ћосић"

СУТРА: ИСТОРИЈА ПРОТУТЊАЛА ПОРЕД НАС

Препоручујемо

Фељтон

0 1

СТВАРАЊЕ НОВЕ НАЦИОНАЛНЕ ДРЖАВЕ: Идеја о уједињењу српског народа се поистоветила са југословенством

27. 09. 2020. у 19:48

Фељтон

0 2

НАЈУПОРНИЈИ ОД СВОЈИХ ИСПИСНИКА: Не може се бити добар државник ако се не живи у судбоносном времену

26. 09. 2020. у 19:48

Фељтон

0 1

БУЈИЦА УВРЕДА И ИЗМИШЉОТИНА: Писмо Стругара поводом смене

25. 09. 2020. у 20:00

Фељтон

2 21

РАСРБЉАВАЊЕ ЦРНЕ ГОРЕ: Дочекали Ћосића с одушевљењем а он им рекао једну реченицу

24. 09. 2020. у 20:00

Фељтон

0 0

ТЕМЕ КОЈЕ ЈЕ НАМЕТНУО ЖИВОТ: Из дуготрајне преписке Ћосића и Стругара, из њеног дијалошког тона зрачи заједничко осећање трагизма

22. 09. 2020. у 20:00

Фељтон

0 2

ПОКОЛЕЊЕ ПОРАЖЕНО ОД ИСТОРИЈЕ: Речи добрице Ћосића деценију пред смрт

21. 09. 2020. у 20:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације