ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ДИСИДЕНТИ, МИНСКО ПОЉЕ ЗА ВЛАСТ: Репресије, прогони и суђења политичким неистомишљеницима у Србији
ЈАВНОСТ у свету, као и на домаћем терену, пре неколико деценија много пажње је посвећивала дисидентима, чија се акција, у првом реду лична, у одбрани људских права и грађанских слобода – пре свега права на слободу говора, штампе и удруживања – одвијала у земљама Источне Европе, у државама ,,реалног социјализма“.
![ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ДИСИДЕНТИ, МИНСКО ПОЉЕ ЗА ВЛАСТ: Репресије, прогони и суђења политичким неистомишљеницима у Србији ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ДИСИДЕНТИ, МИНСКО ПОЉЕ ЗА ВЛАСТ: Репресије, прогони и суђења политичким неистомишљеницима у Србији](/data/images/2021-06-07/103821_disid_fmob.jpg)
Зграда Агробанке у којој је био ЦК СК Југославије
Логика Хладног рата била је неумољива, а ковитлаци у које ће та логика бацати свет и одржавати напетост кроз ,,равнотежу страха“, на Западу је неколико деценија при самом врху лестивце јавне пажње држала питање дисидената и дисидентства, док је на Истоку имала свој израз у репресији, хапшењима и прогонима у иностранство – на Запад, оних појединаца који су ореол дисидента стекли у својим земљама. У тим друштвима, дисиденти ће постати занимљива истраживачка тема тек крајем прошлог века, када се транзиција захуктала, што је паралелно праћено новим погледима и на Западу, где су такође идентификовани дисиденти – стари, на пример Џон Ленон или Сузан Зонтаг, или ,,нови“, на пример данас највећи живи филозоф Ноам Чомски.
ЈУГОСЛАВИЈА, самим тим и Србија, у којој ће после 1945. године несумњиво бити обликовани први облици дисидентске акције, била је и у том погледу нека врста изузетка од горе сажето изнете матрице хладног рата, мада је та матрица несумњиво утицала и на овдашња збивања и обликовање онога што разни аутори дефинишу и као постојање дисидентског круга, штавише – дисидентског покрета у Србији.
У том кругу су до данас, овде и у свету, имена Милована Ђиласа и Михајла Михајлова неприкосновена, али су временом њиховим придодавана нова имена, поготово после студентске побуне 1968. и после Титове смрти 1980. године. Утицале су на то различите околности, а на првом месту, све снажнија потреба друштва да се шире границе слободе, а на другој страни, спремност власти да се таквим захтевима супротстави, не само зато да би номенклатура сачувала своје привилегије, него и зато што се застрашени носиоци власти нису ослањали на нове идеје и што пред собом нису имали никакве визије.
Овај додатак, осим што нуди читаоцу неку врсту историје дисидентства у Србији, обликован је и с идејом да подстакне младе истраживаче на дубље и свестраније истраживање овог феномена, као и да означи још један позив надлежнима за отварање и даље недоступне документарне грађе из наших архива.
![РАТ РУСИЈЕ И АМЕРИКЕ ВОДИО БИ СЕ НА ТЕРИТОРИЈИ ЕВРОПЕ: Мрачно упозорење познатог новинара - Она након тога не би постојала РАТ РУСИЈЕ И АМЕРИКЕ ВОДИО БИ СЕ НА ТЕРИТОРИЈИ ЕВРОПЕ: Мрачно упозорење познатог новинара - Она након тога не би постојала](/data/images/2024-07-06/504519_tan2024-07-0606023275-6_kf.jpg?time=1720426630)
РАТ РУСИЈЕ И АМЕРИКЕ ВОДИО БИ СЕ НА ТЕРИТОРИЈИ ЕВРОПЕ: Мрачно упозорење познатог новинара - "Она након тога не би постојала"
НОВИНАР Аљоша Миленковић оценио је приликом коментарисања ситуације у Украјини да су Русија и Америка већ у рату, а да би се директан сукоб могао догодити на територији Европе, након чега она не би постојала.
08. 07. 2024. у 09:18 >> 09:18
![ПОСЛЕ ПЕКИНГА, ОРБАН ПОЛЕТЕО НА СЛЕДЕЋУ ДЕСТИНАЦИЈУ: Ова земља је четврта станица мировне мисије мађарског премијера ПОСЛЕ ПЕКИНГА, ОРБАН ПОЛЕТЕО НА СЛЕДЕЋУ ДЕСТИНАЦИЈУ: Ова земља је четврта станица мировне мисије мађарског премијера](/data/images/2024-07-06/504297_viktor-orban-nato_kf.jpg?time=1720426849)
ПОСЛЕ ПЕКИНГА, ОРБАН ПОЛЕТЕО НА СЛЕДЕЋУ ДЕСТИНАЦИЈУ: Ова земља је четврта станица мировне мисије мађарског премијера
МАЂАРСКА веома цени мировну иницијативу Кине у вези са сукобом у Украјини, истакао је мађарски премијер Виктор Орбан у разговору са кинеским председником Си Ђинпингом током своје ненајављене посете Пекингу.
08. 07. 2024. у 09:23
![ВОДИТЕЉКА РТС-а У БРАКУ СА 18 ГОДИНА СТАРИЈИМ Сада признала: Ћеркини коментари ми не пријају ВОДИТЕЉКА РТС-а У БРАКУ СА 18 ГОДИНА СТАРИЈИМ Сада признала: Ћеркини коментари ми не пријају](/data/images/2024-07-07/504558_100217-voditeqka-orig_kf.jpg?time=1720339726)
ВОДИТЕЉКА РТС-а У БРАКУ СА 18 ГОДИНА СТАРИЈИМ Сада признала: "Ћеркини коментари ми не пријају"
ВОДИТЕЉКА Слагалице и емисије “Један добар дан” на РТС-у успешно обавља свој посао годинама уназад, а више од две деценије ужива у љубави са мужем Драганом Симићем.
07. 07. 2024. у 10:07
Коментари (0)