ФЕЉТОН - ПРИВАТНИ ЗАТВОРИ ПО ШКОЛАМА: Срби су трпели брутална мучења и премлаћивања Хрвата и муслимана

ПРИВАТНИ затвори које су водиле муслиманске и хрватске паравојне формације ницали су у Сарајеву, непосредно након почетка рата, као гљиве.

Фото из извештаја Независне међународне комисије

Према ријечима предсједника Српског грађанског вијећа Мирка Пејановића, ови локални затвори постојали су на неколико локација у Сарајеву, а неки су постали озлоглашени по својој суровости. То нису били погодни објекти за смјештај затвореника, а локални мини-затвори су створени у школама, у подрумима зграда, продавница итд. Локални затвори били су под надлежношћу локалних заповједника Армије БиХ и били су раштркани по цијелом граду. Нелегална притварања била су нарочито честа у зони одговорности 9. брдске бригаде.

Многи Срби су били затворени у Централном затвору и касарни "Виктор Бубањ", која је претворена у затвор. Неки српски затвореници мјесецима су били у затворима, без званичних налога за хапшење или подизања оптужнице. Бројне изјаве српских затвореника говоре о нечовјечном поступању, премлаћивању, мучењу, лишавању адекватне хране, сна и медицинске његе. Затворенице су силоване. Затворске власти су, како се извјештава, захтијевале откупнину за пуштање из затвора, а када се затвореници сложе с тим, увијек би били преварени. Новац за пуштање заробљеника увијек је неовлаштено присвајан, док су затвореници остајали у притвору.

НАЈЗЛОГЛАСНИЈИ приватни затвори у дијеловима Сарајева под контролом АРБиХ били су:

"Затвор под надзором Јусуфа Празине, званог Јука, поред Медицинског факултета Универзитета Сарајево, у близини стадиона Кошево. Припадници Празиних јединица били су посебно познати по томе што су одводили цивиле и крали њихове драгоцјености и присвајали им станове.
Затвор под контролом команданта војне јединице званог Кинез, у клиничком центру на Кошеву;
Затвор на Алипашином пољу, који контролише мушкарац са надимком Крушко;
Затвор на подручју Отоке и Ченгића Виле;
Затвор у Добрињи;
Затвор у Храсници;
Затвор у Пазарићу. Овај затвор је функционисао током читавог рата.

ЗА ЊИМА, по злогласности, нису заостајали и импровизовани затвори "Балтазар" и "Стела", у којима су редовно убијани српски цивили. Према РЦИРЗ, у Добрињи је почињено 417 кривичних дјела против 248 идентификованих жртава. Од ових жртава, 98 је убијено, а једанаест нестало. С правом се може претпоставити да је и ових једанаест несталих такође убијено, јер никада нису успоставили никакав контакт са родбином од 1992. године. Неки затвореници су могли бити пуштени након плаћања откупнине или предавања цјелокупне имовине властима РБиХ. Након пуштања из затвора "Стела", српски затвореник Драган Станојевић дао је сву своју имовину и стан неким службеницима Министарства унутрашњих послова РБиХ, у замјену за прилику да пређу линију сукоба на територију РС.

У децембру 1996, Комисија СРЈ за прикупљање информација о злочинима против човјечности објавила је извјештај са 52 локације логора и заточеничких домова под контролом АРБиХ у сарајевским општинама. Аналитичар ЦИА-е Џон Шиндлер оцијенио је да је у Сарајеву било око 70 приватних затвора у којима су Срби затварани ради "испитивања", што значи ради мучења (Schindler, 2007, стр. 104). Бивши сарајевски поротник Марко Микеревић указао је да је у различитим фазама рата у Сарајеву било 126 логора за Србе (Mikerević, 2004, стр. 71).

РЦИРЗ је 2019. припремио свеобухватнији и детаљнији списак импровизованих затвора и објеката за задржавање. На списку се помиње 211 таквих локација у разним општинама и мјесним заједницама Сарајева. С обзиром на процват криминалног посла АРБиХ с откупнином, изнудом и размјеном људи, као и на краткотрајна затварања талаца етничких Срба, овај број се не чини претјераним.

ВОЈНА касарна "Виктор Бубањ" претворена је у затвор под контролом Исмета Бајрамовића Ћеле. Између маја и новембра 1992. године, у том затвору је затворено преко 200 Срба. Они "нису били обавијештени о разлозима њиховог притвора" и "мучени су са намјером да им се нанесу јака физичка и психичка бол, што је проузроковало смрт 18 затвореника" (Optužnica Protiv Tri Osobe, 2011). Затвореници су претрпјели брутална мучења и премлаћивања (Mikerević, 2004, стр. 44). Према Комисији СРЈ за прикупљање информација о злочинима против човјечности, 64 српска логораша у затвору "Виктор Бубањ" још увек се воде као нестали. Извјештавали су да су предсједник Алија Изетбеговић, потпредсједник Ејуп Ганић, и командант АРБиХ Сефер Халиловић често посјећивали затвор (Mikerević, 2004, стр. 49).

Терор је владао у насељима Бућа Поток и Буљков Поток у општини Нови Град. Бројни злочини над српским цивилима почињени су у логору "Јарослав Ћерни" у згради Електро-техничке школe у насељу Бућа Поток. Према изјавама свједока, најмање 22 затвореника била су изложена физичком и психичком злостављању, мучењу и премлаћивању. Према МКСЈ-у, логор Челебићи основале су снаге босанских муслимана и босанских Хрвата средином 1992. године, а смјештен је у објекту бивше Југословенске народне армије, у близини Коњица, око 50 км од Сарајева. Већина затвореника били су цивили које је АРБиХ заробила током напада 27. маја 1992. године на села Брадина и Доње Село, те из околних области. Велику групу су ухапсили у центру Брадине 27. маја и натјерали их да ходају у колони дуж пута за Коњиц.

У ЛОГОРУ је владала атмосфера страха и застрашивања као резултат неселективног премлаћивања затвореника.

Сваки од бивших заточеника који су свједочили пред Судским вијећем МКСЈ-а описао је дјела насиља и суровости које је и сам претрпио или им је био свједок. Претресно вијеће је навело да, иако су им предочени опсежни докази у вези са физичким и психичким злостављањем којима су притвореници у Челебићима непрекидно били изложени, докази јасно показују да ти појединачни поступци, које је Тужилаштво посебно доказало, ни на који начин не представљају свеукупност окрутних и угњетавачких радњи почињених над заточеницима у логору.

Докази даље показују како су заточеници у условима пренатрпаног затвора беспомоћно морали да посматрају ужасне повреде и патње проузроковане овим малтретирањем, као и тијела заточеника који су умрли од злостављања којем су били изложени.

Вијеће је даље утврдило да су заточеници били лишени одговарајуће хране, приступа води, медицинској њези и спаваћим и тоалетним просторијама (ICTY, Mucić et al. IT-96-21).

СУТРА: Српски логораши као живи штит

Препоручујемо

Фељтон

0 25

ФЕЉТОН - ИЗЕТБЕГОВИЋ УКЛАЊА СВЕДОКЕ: Мушан Топаловић Цацо је убијен јер је превише знао и могао је да оптужи муслиманске политичке лидере

15. 05. 2021. у 18:00

Фељтон

2 3

ФЕЉТОН - КРИМИНАЛЦИ ЛИЧНА АЛИЈИНА ГАРДА: Цацина војска била је изван система командовања

14. 05. 2021. у 18:00

Фељтон

2 6

ФЕЉТОН - ПУЦАЛИ НА ЉУДЕ ДОК СУ РУЧАЛИ: У кошевској болници убијали болесне Србе

10. 05. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - УБИСТВА ПРЕД СТАНИЦОМ МИЛИЦИЈЕ: СРБИ су оптуживани да су терористи и "пета колона"

09. 05. 2021. у 18:00

Фељтон

2 9

ФЕЉТОН - СРБИ ЧИШЋЕНИ ЈЕДАН ПО ЈЕДАН: Злостављали их, понижавали и исцрпљивали немаштином

08. 05. 2021. у 08:00

Фељтон

0 9

ФЕЉТОН - СНАЈПЕРИСТИ ПУЦАЈУ НА ДЕЦУ: Бошњачка војска је убијала унпрофорце

07. 05. 2021. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације