историјски додатак
КОСОВО ЈЕ ЗА СРБЕ СВЕТА ЗЕМЉА: Обнављање изворног значења култа Кнеза Лазара
НА САМОМ почетку устанка из 1941, прва оружана акција изведена је на Видовдан, под вођством свештеника и краљевских официра, нападом на усташку „постројбу“ у Автовцу код Гацка, у Херцеговини. Одметнуте Херцеговце, из села Казанци, водио је њихов свештеник Радојица Перишић.
07. 01. 2025. у 22:00
ВИДОВДАНСКЕ ПОРУКЕ ПРЕНОСИЛE ЦРКВА И ЕПСКА ПОЕЗИЈА: Утицај косовског предања на духовни и политички живот
ТОКОМ XVIII века култ кнеза Лазара доживеће, међутим, нагли успон међу Србима у Хабзбуршкој монархији, на подручју Карловачке митрополије.
07. 01. 2025. у 21:00
СПАЈАЊЕ КОСОВСКОГ ЗАВЕТА И ПАТРИOТИЗМА: Oпредања и култови основ посебног идентитета српског народа
ЗАВЕТНИ карактер предања о Косову видљив је и из чињенице да се за објашњењем косовског пораза и последичног пада под власт Турака трагало у српским огрешењима и кршењу завета.
07. 01. 2025. у 20:00
ЗЕМАЉСКИ ПОРАЗИ И НЕБЕСКЕ ПОБЕДЕ: Теоријски оквир за проучавање националног идентитета Срба
РАДОВИ Ентонија Смита (1939-2016), једног од водећих стручњака за теорију нација, националног идентитета и национализма, нуде користан теоријски модел за истраживање питања трајности предања о Косову и његов утицај на националну свест Срба.
07. 01. 2025. у 18:44
КОСОВСКИ ЗАВЕТ И НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ СРБА: Суштина Видовданског предања и тајна његове трајности
ВИШЕ од шест стотина година Срби певају и приповедају о бици на Косову пољу. Трагање за истином о косовској погибији и за њеним дубљим смислом почело је готово сутрадан пошто су се војске разишле.
07. 01. 2025. у 05:00
ПАШИЋ БРАНИ СЛОБОДУ ПИСАНЕ РЕЧИ: Покушаји сасецања крила разузданим београдским новинама
СВОЈЕ гледање на штампу Никола Пашић је сасвим јасно формулисао кад је први пут узео реч у Народној скупштини, 1878. године.
31. 12. 2024. у 08:30
РЕВОЛВЕРАШКА МАФИЈА У НОВИНАМА: Скандалозно, бестидно и бесомучно насртање на личности
ПО СТАТИСТИЧКИМ подацима, на основу пописа који је рађен последњег месеца 1907, Бeоград је имао 79.110 становника. Тада је наш главни град био најмања престоница на Балкану: Софија је, рецимо, имала 83.000, а Букурешт 290.000 становника. Занимљив је податак да је Београд тада имао само три хиљаде становника више од Загреба.
31. 12. 2024. у 08:00
ПОДМЕТАЊА И КЛЕВЕТАЊА ТУЂЕ ЧАСТИ: Огледало српске журналистике с почетка прошлог века
КРАЈЕМ прве деценије двадесетог века, Србија је била преплављена листовима и часописима, али пре свега политичким листовима, који су се делили у две главне групе: у партијске и такозване тржишне листове (назване још и независним).
31. 12. 2024. у 07:30
ЖУТА ШТАМПА ОДУВЕК БИЛА МОЋНА СИЛА: Прилози за историју српског журнализма
СВЕТ у коме живимо одавно је, а посебно у последње три-четири деценије, постао чудовишно сложен и осетљив систем.
31. 12. 2024. у 07:00
ВЕЛИКИ ЗАЛОГАЈ ЗА МАЛИ БЕОГРАД: Краљ Петар I Карађорђевић и опoзициони листови
ПОСЛЕ дворске трагедије 29. маја 1903. године, и смене династаија, поједини листови, по природи ствари, неки добровољно а неки из „виших разлога“, престали су да излазе, али су се зато преко ноћи појављивале нове новине, прилагођене новим околностима.
31. 12. 2024. у 06:45
ХОБОТНИЦА ТЕРОРИСТА ШИРИ ОТРОВНЕ ПИПКЕ: Идеолошки репови ВМРО се још вуку Балканским просторима
ВМРО је наставио да трује односе две државе, као један од главних експонената антијугословенске политике Италије.
24. 12. 2024. у 11:00
ВЕРОЛОМНИ СУСЕД СЕ НЕ ОДРИЧЕ АСПИРАЦИЈА ПРЕМА МАКЕДОНИЈИ: Бугарска окупација Србије изазвала је демографску катастрофу
ПРИТИСНУТА снажном офанзивом српске војске после пробоја Солунског фронта септембра 1918. године, Бугарска је брзо капитулирала 28. септембра у Солуну.
24. 12. 2024. у 10:00
ВЕЛИКЕ СИЛЕ ХУШКАЈУ БЕОГРАД И СОФИЈУ НА РАТ: Санстефански уговор опсесија Бугарске интелектуалне и војне елите
СРБИЈА И БУГАРСКА су успоставиле дипломатске односе јануара 1879. године, и живеле су у релативном миру све до 1883. године.
24. 12. 2024. у 09:00
"САНСТЕФАНСКА АВЕТ" ЛЕБДИ НАД БЕОГРАДОМ: Србија као покровитељ Бугарског националног покрета
СРБИ И БУГАРИ су стари историјски познаници.
24. 12. 2024. у 08:00
БАЛКАНСКИ КАИН И АВЕЉ: Срби и Бугари на вековној историјској ветрометини
СРБИ и Бугари су прошли трновит пута формирања својих држава од раног средњег века до модерних времена.
24. 12. 2024. у 07:00
ВРЕМЕ КАДА ЈЕ СУВEРЕНО ВЛАДАЛО ПРАВО ЈАЧЕГ: Непостојање државе и потреба за нагонским задовољaвањем правде
ТРАДИЦИОНАЛНА правна историја XIX и XX века истицала је да је крвна освета, у функцији колективног и индивидуалног суда, резултат друштвених прилика и начина живота и да је као таква примитивни ниво људске менталне, друштвене и правне еволуције.
17. 12. 2024. у 10:00
ОРУЖЈЕ УБИЈЕНОГ НИЈЕ СЕ СМЕЛО ОДУЗИМАТИ: Крвопролића су била забрањена у цркви и другим светим местима
САМ НАЧИН и поступак извршења казне путем крвне освете почивао је на одређеним правилима, од којих се некад одступало зависно од прилика и околности.
17. 12. 2024. у 09:00
ВРХ ПИРАМИДЕ ПРАВДЕ И ПРАВИЧНОСТИ: Валтазар Богишић и Марко Миљанов узидани у темељ наше културе
ДЕЛО Валтазара Богишића и дело Марка Миљанова су импресивна сведочанства о Црној Гори, и као таква представљају културно-историјски споменик од изузетне важности.
17. 12. 2024. у 08:00
МАРКО МИЉАНОВ И ВАЛТАЗАР БОГИШИЋ O КРВНОЈ ОСВЕТИ: Обичај који је умало истребио Црну Гору
КРВНУ освету као друштвену појаву треба посматрати као процес у одређеном историјском настанку и прилагођавању правним и социјално-политичким условима.
17. 12. 2024. у 06:45
ИЗМЕЂУ МАНТИЈЕ И КОМИТСКОГ ГУЊА: Српска црква је улазила у огорчене сукобе и са својом државом
ЗА РАЗЛИКУ од војних свештеника, којих је у Првом светском рату у редовима српске војске било 192, није утврђен број свештених лица учесника у устаничким борбама у окупираним српским земљама.
11. 12. 2024. у 16:00
СПАЉИВАЊЕ МОШТИЈУ СВЕТОГ САВЕ - КАЗНА ЗБОГ БАНАТСКОГ УСТАНКА: Црква важан чинилац у обликовању Српске националне свести
ИСТОРИЈСКО искуство Српске цркве утицало је и на Јустина Поповића, потоњег Светог Јустина ћелијског, када је, поводом прогона СПЦ у социјалистичкој Југославији, о кључном, суштинском питању односа између Цркве и државе, написао:
11. 12. 2024. у 14:00
СТРАДАЊЕ СВЕШТЕНИКА И МОНАХА У "СЕЧИ КНЕЗОВА": У два Српска устанка манастири су били места окупљaња и договора
ПОСЛЕ укидања Пећке патријаршије 1766. старешинску улогу од владика преузимају игумани и ниже свештенство.
11. 12. 2024. у 14:00
ПОБУЊЕНИЧКО И УСТАНИЧКО ПОРЕКЛО СПЦ: Улога Српске цркве у устанку 1941. мења слику о том догађају
О УСТАНИЧКОЈ традицији српског народа писано је много, различитим поводима и са разноврсним намерама.
11. 12. 2024. у 10:00
УСТАНИЧКО НАСЛЕЂЕ СРПСКЕ ЦРКВЕ (1594-1941): Прилози за истраживања историје односа између Цркве и државе
УСТАНАК из 1941. мање личи на социјалистичку револуцију, него на вековна, традиционална окупљања око манастира, свештеника и хајдучких, ускочких старешина, у отпору према турском зулуму
11. 12. 2024. у 08:00
