ФЕЉТОН - У АВИОНИМА УН ХЕРОИН И ОРУЖЈЕ: Како је у Сарајеву током рата злоупотребљаван хуманитарни ваздушни мост

САВРЕМЕНЕ војне дефиниције опсаде су ријетке. Приручник америчке војске не даје објашњење за овај појам.

Фото: Из извештаја Независне међународне комисије

Нема га ни у Рјечнику појмова и дефиниција НАТО, нити у Рјечнику војних и придружених термина Министарства одбране САД. Али у теренском приручнику Војске САД ФМ за "градске операције" се каже: "У промјењивој урбаној борбеној операцији обје стране се боре за положај и предност у урбаном борбеном простору. На крају, једна страна ће остварити доминацију и битка се затим завршава повлачењем или прелази у урбану опсаду. Опсадна ситуација може се развити као резултат почетне промјењиве урбане битке, или може бити функција претходних војних операција које су се десиле изван урбаног подручја."

Управо то се догодило у Сарајеву, када је 5. и 6. априла, после пуча који је извео СДА, дошло до устанка Срба, што је довело до градских обрачуна између муслиманских и српских снага. Резултујуће линије и положаји одредили су конфигурацију линије фронта и фактичке подјеле града на муслимански и српски дио.

ПРВИ човјек невладине организације "Демократска иницијатива сарајевских Срба" Душан Шеховац објаснио је Комисији за истраживање страдања Срба развој ратне позиције у Сарајеву: "Прво је муслиманска (бошњачка) страна одлучила успоставити контролу и владати над цијелим градом, оружаним снагама, под еуфемизмом мултиетничког града главног града цијеле и суверене Републике Босне и Херцеговине. Друга страна, српска, донијела је одлуку да учествује у контроли и управљању градом Сарајево на основу етничких права и посједовања територије у граду Сарајеву (од 150.000 до 180.000 етничких Срба живјело је у овом граду).

Када је Србима постало јасно да се то не може ефикасно и мирно постићи, донијели су одлуку да оружаном силом врше контролу и одбрану српских етничких територија на подручју Града Сарајева. На основу ова два супротстављена права двију нација да контролишу и управљају својим етничким територијама, избио је грађански рат. Из претходног произлази да су појмови опсада Сарајева и опкољено Сарајево нетачни, док је истина да је Сарајево било подијељено по етничкој основи."

КОРИШТЕЊЕ опсаде као ратне тактике није забрањено међународним хуманитарним правом. Такође, заузимање подручја под контролом непријатеља легитиман је војни циљ и војни заповједници често сматрају да је опсада града јефтинија од борбе од улице до улице. Међутим, забрањено је као начин борбе изгладњивање цивила, односно да цивилно становништво трпи претјеране невоље због недостатка залиха неопходних за његов опстанак (као што су прехрамбени производи и медицинске потрепштине). Због тога су дозвољене хуманитарне и непристрасне акције помоћи искључиво за цивилно становништво (Additional Protocols to the Geneva Conventions II, Articles 14 and 18.2).

У извјештају Комисије стручњака Уједињених нација пише: "Тежња обје стране да контролишу храну, воду и електричну енергију у пропагандне сврхе, мијешање војних снага и цивилног становништва и чињеница да нико изгледа није умро током опсаде од глади, дехидрације или смрзавања, отежава успостављање чврстог случаја да је гладовање кориштено као метода ратовања.(UN Security Council, 1994f, Annex IV (Part IV).

САВЈЕТ безбједности Уједињених нација, 6. јуна 1992. године, усвојио је Резолуцију 758, у којој се захтијева: "Да се одмах створе потребни услови за несметану испоруку хуманитарних потрепштина у Сарајево и друге дестинације у Босни и Херцеговини, укључујући успостављање сигурносне зоне која обухвата Сарајево и његов аеродром" (UN Security Council Resolution 758, 1992).

Дан раније, 5. јуна 1992, сарајевски аеродром "Бутмир", управо у те хуманитарне сврхе, преузео је француски батаљон Унпрофора (Cutts, 1999, стр. 23). Главни штаб Војске Републике Српске је објавио "Директиву за даље дјеловање". Директивом је процијењено да је "непријатељ започео општу офанзиву према Сарајеву", наглашавајући да је непријатељева намјера да деблокира Сарајево са сјевера и запада. Директива је такође задала трупама задатак: "Офанзивним акцијама са ограниченим циљевима за побољшање оперативне и тактичке ситуације на ширем подручју Сарајева, те у сјеверној и источној Босни и истовремено чврсто држати линије и српске територије и заштитити српски народ од геноцида и истребљења." Важан елемент Директиве односио се на заштиту аеродрома за испоруку хуманитарне помоћи. Директива је задала трупама следећи задатак: "Очистити подручје аеродрома од преосталих непријатељских група и појединаца и на тај начин обезбиједити сигурност ваздухоплова за испоруку хуманитарне помоћи и нормално снабдијевање храном и лијековима за цивилно становништво."

КАО РЕЗУЛТАТ преговора власти Републике Српске и генерала Мекензија, команданта трупа УН у Сарајеву, и Седрика Торнберија, шефа цивилних послова, Војска Републике Српске је предала аеродром "Бутмир" Сарајево Унпрофору 29. јуна 1992. године.

Унпрофорова контрола аеродрома омогућила је успостављање хуманитарног ваздушног моста који је, иако често прекидан, дјеловао током цијелог рата. У почетку није било инспекције хуманитарног терета, али када су у прољеће 1993. године оружје и хероин откривени у пошиљци хране, УНХЦР и Унпрофор сложили су се да дозволе официрима за везу ВРС да врше насумичне провјере долазних пошиљки како би се избјегле злоупотребе (Andreas, 2016, стр. 55).

АУТОРИ Завршног извјештаја Експертске комисије Уједињених нација, у складу са Резолуцијом 780 (1992) Савјета безбједности (Final Report, 1994b, стр. 17-18), имали су све разлоге да буду свјесни злоупотребе хуманитарне помоћи за испоруку лијекова за Владу Републике БиХ. Упркос томе, Извјештај је окривио "опсадне снаге" за "континуирану употребу помоћи као оружја у опсади".

"Упркос блокади, хуманитарна ситуација у граду никада није достигла критични ниво. Између јуна 1992. и јануара 1996. године, на аеродром у Сарајеву слетjeо је 12.951 лет Уједињених нација, испоручивши 160.677 тона хуманитарног терета. Храна је износила 144.827 тона (Andreas, 2016, стр. 39). Упркос неизбјежним сигурносним инцидентима, у просјеку, УНХЦР је у Сарајеву свакодневно примао 150 тона хуманитарног терета за дистрибуцију. Најгори појединачни инцидент био је обарање талијанског теретног авиона Г-222 3. септембра 1992. године ХВО-овом ракетом земља-ваздух, при чему су погинула сва четири члана посаде.

СУТРА: АЛИЈА ИСКЉУЧИО ВОДУ СУГРАЂАНИМА

Препоручујемо

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - СРБИ У ДВОСТРУКОМ ПРСТЕНУ: У главном граду Босне и Херцеговине формиране су одбрамбене линије око националних територија

24. 04. 2021. у 18:00

Колумне

0 0

ИСПЛАКАНИ ОКЕАН ЈОШ НИЈЕ ПРЕСУШИО: У БиХ се заклињу у мултиетничност, а најтежи пакао рата прошли су сарајевски Срби

17. 04. 2021. у 12:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - НАСИЉЕ НА УЛИЦАМА САРАЈЕВА: Банде СДА пљачкале су по центру, све радње биле су срушене и празне

20. 04. 2021. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - СРБИ У ДВОСТРУКОМ ПРСТЕНУ: У главном граду Босне и Херцеговине формиране су одбрамбене линије око националних територија

24. 04. 2021. у 18:00

Фељтон

1 2

ФЕЉТОН - ПРВИ МАСАКРИ АЛИЈИНЕ ДРЖАВЕ: Муслимани су извели 220 напада против ЈНА

23. 04. 2021. у 18:00

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - МАСАКР У ДОБРОВОЉАЧКОЈ УЛИЦИ: Ејуп Ганић је руководио првим ратним злочином; празна Алијина обећања о сигурном изласку конвоја ЈНА

22. 04. 2021. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације