СУДБОНОСНИ ДАНИ НАШЕГ НАРОДА: Живот је посветио саборности нашег народа, да не заборави своје корене

РАСПЕТО Косово и Метохија и његов раскућени народ са својом Црквом обележили су 3. октобра 2010. године још једно црвено слово у вишевековном трајању на овим просторима. У Пећкој патријаршији, древном трону српских духовника и светитеља, устоличен је, овога дана, патријарх српски Иринеј, 45. по реду молитвеник на престолу Светог Саве.

Патријарх Герман и тадашњи владика Павле хиротонишу младог архимандрита Иринеја у чин епископа

Упркос трагичним околностима, у којима живи и опстаје српски Сион је поново сабрао свој народ, у посебно значајном историјском тренутку - и за Српску православну цркву и за државу Србију.

Више хиљада људи читаву ноћ су путовали, како би присуствовали устоличењу. Црквена и патријаршијска порта, као и простор испред, били су дупке пуни. Свету архијерејску литургију служио је Иринеј, уз саслужење грчког и руског црквеног великодостојника и архијереја Српске православне цркве.

ПО завршетку литургије и причешћа, обављен је чин устоличења. Његову светост патријарха Иринеја у патријашијски трон Светог Саве, како древни обичаји налажу, увели су најстарији по чину и годинама, архијереји СПЦ митрополит Амфилохије и загребачко-љубљански Јован. Уз усаглашавање "аксиос" и "достојан", патријарх је примио симболе патријаршијског достојанства - панагију, жезло и белу пану камилавку.

Нови архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски Иринеј пригодном беседом обратио се верном народу.

Архива

- Време и прилике мог избора и увођења у трон српских патријараха у много чему је сличан са временом и околностима у којима је Српска црква са својим народом доживљавала и проживљавала тешке и судбоносне дане своје историје - казао је патријарх, подсећајући на недавно време свеопштих страдања готово на свим просторима настањеним српским народом. Последице тог страдања још увек су видљиве и присутне: уништене цркве и манастири. Спаљени домови, народ протеран са својих вековних огњишта и расејан у свету.

ПАТРИЈАРХ је, потом, говорио о преголемој рани на телу Српске православне цркве и српског народа на Косову и Метохији "на овом усистину страшном судилишту".

- Са овог светог места, у овом радосном и болном тренутку, упућујемо вапајни апел моћним факторима света, у чијим је рукама судбина Косова и Метохије, уз молитву Господу да не огреше своју душу доношењем решења о питању статуса ове покрајине којим би српски народ био лишен вековног права на своју постојбину, на своје домове и свој иметак. На гробља својих предака и своје светиње.

Лелујали су полијелеји под куполама Пећке патријаршије од "Многаја љета", коју су проносили гласови хорова нишке Саборне цркве, дечанских монаха и сестринства Патријаршије, док је патријарх примао честитања да дуго, мудро и храбро кормилари Српском православном црквом.

Одзвањала је његова порука из беседе:

- Косово и Метохија има довољно животног простора и места за суживот српског, албанског и других народа. Ова два народа, српски и албански, вековима су живели заједно. Зашто не би могли и данас. Српски народ нема другу средишњу државу, осим земљу Србију у чијем је саставу вековима. Зато, обраћајући се у овом свечаном тренутку са љубављу и поштовањем, не само српском православном народу Косова и Метохије, него и часном албанском народу и свим овдашњим житељима, позивамо их на мир и заједништво, увек темељено на божјој и људској правди.

А, у дану пре устоличења, по доласку у Пећку патријаршију, а после обиласка цркве у коју је уведен у трон српских патријарха, Иринеј је са "Новостима" поделио емоције с којима је допутовао и, у овом дану, крочио у манастир. Док смо разговарали, све време је стајао у порти, са монаштвом и свештенством СПЦ.

- Кад сам ушао у манастир, умало нисам заплакао пред овом лепотом, пред узвишеношћу и значајем Пећке патријаршије. Значајем за Српску православну цркву и њен народ. Пред нашим духовницима и светитељима који су овде оставили дубок траг, па и саме себе, да нас призивају и сабирају. Други разлог због кога сам једва задржао сузе је, тај, што сам од Митровице до Патријаршије поново видео каква је судбина нашег страдалног народа. Њихове порушене куће, зидине које зјапе, пусте њиве и винограде.

Док је говорио, само се тишина сливала.

- Боравио сам дуго у Метохији. Зато, поред радости што је Патријаршија поново заблистала, ипак, осећам тугу. Пре бих рекао, жалост због таквог стања на вековним српским огњиштима.

Поручио је на крају:

- Моја је жеља да се, овде, на извору наше вере, народ сабира. Да не заборави своје корене и да се врати на своја огњишта. Да нађу начин да, што је српско и остане српско. Такође, да покушају да са својим комшијама Албанцима, а има међу њима веома честитих људи, граде и изграде мир и у њему заједнички живот. Тешко је, веома тешко време. Али, шта год да се догоди, само правичним решењем за српски народ на овим просторима, тешкоће могу да се превазиђу. Свако друго решење биће јабука раздора.

СУТРА: КОРМИЛАРИО У ТЕШКИМ ВРЕМЕНИМА

Препоручујемо

Друштво

0 2

ПРИЧЕ О СЕДОЈ КОСИ, ПАВЛУ И ГРАЧАНИЦИ: Три детаља о животу патријарха Иринеја које смо заборавили (ФОТО)

20. 11. 2020. у 22:18

Друштво

0 0

СВОМ СНАГОМ ЈЕ ОЖИВЉАВАО ВЕРУ У НАРОДУ: Отац Зоран Филиповић: Ја сам човек кога је патријарх подигао од малих ногу

21. 11. 2020. у 08:00

Друштво

0 0

СМРТ ПАТРИЈАРХА - МУДРИ ПАСТИР У ВУЧЈЕ ВРЕМЕ: Отишао је тихи човек Јеванђеља

21. 11. 2020. у 07:00

Друштво

0 2

ГРАДИО МОСТОВЕ И СА ПАПОМ И ВАТИКАНОМ: Покојни патријарх био је годинама жестоко критикован због односа са Римокатоличком црквом

25. 11. 2020. у 10:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације