ФЕЉТОН - СВЕМИРЦИ НАДЛЕЋУ ЈУГОСЛАВИЈУ: "Бродови" са дечанске фреске су идеалани за кретање кроз ваздух

У ДОКУМЕНТАЦИЈИ "Вечерњих новости" постоји обиман текст који говори о необичној фресци "Распеће Христово" у манастиру Високи Дечани, подигнутом на Косову и Метохији у 14. веку, необичној, јер се својим изгледом и садржајем необјашњиво разликује од осталих фресака.

Фото Архива

Текст под насловом "Космички брод као у Дечанима" објављен је пре 44 године, а написао га је Сретен Петровић, тадашњи уредник "Вечерњих новости" за науку, после разговора са совјетским научником Владимиром Ивановичем Авинским, који је детаљно анализирао изглед два врло слична детаља са те фреске и, речима и цртежима, објаснио зашто претпоставља да они представљају летелице ванземаљског порекла.

Текст је објављен 13. марта 1974. године.

На питање новинара да ли је упознат са фрескама из Дечана, Авински је одговорио:

- Њих је још 1963. године у својим књигама поменуо совјетски писац научнофантастичних романа Александар Казанцев, о њима је, као о свом открићу и доказу говорио Деникен, али не и кад је био у Југославији. То су у ствари два фрагмента фреске која би требало да представљају слике неких давних космичких бродова.

ОБЈАШЊАВАЈУЋИ даље, руски научник је указао да "бродови" са дечанске фреске имају идеалан облик за кретање кроз ваздух и да бисмо, када бисмо их ставили у аеродинамички тунел, добили савршену аеродинамику космичких летелица какву људска рука још није направила.

У свом тексту из 1974, Петровић наводи и рад стручњака Насе Јозефа Блумриха, који Библију није читао као религијски текст већ као извештај о "стварним збивањима", баш као пре њега 1961. совјетски научник Агрест.

Блумрих је после читања Библије "на технички начин" реконструисао космички брод који је, према његовом мишљењу, служио давним космонаутима за везу између матичних бродова у орбити и површине Земље. И изглед његовог брода поклапа се са "дечанским шатловима".

И ЗАИСТА, тешко да је неко у 14. веку, кад су настале фреске у Дечанима, уопште размишљао о летелицама у облику који ће имати најмањи отпор ваздуха. Тешко је објаснити зашто је аутор у фреску "Распеће Христово" укомпоновао две летелице које очигледно не припадају ни људима, ни времену у коме су насликане, осим ако их сам није видео на небу или је у неким манастирским списима прочитао запис о њима.

На крају, иза Авинског је остала теорија палеоконтакта као науке чије је централно питање да ли су се, у историји човечанства или у његовој преисторији, житељи планете Земље срели са представницима ванземаљских цивилизација, односно са дошљацима из космоса.

ПРВИ штампани документ о појави неидентификованих летећих предмета над Југославијом датира од 26. октобра 1954. године. Тога дана - забележио је Јован Кнежевић, у оно време дописник "Новости" из Сплита - готово сви дневни листови, а сутрадан и светске новинске агенције, објавили су веома опширне информације о НЛО-има који су дан раније, у раним јутарњим часовима, виђени изнад Љубљане, Цеља, Загреба, Сарајева, Шапца, Београда и још неколико места.

Према изјавама неколико стотина очевидаца, међу којима су били и стручњаци за ваздухопловство, укупно је било седам летелица - бар су их толико пребројали изнад Шапца и Осијека. Изнад Београда и Лукавца су их видели по четири, изнад Загреба и Јајца по две, а изнад Љубљане, Перушића, малог места у Лици, Сплита, Сарајева и Дубровника по једну, као и изнад острва Раба. Кретале су се брзином од око 5.000 километара на час, хоризонтално, на висини од три хиљаде метара. Тамо где их је виђено више, летеле су у "клинастом поретку".

ПРВА летелица у тој формацији била је највећа и нешто издуженог облика, док су остале, које су се кретале за њом, биле мање и елипсасте. Све су зрачиле јаком наранџастом светлошћу, нису испуштале никакав звук ни шум, а повремено би се иза њих појавио магличасти траг као од усијаног гаса. Њихово прелетање појединих градова трајало је свега пет-шест секунди.

Једна таква летелица издуженог облика виђена је изнад Трста између 6.00 и 6.20 часова, што је упућивало на претпоставку да су долетеле из правца Италије и да су се усмериле према разним крајевима наше земље. Међутим, каснија упоређивања изјава очевидаца су то оповргла. Према извештајима Ројтерса, после прелетања Београда, летелице су кренуле у правцу Бугарске, одакле су се вратиле после двадесетак минута. Стекао се утисак да су се груписале најпре изнад Шапца, а касније изнад Осијека. Али, накнадним проверавањем и то је оповргнуто. У команди Југословенског ратног ваздухопловства, коју су новинари одмах посетили, речено је да се "о овим појавама зна и да се оне испитују". Међутим, званично саопштење о свему томе никада није дато.

УПОРЕЂИВАЊЕ изјава очевидаца омогућило је да се изврши реконструкција лета неидентификованих летећих предмета. Готово са сигурношћу се може рећи да су биле две групе - једна која је долетела из правца Јадранског мора, преко Бриндизија у Италији, и друга, која је стигла нешто касније из Мађарске, односно Аустрије, јер су неколико минута раније неидентификовани летећи предмети виђени и изнад тих земаља. То је, у ствари, и унело извесну забуну. Како се не може поуздано утврдити тачно време када су поједине летелице виђене, јер не раде сви часовници истоветно, а њихово прелетање градова је било веома кратко, свега пет-шест секунди, то се правац њиховог лета може реконструисати само према смеру кретања.

Из првца Јадрана су долетеле три елипсасте и једна већа, издужена летелица. По једна елипсаста је виђена изнад Дубровника, Сплита, Раба и Перушића, док је издужена ушла у нашу земљу преко Трста и наставила лет према Љубљани и Загребу. Ту јој се придружила елипсаста, која је претходно прелетела Раб и Перушић, па су заједно наставиле лет према Јајцу, одакле су скренуле у правцу Лукавца.

УСПУТ су им се прикључиле оне које су виђене изнад Сплита, Дубровника и Сарајева, па су заједно наставиле лет према Београду, а одатле продужиле за Бугарску. У то време, из правца Мађарске у нашу земљу ушла је друга група од седам неидентификованих летелица, која је преко Шапца такође продужила за Бугарску. Одатле новинској агенцији Ројтерс и податак да су се ове летелице вратиле после двадесетак минута. Међутим, то је била друга скупина, која је летела за првом у истом правцу, према бугарској граници.

Међу очевицима чија су запажања била најдрагоценија, били су контролори летења на београдском аеродрому у Земуну (тада још није био изграђен међународни аеродром у Сурчину), ваздухопловни стручњаци, радио-техничари и многи грађани, чијим се изјавама могло потпуно веровати.

СУТРА: Пометња на северу Црне Горе

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације