ЧИТУЉА СА НАСЛОВНЕ СТРАНЕ: "Потковица" је постала незаобилазно стециште глумаца, адвоката, спортиста, свих виђенијих људи

За разлику од "Кикевца" и "Калинића", кафана "Табор" је увек радила после поноћи. Ту су све госте чекали џигерица у сланини и цревца на жару, шкембићи заљућени по укусу, који су се служили око три сата, и кисела чорба око пола пет ујутру. Онда, кад увелико сване дан и кад на Каленић пијацу стигну врући чварци, куповало се пола киле чварака, који су се обавезно увијали у фишек, па у новине, и ишло се у комшилук по пола кила хлеба, у пекару у Стишкој улици, где је данас кафана "Потковица".

Горан Султановић и Гага Николић / Фото из књиге "Врачарци крсташи"

Новине у које су се увијали чварци морале су да буду "Политика" и ниједне друге. Касапима није падало ни са оне стране памети да чварке завијају у "не дај боже, 'Борбу'". "Борба" је била партијски лист, с поносом је ношена у џепу сакоа или мантила, па се онако, случајно, крупан црвени наслов окрене тако да се она велика црвена слова виде из џепа и да одмах све буде кристално јасно о њиховом власнику. Таман посла да се у "Борбу" завијају чварци, ко зна шта би се касапину десило, а са власником чварака да и не говорим!

САМО је господин Зека, син предратног генерала Зечевића, имао толико грађанске храбрости и чубурске духовитости да сваког јутра код свог продавца новина узима "Политику", погледа прву страну и ћутке је врати на место. Једнога јутра, продавац се окуражи да га упита:

"Шта то, госпон' Зеко, сваког јутра гледате на првој страни новина?"

"Тражим читуљу", најнормалније одговори некадашњи гардијски официр.

"Па читуље су на задњим странама!", изненађено рече продавац.

"Она коју тражим биће на првој!", мирно рече Зечевић и продужи према кафани "Каленић", на своју прву кафу и хладну чачанску шљивовицу.

Са врућим чварцима умотаним у листове "Политике" и хлебом из пекаре у Стишкој, Чубурци су се враћали својој кући и устајали тек око поднева. Нигде у Београду тако нешто није постојало, само на Чубури, у срцу Врачара.

ЈОВАН Поповић, стари познаник из Захумске улице, по доласку из Париза 1985. године, некадашњу пекару у Стишкој улици претвара у ресторан са прворазредним коњским специјалитетима, налик на чувени француски култни ресторан "Флора".

Од самог отварања, "Потковица" је постала незаобилазно стециште глумаца, адвоката, спортиста, свих виђенијих људи из града, и до дан-данас остала безмало једина светла традиција Чубуре, достојна наше пажње, у којој нисмо узалуд трошили време. Гости "Потковице" су знани и незнани Чубурци и житељи целога града. Она је с временом постала састајалиште и позориште, културна трибина, место разговора и кутак договора. У њој је врцало од духовитих досетки и шала, које су подизале расположење и атмосферу.

Када се спомене, име "Потковица" понајвише асоцира на Драгана Гагу Николића, омиљеног и славног Чубурца-Крсташа, који је од самог отварања био њен "промотер", али и на такође славне Бору Тодоровића и Петра Краља. Било је то време када су ту долазили и многи други београдски глумци и глумице из Атељеа 212 и других позоришта.

ДОЛАЗИЛО се сваког дана у подне и увече, на добру клопу, на релаксацију шалом и смехом, а њих је било увек у изобиљу када сте у друштву таквих шмекера какви су били Гага и Бора, или "стожери" око којих су се сви окупљали, непоновљиви и јединствени Риста Румун, Звонко Воскар и Гавра Крсташ - тај егземплар чубурског духа, који ће стизати увек "тачно у подне", као Гари Купер, да испије своја бесплатна пића која ће му пријатељи наручивати.

Ова кафаница је и данас, као и првог дана, омиљено место глумца Горана Султановића, који је одрастао у оближњој Хаџи-Продановој, у којој се налази и његова Четрнаеста београдска гимназија, коју су похађале све генерације из овог краја. Прекопута шанка, у углу, седела је истинска елита "Потковице", која је играла покер, ту најхазарднију игру на свету. Састав је био репрезентативан: адвокати Борко Симоновић, Предраг Лазаревић Лача, Бранислав Тапушковић Тале, Сима Поп, кошаркаш Ражњатовић... Према сведочењу оних који су имали прилике да гледају њихове фантастичне партије, сви одреда били су истински мајстори.

ОВА кафаница важила је за доајенско гнездо адвокатских ауторитета, доктора, новинара, спортиста и певачких звезда. Адвокате је предводио Бранислав Тапушковић, кога се сећам из млађих дана, јер кад је он дипломирао права, Борко Симоновић и ја смо уписивали Правни факултет, да бисмо се деведесетих година нашли у истој канцеларији Прве адвокатске радне заједнице, на Тргу Николе Пашића број 12. Не могу се те године тако лако као гумицом избрисати.

Тапушковић је рођен у Прилепу 1937. године, где му је отац радио на железници. У школу је кренуо рано, са шест година, и то усред рата. Током школовања стално је мењао место становања, као и учитеље и професоре, због очеве службе. Генерације младих пре и после рата, а ту убрајам и себе, биле су заражене филмом. Гледање филмова, претежно у Кинотеци у Косовској улици, пресудно је угицало на Талетово образовање, чак и више него само студирање. Али, и амбијент Чубуре и њених кафана знатно је допринео његовом сазревању, као и културне институције, будући да је као студенг, како сам каже, "набасао" на Народно позориште. С временом се заинтересовао за оперу и балет. Од тада је свакодневно корачао по свом "троуглу образовања", и тако одавде до вечности.

НЕ ТРЕБА ни помињати да је, као сви дечаци, волео спорт и маштао да буде успешан спортиста. Стони тенис је почео да тренира и пре доласка у Београд, где је 1956. године уписао права. У времену кад је Југославија била стонотениска велесила, у екипи Партизана играли су асови тог спорта, пре свих Војислав Марковић, Владета Павасовић, Бранислав Тапушковић, Милан Радовановић.

Војкан Марковић је 1960, са 19 година постао национални првак Југославије. Доносио је трофеје са много великих турнира. Био је првак отворених првенстава Скандинавије, Бугарске, Румуније. Довољно је рећи да су ти његови успеси били и више него шго се могло очекиваги са његових само 19 година, када је заузео место у најпробранијој групи европских асова стоног тениса. Те године, он је три пуга победио првака свега, Мађара Шидоа, једном у појединачној конкуренцији, затим у мечу Југославија-Мађарска, а трећи пуг заредом у полуфиналу турнира првенсгва Румуније. Такође је савладао и тадашњег првака Европе Берцика.

СУТРА: БЕЗ МАДЕРЕ - НЕМА КАРИЈЕРЕ

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - НАЈМАЊИ КЕЛНЕР НА СВЕТУ: Легендарни Миша, висок тек нешго више од метра, облегао је око столова као кобац и тако зарадио надимак

02. 04. 2021. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ЧУБУРЦИ ПОКОРАВАЈУ БЕОГРАД: У вину је истина и зато му се одушевљено препуштамо

01. 04. 2021. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - МУЗИЧКИ ЦАР ОТВАРА КАФАНУ: У "Млаву" се долазило на шкембиће у сафту без динара у џепу

31. 03. 2021. у 18:00

Фељтон

1 0

ФЕЉТОН - ЛАМЕНТ НАД СТАРИМ КАФАНАМА: Са њима нису из сећања нестали и људи који су чинили њихову душу

29. 03. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ЦЕПАЧИ ДЛАКЕ НА ЧЕТИРИ ДЕЛА: Најлепша међу улицама била је Крунска, крцата зградама ондашњих политичара, генерала и трговаца

28. 03. 2021. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ПЛАТАН СВЕДОК БОЕМСКОГ ЖИВОТА: Београд се немарно понашао према чубурским кафанама

30. 03. 2021. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације