АУСТРОУГАРСКА ЗВЕРСТВА У ШАПЦУ: У септембру 1914. разорено је 2.500 кућа; 1.500 грађана је побијено или одведено, а 537 породица је нестало

НА ПУТУ за Шабац преноћили смо у Владимирцима, у млину гђе Шајновић из Шапца. За вечером, мајка наше домаћице причала ми је да се вратила са гроба свога унука, младог добровољца од 17 година.

Фото архива

Код покојника је нађено једно писмо, упућено његовој баби, у коме је овај дечко причао да је, ноћ пре тога, снивао своју мајку која је недавно умрла, како га зове. Исте вечери он је погинуо од куршума који му је просвирао чело.

Сутрадан ујутро, време је било лепо, упутили смо се у Церовац. Ту је био наш авијатички центар, ако се тако може назвати једна ливада на којој се налази једини авион српске војске.

То је један мали "блерио" од 50 коња, склоњен под један импровизовани хангар: десетак колаца, изнад којих је опружена једна велика мушема. Кад дува ветар, један војник мора да се грчевито ухвати за сваки колац да не би цео "хангар" одлетео. Има само један авијатичар, поручник Миодраг Томић, Блериов ученик. Томић је храбар. Он сваког дана на свом малом апарату врши извидничке летове, који морају сметати Аустро-Мађаре, што сведоче многобројни трагови од куршума. То је била цела авијатичка служба српске војске у почетку рата. Касније сам нашао Томића у Вертекопу, на Солунском фронту, али тада француско-српска авијација није уступала бугарско-немачкој авијацији.

ОСТАВИЛИ смо наш аутомобил код Томића, са наредбом да нас стигне у Шапцу, а ми смо продужили пут на сељачким колима без "федера" и по блату које је кадгод допирало до осовина. Приближавамо се Шапцу и већ се види високи црквени звоник који се издвајао бео на плавом небу. Сваког тренутка констатујемо да су овуда прошле трупе Франца Јосифа, по запаљеним кућама и пластовима сена.

Ровови су остали нетакнути. Али какви ровови кад се упореде са онима у којима смо се касније склањали. Један јарак и један мали насип од земље изнад кога је причвршћена нека врста крова од грања и грудва земље. Још смо били усред покретнога рата у коме се није знало ни за интензивну артиљеријску припрему, ни за гранате са гасом, ни за "минен- верфере" ни за пушку-митраљез, и кад су сами митраљези још били релативно доста ретки.

Ту је Јовановац са кућом у којој су "култур-трегери" искасапили 40 српских заробљеника и рањеника. Најзад, улаз у Шабац обележен је потпуно изгорелим касарнама.

СРЕДИНА вароши је потпуно опустошена дивљачким бомбардовањем. Црква носи многобројне ране; окружно начелство и пошта испробијани су рупама. Пожар је уништио многе куће; од других није остало ништа више до неколико накривљених зидова који се лелујају. По улицама леже многобројне касе, обијене од Аустријанаца. Парчад граната и зрна од шрапнела покривају земљу. Неки становници, који су остали или који су се вратили, повукли су се у крајње делове вароши, али и тамо су падали топовски меци и разорили скромне кућице. Шабац је био богата варош, весела, трговачка и чиста - данас то је хрпа рушевина! А бомбардовање се продужава. За време целог мога боравка, дању и ноћу, гранате су падале као киша.

Ипак, бомбардовање је било само један део пустошног рата свих фамозних војника "Културе". Они су још и опљачкали целу варош.

МОЖЕТЕ ући у коју било кућу, богату или сиромашну, свуда је исти призор - све је опустошено и опљачкано. Оно што се није могло однети, поцепано је, поломљено или на неки начин учињено неупотребљивим. Тако су душеци распорени, огледала разбијена, столице, столови, ормани, разлупани секирама. По радњама роба је разбацана по земљи, чак загађена људским изметом, шешири су пробијани, слике и фотеље разбуцане. Обијено је више од хиљаду каса. У владичанском двору, у начелству, по банкама, архиве су опустошене, а документи и књиге поцепане. Однесена је сва сребрнарија, накит и богате гардеробе. Ови хероји пљачке имали су са собом покварене жене, које су пуниле кола са украденим предметима и превозиле их с друге стране Саве. "Културтрегери " су узели пример од пљачкашких ордија из тридесетогодишњег рата.

БИЛАНС "рада" Аустро-Мађара (од 25. септембра 1914) овај је: у Шапцу је разорено или озбиљно оштећено 2.500 кућа; око 2.500 особа изгубиле су све бомбардовањем и пљачком; 1.500 грађанских особа погинуло или било одведено од непријатеља; 537 породица нестало је. У посаво-тамнавском срезу: три особе су убијене, шест запаљених кућа, 10 породица у беди (само у једном селу). У мачванском срезу; 457 кућа разорених, 359 особа убијених, 371 особа одведена, од којих је много убијено успут. У азбуковачком срезу: 182 особе убијене, 228 запаљених кућа и 42 особе одведене. У јадранском срезу: 741 кућа разорена, 1.738 породица у беди и много искасапљених особа. За рађевски срез немогуће је добити податке; један велики део овог среза још је у непријатељским рукама. Уосталом, тако је делом и за јадрански и азбуковачки срез.

Што се тиче вароши Шапца, зверства која су извршили аустроугарски војници, била су нечувена. Тако су војници Франца Јосифа купили све жене и девојке: око 2.000. Један део њих био је затворен пет дана у Хотелу "Европа"; женама није давано ништа друго сем мало хлеба и воде. Прва ноћ је прошла без инцидената. Друге ноћи, каплари и наредници водили су жене у једну засебну собу и питали их: "Где су ваши мужеви? Где су положаји? Где су трупе?" Кад су жене одговарале да не знају, тукли су их кундацима.

НАРЕДНИХ ноћи, војници су улазили у салу где је спавало женскиње и одводили су девојке. Један од војника узимао их је за ноге, а други за главу. Ако су викале, запушили су им уста марамом. Шта су радили с овим девојкама? Оне би се сутра враћале очајне, али богато одевене у хаљине из гардероба опљачканих кућа.

Из хотела "Европа" жене су преведене у хотел "Касина" и одатле у цркву, где је већ било много света. Кад су наши, враћајући се, бомбардовали цркву, наређено је несрећницама да вичу: "Живела Мађарска!" Официри су силовали девојке иза олтара. Док се бомбардовање продужавало, Аустро-Мађари су наместили сироте жене по улицама да се добро виде, како би изгинуле од српских граната. Најзад, затворили су их у штале жандармерије, одакле су их ослободиле наше трупе. Други део похватаних жена и девојака одведен је са трупама. Оне су морале да иду испред војника од 13 до 19 сати увече. С времена на време, трупе су пуцале и, на заповест на мађарском језику, жене су морале да легну. Жена апотекара Гајића преводила је наредбе. Међу овим јадницама биле су две-три које су родиле тек на два дана пре овога мучења.

Иза цркве, разбојници, јер војници достојни овог часног имена не могу вршити слична недела, искасапили су велики број сељака и варошких становника и потрпали њихове лешеве у заједничку раку.

СУТРА: Мачва пуна гробова и очајања

Препоручујемо

Фељтон

0 4

АСОВИ СТАРОГ КРАЉА ПЕТРА: Како су српске тобџије биле јаче од три непријатељска пука

11. 01. 2021. у 18:00

Фељтон

0 3

БОЛНИЦЕ ГАЂАНЕ ПО ЧЕТИРИ ПУТА: Аустроугарска води "интегрални рат", односно она хоће да истреби цео српски народ, а не само његове војнике!

10. 01. 2021. у 18:00

Фељтон

0 4

ШКОЛА ЗА ЧЕТНИКЕ У ВАЉЕВУ: Регент Александар Карађорђевић за време целог трајања рата није никада хтео да напушта своје војнике

09. 01. 2021. у 18:00

Фељтон

0 1

ПАТРИОТИЗАМ БЕЗ ГРАНИЦА: Војник истине и правде

08. 01. 2021. у 20:00

Фељтон

0 1

ВАЉЕВО СЕ ПРЕТВОРИЛО У БОЛНИЦУ: Лекари на српском фронту били су прави хероји самоодрицања и преданости

06. 01. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ПЕСМА УЗ ГУСЛЕ ДИРА У СРЦЕ: Пашић је рекао Рајсу - Отворите очи и уши и кажите онда свету што сте видели и чули

05. 01. 2021. у 17:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације