СТЕПИНАЦ НИЈЕ ЗА ОРЕОЛ СВЕЦА: У два писма послата папи патријарх је утемељено образложио своју молбу да се заустави процес канонизације
ПАТРИЈАРХ Иринеј, велики патријарх! Одговарајући на питање хрватског новинара Силвија Томашевића, у авиону којим се враћао из прошлогодишње посете Скопљу, папа Фрања је овим речима описао поглавара Српске православне цркве. Његове речи, изговорене у контексту шанси за канонизацију контроверзног хрватског кардинала Алојзија Степинца, одјекнуле су регионом.
Делатност и архипастирски учинак патријарха Иринеја на трону Светог Саве често су контрадикторно тумачени у домаћој јавности, посебно међу дежурним критичарима Српске православне цркве, али и међу верницима. Непрекидно нападан као конзервативац и крути националиста, покојни патријарх Иринеј направио је највећи помак у изградњи односа са Римокатоличком црквом.
ЛИЧНИМ ауторитетом и снагом чињеница успео је да утиче на сами врх Ватикана да заустави процес канонизације хрватског кардинала Алојзија Степинца, али и да "припреми терен" за евентуалну будућу посету папе Франциска Србији. Због тога је годинама био изложен критикама дела црквене јавности, склоне екстремним ставовима, која је у њему видела "екуменисту", "новотарца" и "паписту".
Патријарх Иринеј, међутим, овим питањима приступао је мирно, принципијелно и рационално.
- Посета представника једне цркве каква је Римокатоличка значајан је догађај за сваку земљу и ту не видим ништа лоше. Важна је околност само да ли би папа дошао као државник или као римски епископ, будући да наша црква прави разлику у дочеку и третману овакве посете. Посматрано са аспекта Цркве и са мог личног аспекта, то би био велики, значајан догађај - говорио је патријарх Иринеј.
Да је патријарх Иринеј имао снажан утицај на односе са Светом столицом недавно је потврдио и шеф српске дипломатије Никола Селаковић, који је као генерални секретар Председништва Србије био задужен за комуникацију са СПЦ.
- ПРЕДСЕДНИК Александар Вучић се о евентуалној посети папе увек консултовао са патријархом - навео је Селаковић, уз подсећање да је патријарх високо вредновао чињеницу да Ватикан није признао једнострано проглашену независност Косова.
Као највећи допринос патријарха Иринеја јачању веза са Ватиканом сматра се успостављање дијалога о историјској улози кардинала Степинца у Другом светском рату. Овај модел размене аргумената и новог, научног тумачења и осталих спорних питања сматра се - историјском прекретницом.
У два писма послата папи у Рим 2014. и 2015. године патријарх је разложно и утемељено образложио своју молбу да се заустави процес Степинчеве канонизације. Папа Фрања уважио је разлоге Српске цркве и наложио формирање Мешовите комисије са задатком да историјски размотри све сегменте његовог живота.
Ова деликатна писма објавио је још 2016. године хрватски публициста, теолог и пажљиви аналитичар односа СПЦ и Ватикана Драго Пилсел. Поглавар СПЦ у њима је папу замолио да Степинчеву канонизацију скине с дневног реда и препусти је "непогрешивом суду Божјем.
Пилсел нуди и своје тумачење исхода преписке двојице поглавара:
- СВЕТАЦ је онај који може и треба да буде оријентир универзалној Цркви, свим хришћанима. Алојзије Степинац то, својим целокупним животом, тешко може постати - рекао је Пилсел и додао да папи Фрањи није важно колико ће Хрвата заговарати проблематичну канонизацију, већ му је битније да се испоштује истина коју морају заједнички изговорити и Срби и Хрвати.
У првом писму, од 30. априла 2014, патријарх Иринеј скреће пажњу да је СПЦ дужна да каже да је кардинал Степинац свесрдно подржао стварање НДХ, обасипао похвалама њено вођство и вишеструко учествовао у стварању атмосфере нетолеранције која је царевала у држави која је, како је навео, била "копија Хитлерове Немачке и Мусолинијеве Италије".
КОМИСИЈА ОЦЕЊУЈЕ ОДГОВОРНОСТ
ПАПА Фрања уважио је аргументе поглавара Српске цркве и изашао са конкретним предлогом - наложио је формирање мешовите радне групе састављене од представника СПЦ и Хрватске бискупске конференције, као и најеминентнијих стручњака - историчара. Српска патријаршија прихватила је папин предлог, који је резултирао серијом разговора о историјској улози кардинала Степинца. Рад овог тела је завршен, али не и посао. И са стране СПЦ и Ватикана било је више сигнала да ће разговори посвећени равсетљавању Степинчеве одговорности за злочине у НДХ бити настављени у будућности.
У допису се истиче да је Степинац "високо значајан пуч" од 27. марта 1941, кад се Југославија отргла из Тројног пакта, прогласио "издајом за коју је оптужио Православну цркву", а православље је прогласио за "највеће проклетство Европе" и управо те речи забележио у свом дневнику одмах после кобних догађаја који ће увести Југославију у рат.
УКАЗУЈУЋИ да је једино таквим односом према Православној цркви могуће објаснити и Степинчев однос према присилном превођењу Срба НДХ у римокатоличку веру, патријарх папи пише и о логору смрти Јадовно и другим логорима који су, како је навео, наочиглед свих, тадашњу НДХ претворили "у земљу кланицу".
Иринеј је папи скренуо пажњу и да кардинал Степинац није протестовао, већ је ћутао кад се знало да је "нацистички усташки режим на најужаснији начин послао у смрт три православна епископа, више стотина свештеника и монаха и више стотина хиљада православних верника, његових суграђана".
"Ћутао је Степинац и када су хрватске усташе, између осталих, мучиле и убијале и оне православне Србе који су већ, под претњом силе, били примили католичку веру, као и пред чињеницом да су у "његовој" држави хладнокрвно, плански и систематски убијана и деца "непоћудних" грађана те државе - Срба, Јевреја, Рома", нудио је патријарх аргументе.
ПОГЛАВАР СПЦ папи је предочио да су прикупљена и пописана имена и презимена једног дела деце жртава (74.762), од којих су већина (42.791) била деца из српских православних породица. Само логор Јасеновац прогутао је 20.545 дечјих живота.
Наводећи и низ других примера, патријарх у писму папи истиче да се Степинац сувише често приказује као немоћан и изолован појединац, иако је познато да је лично био на челу војног викаријата оружаних снага НДХ, чије је свештенство великим својим делом било укључено у злочине.
Патријарх је позвао папу да разуме да је ово ћутање Степинца - уз све набројано - учинило да спомен на њега у овом тренутку, како наводи, не истиче из библијског корена, нити је пут ка помирењу кад је реч о Римокатоличкој и Православној цркви.
"Напротив, бојимо се да је сувише отворених питања и незалечених рана које кардинал Степинац симболизује, те би његова канонизација само продубила ране и постојеће разлике", писао је Иринеј папи 2014. и затражио да се Степинцу посвети "трезвено и мудро разматрање његовог места у историји, поготову ако је оно обремењено Јадовном и Јасеновцем".
Препоручујемо
ДАРОДАВАЦ НАШИХ СВЕТИЊА: Овако је изгледао сусрет партијарха и Новака Ђоковића
02. 12. 2020. у 15:00
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све
НОВАК и Јелена Ђоковић у емотивној вези су од 18. године, што значи да су пола живота провели заједно. Важе за један од најскладнијих парова, али и код њих се дешавају несугласице.
15. 12. 2024. у 12:00
Коментари (0)