ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ДИСИДЕНТИ, МИНСКО ПОЉЕ ЗА ВЛАСТ: Репресије, прогони и суђења политичким неистомишљеницима у Србији
ЈАВНОСТ у свету, као и на домаћем терену, пре неколико деценија много пажње је посвећивала дисидентима, чија се акција, у првом реду лична, у одбрани људских права и грађанских слобода – пре свега права на слободу говора, штампе и удруживања – одвијала у земљама Источне Европе, у државама ,,реалног социјализма“.

Зграда Агробанке у којој је био ЦК СК Југославије
Логика Хладног рата била је неумољива, а ковитлаци у које ће та логика бацати свет и одржавати напетост кроз ,,равнотежу страха“, на Западу је неколико деценија при самом врху лестивце јавне пажње држала питање дисидената и дисидентства, док је на Истоку имала свој израз у репресији, хапшењима и прогонима у иностранство – на Запад, оних појединаца који су ореол дисидента стекли у својим земљама. У тим друштвима, дисиденти ће постати занимљива истраживачка тема тек крајем прошлог века, када се транзиција захуктала, што је паралелно праћено новим погледима и на Западу, где су такође идентификовани дисиденти – стари, на пример Џон Ленон или Сузан Зонтаг, или ,,нови“, на пример данас највећи живи филозоф Ноам Чомски.
ЈУГОСЛАВИЈА, самим тим и Србија, у којој ће после 1945. године несумњиво бити обликовани први облици дисидентске акције, била је и у том погледу нека врста изузетка од горе сажето изнете матрице хладног рата, мада је та матрица несумњиво утицала и на овдашња збивања и обликовање онога што разни аутори дефинишу и као постојање дисидентског круга, штавише – дисидентског покрета у Србији.
У том кругу су до данас, овде и у свету, имена Милована Ђиласа и Михајла Михајлова неприкосновена, али су временом њиховим придодавана нова имена, поготово после студентске побуне 1968. и после Титове смрти 1980. године. Утицале су на то различите околности, а на првом месту, све снажнија потреба друштва да се шире границе слободе, а на другој страни, спремност власти да се таквим захтевима супротстави, не само зато да би номенклатура сачувала своје привилегије, него и зато што се застрашени носиоци власти нису ослањали на нове идеје и што пред собом нису имали никакве визије.
Овај додатак, осим што нуди читаоцу неку врсту историје дисидентства у Србији, обликован је и с идејом да подстакне младе истраживаче на дубље и свестраније истраживање овог феномена, као и да означи још један позив надлежнима за отварање и даље недоступне документарне грађе из наших архива.

ВЕШТАК ОТКРИО ЈЕЗИВЕ ДЕТАЉЕ О ДЕЧАКУ УБИЦИ: Ево зашто је Коста пуцао на чувара школе, није га потресло сазнање кога је све убио
ЗАКЉУЧИЛИ смо да је Коста био способан да управља својим поступцима у време извршења злочина и да та способност није била битно смањена. Постоји једна краткотрајна ометеност, за период у учионици за који он каже да нема сећања, али он је све радио по плану. То указује да је он управљао својим поступцима.
05. 06. 2025. у 17:05

СРПСКА ПОСЛА: Никола Јокић запањио свет! Вратио се у Србију и урадио ОВО (ВИДЕО)
НИКОЛА Јокић је најбољи кошаркаш планете, али дајте му лопту и биће најбољи у сваком спорту. То је показао још једном.
08. 06. 2025. у 08:54

ВРТОГЛАВА СУМА: Колику националну пензију прима Љиљана Благојевић
ЈЕДНА од наших најистакнутијих драмских уметница Љиљана Благојевић отишла је у пензију, а налази се међу двадесетчетворо уметника, који ће примају националну пензију за допринос култури.
07. 06. 2025. у 11:30
Коментари (0)