ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ДИСИДЕНТИ, МИНСКО ПОЉЕ ЗА ВЛАСТ: Репресије, прогони и суђења политичким неистомишљеницима у Србији
ЈАВНОСТ у свету, као и на домаћем терену, пре неколико деценија много пажње је посвећивала дисидентима, чија се акција, у првом реду лична, у одбрани људских права и грађанских слобода – пре свега права на слободу говора, штампе и удруживања – одвијала у земљама Источне Европе, у државама ,,реалног социјализма“.
Зграда Агробанке у којој је био ЦК СК Југославије
Логика Хладног рата била је неумољива, а ковитлаци у које ће та логика бацати свет и одржавати напетост кроз ,,равнотежу страха“, на Западу је неколико деценија при самом врху лестивце јавне пажње држала питање дисидената и дисидентства, док је на Истоку имала свој израз у репресији, хапшењима и прогонима у иностранство – на Запад, оних појединаца који су ореол дисидента стекли у својим земљама. У тим друштвима, дисиденти ће постати занимљива истраживачка тема тек крајем прошлог века, када се транзиција захуктала, што је паралелно праћено новим погледима и на Западу, где су такође идентификовани дисиденти – стари, на пример Џон Ленон или Сузан Зонтаг, или ,,нови“, на пример данас највећи живи филозоф Ноам Чомски.
ЈУГОСЛАВИЈА, самим тим и Србија, у којој ће после 1945. године несумњиво бити обликовани први облици дисидентске акције, била је и у том погледу нека врста изузетка од горе сажето изнете матрице хладног рата, мада је та матрица несумњиво утицала и на овдашња збивања и обликовање онога што разни аутори дефинишу и као постојање дисидентског круга, штавише – дисидентског покрета у Србији.
У том кругу су до данас, овде и у свету, имена Милована Ђиласа и Михајла Михајлова неприкосновена, али су временом њиховим придодавана нова имена, поготово после студентске побуне 1968. и после Титове смрти 1980. године. Утицале су на то различите околности, а на првом месту, све снажнија потреба друштва да се шире границе слободе, а на другој страни, спремност власти да се таквим захтевима супротстави, не само зато да би номенклатура сачувала своје привилегије, него и зато што се застрашени носиоци власти нису ослањали на нове идеје и што пред собом нису имали никакве визије.
Овај додатак, осим што нуди читаоцу неку врсту историје дисидентства у Србији, обликован је и с идејом да подстакне младе истраживаче на дубље и свестраније истраживање овог феномена, као и да означи још један позив надлежнима за отварање и даље недоступне документарне грађе из наших архива.
Умрла хрватска политичарка (39): Позната по срамним изјавама о Србима
БИВША градска одборница Ријеке Ивона Милиновић изненада је преминула синоћ у Ријеци у 39. години. Вест о њеној смрти објављена је на Фејсбук групи Ријечка енциклопедија, а потврдио ју је портал Хрватски гласник са којим је Милиновић сарађивала, као и Нови лист.
17. 04. 2026. у 13:13
ПРОВОЦИРАЛИ НА ГОДИШЊИЦУ НАТО АГРЕСИЈЕ: Ухапшена четворица Албанаца у Србији, погледајте снимке (ВИДЕО)
ПРИПАДНИЦИ Министарства унутрашњих послова, Управе криминалистичке полиције ухапсили су на територији Републике Србије А. С. (1989), Е. В. (1984), Е. Г. (1978) и А. Ц. (2005) држављане Републике Албаније због постојања основа сумње да су извршили кривично дело изазивање националне, расне и верске мржње и нетрпељивости.
24. 03. 2026. у 20:17
Трагач из "потере" се срушио на под усред емисије: Настао мук у студију, видите реакцију Мемедовића (ВИДЕО)
ВОДИТЕЉ је поставио такмичару питање након којег је у студију уследила неочекивано забавна и занимљива ситуација.
14. 04. 2026. у 08:09
Коментари (0)