ФЕЉТОН - И БОГ СТВОРИ КАФАНСКУ ПЕВАЧИЦУ: Дара Ружић остала је запамћена као права дама

ОД самог доласка, Чубуру је сматрала за "своју". У зрелим годинама сазидала је кућу са рестораном и назвала га "Романса на Чубури".

Дара Ружић на почетку каријере и Дара са оркестром Драгана Токовића и Добрија Костадиновића / Фото из књиге "Врачарци крсташи"

Свачији је живот, па и живот Даре Ружић, мала литература. Дара потиче из сиромашне породице из Лике, из једног села у околини Оточца. У послератној психози 1946. године сели се са породицом у Војводину, на периферију Новог Сада. У околини, свуда су била циганска насеља. И лети зими гореле су ватре, играло се, певало се. Свуда около романтика. Дара је била импресионирана начином на који се Цигани предају музици и песми и сасвим спонтано падају у занос. Међу њима је био један стари Цига, генијални виолиниста, који је век и по провео по кафанама, с којим је Дара почела да певуши. Уживала је гледајући Цигу како својим прстима на виолини прелази из дура у дур, из мола у мол, свирајући аутентичне тонове народног мелоса.

Цига је имао визионарско око и подржавао је Дару из све снаге. Говорио је: "Имаш гласић, богаги, ко звонце за врбицу! А лепа си, тај твој стас, као једна ластавица, богаги - веома си надарена. Кад ги будеш запевала, мораће милицијска патрола да дежура пред кафану да одбрани кафану од гостију."

И ПОРЕД мајчиног противљења да буде певачица, јер младе девојке са таквом професијом често бивају злоупотребљене, Дара није дозвољавала да је мајчине бриге притискају. Године 1957. одлази у Београд код родбине. Рођака која је радила као конобарица у ресторану "Домовина" већ суградан пријавила је Дару за аудицију.

"Домовина" је у то време била ресторан високог реномеа, у који су долазили имућни гости. У подневним сатима редовни гости били су универзитетски професори и студенти са техничких факултета. Увече су гости били млади парови, уметници, боеми и љубитељи добре хране и добре музике. Свирали су најбољи оркестри. За безбедност гостију, гардеробу и обавезну конзумацију био је задужен младић од поверења, Александар Аца Ђаво.

Дара је неколико година певала у хотелу "Гранд", који је био чувен по музичком и ноћном програму, где је играла и певала девојка која се звала Сузана Исени. Наступала је одевена у источњачку ношњу, димије, наруквице, провидне блузе. Певала је и играла оријенталне игре.

"Не верујем", причала је Дара, "да су то боље изводиле играчице у харему неког султана."

СВАКЕ вечери је долазио да је гледа и слуша познати посластичар Међед, из Кнез Михаилове улице. Био је велики мераклија на чочек. Једног дана, дошла је нова певачица. Право име јој је било Зилха. Била је то Силвана Арменулић. Певале су дуго заједно и добро су се слагале.

Дара Ружић остала је запамћена као права дама. Шармирала је људе својом лепотом, оружјем које јој је природа подарила. Упркос томе, била је веома скромна. Није се наметала.

Имала је прилике да постигне много више у својој каријери, "али не жалим ни за чим", рекла је. Јован Живановић је за њу, за Личанку из Српског Поља, написао сценарио за филм "И бог створи кафанску певачицу". Зашто није прихватила? Можда зато што је била једна од ретких, или, боље речено, једина која пева у кафани, а да не одговара представи коју имамо о кафанској певачици. Она није трговала својим чарима по том неписаном правилу за певачице, нити је икада излазила са гостима кафана и хотела.

ТАКАВ је био њен морал. Због ње су се пуниле кафане, хотели и кафеи, долазили и млади и стари, који нису скидали поглед с ње, али је она увек постављала баријеру између себе и публике.

Жика Лазић, режисер ТВ серијала "Љубав на сеоски начин", најбоље је то осетио. Приликом свог боравка у ресторану, позвао је Дару за сто за којим је седео. Њен одговор уз извињење био је да "не седи с гостима ресторана". Можда је тим гестом показала да нема смисла за бизнис...

Италијански редитељ Федерико Фелини упознао је Дару у хотелу у којем је наступала.

Верујући да она има талента и за глуму, хтео је да је лансира као глумицу. Понудио јој је да дође у Рим на пробно снимање. Није отишла.

У Паризу, 1973, у чувеном ресторану "Распућин", Дара није прихватила понуду власнице, госпође Мартини, да потпише уговор и наступа у њему, причао је менаџер "Распућина" Слава Марковић.

У ЛЕТО 1960, на конкурсу за избор лепотице чинило се да међу петнаест најлепших кандидаткиња Дарина лепота нема премца, али је жирију сугерисано "да не би било згодно" да се она појави на победничком постољу, "зато што је певаљка". Зорица Гајдаш, једна од лепотица, тврдила је да је Дара била убедљиво најлепша и најпожељнија од свих кандидаткиња.

Дара не жали за неповратно изгубљеним приликама из младости. Када сумира свој животни пут, искрено, спонтано, у ведром расположењу, говори о својој драгоценој заоставштини, о ризници успомена у којој сјаје сви њени "дијаманти": "Домовина", "Топлица", "Транд", "Нови Београд", "Михајловац", "Таш-кафе", "Дансинг Звездара", "Романитар", "Ресава", "Романса на Чубури", хотели "Гранд", "Мажестик", "Југославија", у којем је неком приликом, док је њен глас лебдео изнад свих столова, прозрачном руком начинила један незабораван лагани покрет. Управила је прсте те руке кроз све оне зидове и бетонске блокове према врховима далеких планина и далеких морских жала обасјаних месечином...

СУТРА: Легенде фолклора, џеза и рока

Препоручујемо

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - НАЈСКУПЉА ВИОЛИНА НА ЧУБУРИ: Свирало се на инструменту мајстора из Кремоне

06. 04. 2021. у 18:00 >> 16:02

Фељтон

0 8

ФЕЉТОН - ПРВЕ БЕОГРАДСКЕ ДИСКОТЕКЕ: Прва дискотека отворена је у сутерену куће Јеврема Грујића

05. 04. 2021. у 19:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - БЕЗ МАДЕРЕ - НЕМА КАРИЈЕРЕ: Дух Чубуре се осећао и у "бермудском троуглу"

04. 04. 2021. у 19:49

Фељтон

0 3

ЧИТУЉА СА НАСЛОВНЕ СТРАНЕ: "Потковица" је постала незаобилазно стециште глумаца, адвоката, спортиста, свих виђенијих људи

03. 04. 2021. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - НАЈМАЊИ КЕЛНЕР НА СВЕТУ: Легендарни Миша, висок тек нешго више од метра, облегао је око столова као кобац и тако зарадио надимак

02. 04. 2021. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - МАЈСТОРИ ФУДБАЛА ОСВАЈАЈУ ТАШМАЈДАН: Атмосфера средином шесте деценије је била незаборавна

07. 04. 2021. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације