БЕОГРАД И НИШ: До 16. године живот се одвијао између два града
МОЈ живот се до 16. године одвијао на релацији Београд - Ниш. Родитељи су ми били разведени, па сам одрастао у Нишу, код бабе и деде по оцу, и са њима сам имао врло срећно детињство. Моји доласци у Београд код родитеља били су везани за два ћошка - за угао Влајковићеве улице и Косовске..., говорио је о свом животу наш легендарни редитељ и сценариста Горан Паскаљевић, који је 25. септембра у Паризу отишао међу небеске великане.
Сцена из филма "Пас који је волео возове" / Фото Документација "Борба"
"У Влајковићевој се налазила штампарија "Гласа", где се тада штампала и 'Дуга', први илустровани лист у Југославији, који је као уредник и директор водио мој отац Владимир. Он је касније покренуо и часопис 'Филмски свет', и нека друга популарна издања, и као дете често сам долазио код њега упијајући мирис штампарије, па је мој отац био убеђен да ћу и ја да студирам књижевност. Други ћошак, у Косовској улици, ипак је постао пресудан у мом животу. Мој очух је био Филип Аћимовић, заљубљеник у филм, човек који је говорио седам језика и путовао по свету, налазећи копије филмова за Југословенску кинотеку. Када сам на инсистирање моје мајке Оливере прешао у Београд да живим код њих, имао сам 17 година када ме је очух убацио у Кинотеку - дао ми је задатак да цепам карте на улазу. Мени је то било занимљиво, посебно што сам могао да убацим и двојицу-тројицу другара да гледамо филмове. А баш тих првих дана мог 'запослења' на репертоару је био циклус италијанског неореалистичког филма. Сећам се да сам филмове 'Крадљивци бицикла' Витора де Сике, и 'Земља дрхти' Лукина Висконтија, који су снимљени 1948, у време када сам ја имао непуних годину дана, гледао заредом најмање четири-пет пута заредом, и био сам потпуно фасциниран. Ту, у мраку Кинотеке, осетио сам колико је филмска уметност очаравајуће жива и узбудљива, колико може потпуно да занесе човека, и тада се у мени родила жеља да почнем да се бавим филмом", говорио је Паскаљевић за наш лист.
Одлука да студира филмску режију у његовој породици није наишла на подршку - мајка је говорила да је позив редитеља несигуран, а отац је сматрао да би као писац или новинар, због великог дара за књижевност који је био видљив још док је био у основној школи, имао много више успеха.
За одлуку да постане студент чувене академије у Прагу и да филм буде његова професија, Паскаљевић је највећу подршку добио од свог очуха.
"ХОЛИВУД РИПОРТЕР", "ЕЛ ПАИС"
ОД нашег филмскиг аутора који је доживео славу у светским оквирима, од 25. септембра непрестано се опраштају и критичари и уметници широм Европе. О Паскаљевићевој целокупној каријери - од студија на прашкој академији, до светских награда које је добио и великим ретроспективама које му је приређивао и Музеј модерне уметности МоМА у Њујорку, у европском издању "Холивуд рипортера" пише критичарка Дебора Јанг. Критичар водећег шпанског листа "Ел паис", Хавијер Хернандез, опрашта се од Паскаљевића речима да је био редитељ изузетне поетике, европског и светског формата, кога је обожавала публика у Шпанији. "Паскаљевић је 2015. добио награду Шпанске кинотеке за животно дело, која му је тада приредила ретроспективу и објавила двојезичну монографију о његовим филмовима", пише Хернандез.
(СУТРА: ЦЕНЗУРА ОД ПОЧЕТКА)
Препоручујемо
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
СКРИВЕНА ПРЕТЊА ИЗ ВОЈНЕ БАЗЕ: Тајни град величине 100 Москви на Гренланду - дубоко испод леденог покривача
НАУЧНИЦИ упозоравају на озбиљан еколошки ризик од напуштене америчке војне базе Камп Сенчури, познате као „град под ледом“, коју је случајно поново открио НАСА-ин радар 2024. године дубоко испод леденог покривача Гренланда.
10. 01. 2026. у 15:43
Коментари (0)