СЛУЖБА ИЗВЕШТАЈЕ О СРПСКИМ ПИСЦИМА ЛИЧНО СЛАЛА ТИТУ: Дoсијеа Бранка Ћопића и Драгослава Михаиловића пуњена деценијама

ХОБОТНИЦА која је стигла да се увуче у домове, комитетске канцеларије, факултетске слушаонице, фабричке погоне доживела је неколико организационих реформи – рођена као ОЗНА, каријеру је завршила као Служба државне незбедности (СДБ).

Бранко Ћопић је био први писац коме је Броз лично претио, Фото Стеван Крагујевић, Документација „Новости“ и „Борбе“, Архив Удружења књижевника,Архив Народне библиотека, Архив Матије Бећковића, Архив породице Драгослава Михаиловића, Фејсбук, Википедија...

Али најјача је била онда када је у законима била невидљива, када се звала Удба. Њени творци, идеолози и оперативци таложећи на себе контроверзу за контроверзом, штитили су, не само безбедност државе већ и поредак у којем је монопол имала Комунистичка партија. И сви они, који су малчице скретали са курса партије, посебно они из интелеткуалног миљеа,  посталаји су њени редовни клијенти. Документа о оперативном раду службе, која су се налазила у архиву БИА, наследницу СДБ, предата су Архиву Србије одмах после одлуке Влада Србије 2009. да се са њих скине ознака тајности и поверљивости, што значи да ти документи више не могу да нашкоде државним интересима.

Међутим, извештаји о кретњу, сусретима, телефонским разговрима, српких писаца који нису били спремни да се одрекну свог националног осећања да су Срби, што је заправо и тема овог "Историјског додатка" нису пронађена у Архиву Србије. Аутор Слободан Селинић их је пронашао у Фонду Кабинета Председника Републике у у Архиву Југославије. Судећи по томе Државна безбедност је извештавала  лично "највећег сина наших народа и народности" Јосипа Броза. Елем, тако је друг Тито бивао обавешетн, из прве руке, шта су у "Српској кафани" пили, колико су ћевапа нарућили  или кога су оговарали Матија Бећковић, Душко Радовић или рецимо Брана Црнчевић...Занимљив је податак, да је из обиља те обавештајне грађе, Броз у јавним наступима, споменуо само два имена.

Први је био Бранко Ћопић,  чије суданије почело  још док се земља опорављала од крвавог рата и првих последица разорне резолуције Информбироа и раскинутог загрљаја с Москвом.

Земља се лагано опорављала, али су са опоравком лагано расле и многобројне привилегије оних који су засели да владају у име народа. То ће Ћопића инспиристи те ће у "Књижевним новинама", у лето 1950. објавити "Јеретичку причу" која је уздрмала сам врх нове државе.

Тито је у Ћопићевој причи видео алузију "на наше највише руководство. И јасно и јавно је рекао, на Конгресу АФЖ-а у Загребу, да он лично такву сатиру неће дозволити, али и да писац неће бити ухапшен.

УСЛЕДИЛИ СУ ДОПИСИ комитетима о Бранковој непоћудности… Почели су да га избегавају и најбољи другови. За сваки случај. Али неки други људи почели су да се врзмају око њега. А његов досије је био све дебљи. И партијски, у Градском комитету, и полицијски, у Удби.

Пунили су га двадесет година.

У једном од извештаја о кретању Бранка Ћопића пише: "Онога дана када је у ‘Борби’ изашло саопштење ЦК СКЈ поводом Ђиласових чланака, Ћопић је увече у Клубу књижевника питао свакога ко је ушао је ли за Ђиласа или не. Непосредно после Пленума, међутим, пред извесним лицима је недвосмислено, али и прилично јасно, рекао: "Гадна је ова београдска клизавица. Ономад се умало не ђидну."

Овим је хтео да каже како му је мало требало да пре Пленума "склизне" по Ђиласовој линији, али се, ето, на време повукао… Ћопић је тих дана, уколико би га неко питао је ли за Ђиласа или не, обично одговарао: "Ја сам за Ђиду… али Веселиновићевог."

У другом, са једног предавања новембра 1954, такође пише: "… Навео је пример како је у току рата на ослобођеној територији приказиван скеч ‘Јазавац пред судом’. Кад је почело представљање, председник одбора – сељак, попео се на бину и својим присуством тамо ометао је извођење програма. На примедбу глумаца да сиђе у масу није хтео, јер је он власт и треба да се осети ко је он. Тенденција му је била са овим примером да покаже рђаве корене при формирању Народне власти…"

И тих дана у Клубу књижевника седео је једне ноћи Бранко сам самцит. Нико да га поздрави, а камоли да седне. Кад у неко доба наилази Андрић и право за његов сто. Прича нешто о Гетеу и љушти јабуку. Бранко га гледа у чуду и мисли да он не зна шта се са њим дешава и да је због тога сео. Кад у једном тренутку будући нобеловац процеди:

- Јебо ти таке шале, пиши романе, њих ионако нико не чита – рече Андрић. Нико пре, а кажу, нико ни после није чуо Андрића да псује.

* * * * * * * * * * * * * 

Удбаш на Дивчибарама побркао куће песника и романописца

ДРУГИ ПИСАЦ кога је Броз прозвао по имену био је Драгослав Михаиловић.  После петог извођења представе "Када су цветале тикве", која рађена по његовом истоименом роману,  скинута је са репертоара Југословенског драмског позоришта. Дан пре тога у Зрењанину се огласи се друг Броз, оцењујући да је реч о клевети југословенског друштвеног система...експресно је одржан и отворени састанак СК, а убрзо је уследила и одлука Уметничког савета ЈДП о забрани.

За разлику од Бранка Ћопића Драгослав је доживео време када му је омугећен увид у његов досије и из њега је закључио да је праћен до 1990. године. Досије се иначе налази у Титовом фонду у Архиву Југославије: Насваком документу, na 54 странице, стоји латиничка ознака «VT" - која се тумачи као "Видео Тито". Броз је на неким страницама дописао своје коментаре: "Случајеви ретки као кад домаћици искипи млеко" или "Шта на ту дискусију могу да кажу другови из братске Србије?" 

Фото: Милена Анђела

Велики писац је, неку годину  пред смрт, о  последњој фази његовог ухођења испричао:

"Праћење је, по мом мишљењу, трајало много дуже, а годину 1983. обележава време кад су због нечега то најзад морали да почну да уносе и у нека документа. А тамо говоре и о томе с ким се састајем, како се састајем, шта говорим, да ли сам био на вечери код неког странца…

У мом досијеу помиње се један ваљевски удбаш Бранко Гвозденић, и који ме је пратио кад сам био на Дивчибарама, где имам кућу. Он је, на пример, забележио да сам једног дана дошао на Дивчибаре. И каже: Драгослав Михаиловић је стигао на Дивчибаре у пратњи неког Владете – није се постарао ни да сазна да је то професор Владета Јанковић – и, чим је стигао, ступио је у контакт са Жиком Павловићем… Увек смо се смејали око тога.

УДБА ЈЕ ЗНАЛА да ја радим нешто око Голог отока. У време кад сам се спремао то да радим и када сам водио преговоре са разним људима, два моја пријатеља су била испитивана о томе да ли знају да неко пише о Голом отоку. Удба је увек око мене њушкала,  а ако сам некуд путовао, строго сам водио рачуна да сâм носим торбе у којима је била моја документација. Сем тога, списе сам крио и изван стана. Од тренутка кад с неким обавим разговор и кад га прекуцам, одмах то носим на три-четири места код људи за које нисам очекивао да би могли бити сумњиви. То није смело остати у кући. А ето, тај ваљевски удбаш је у моју кућу улазио пет пута… Тајно је улазио.

Онда се десила једна смешна ствар да је прва два пута ушао у кућу песника Петра Пајића, и тамо су шушњарили и превртали и нашли један мали рукопис у којем је писало: "Управни одбор ће имати седам чланова, који се неће обнављати. Смрћу појединог члана на његово место неће долазити други", итд. Они су фотографисали 13 страница тог документа, и то сам ја нашао у мом досијеу. Али уопште нису могли да протумаче шта је то и лупали су главом око тога и нису успевали да помисле да то песник можда покушава да конципира, рецимо, правилник још непостојеће задужбине Десанке Максимовић. И опет су ушли у кућу Петра Пајића, шушњарили и тражили и најзад су установили да то није моја кућа. После је тај врли удбаш имао непријатност како да се оправда за улазак у погрешну кућу. И он је најзад нашао одговор у томе да сам Перину кућу држао као резерву за састанке са истомишљеницима и са женама."

Препоручујемо

Друштво

0 2

ТИТОВА ТАЈНА ДИПЛОМАТИЈА СА СВЕТОМ СТОЛИЦОМ: Реакције на успостављање односа између Југославије и Католичке цркве

07. 05. 2025. у 11:54

Друштво

0 2

ВАТИКАНСКО-КОМУНИСТИЧКИ "КОНКОРДАТ": Антисрпско Југославенство и Католичка црква 1965 - 1971

07. 05. 2025. у 11:54

Друштво

0 5

ВАТИКАН И РАСПАД ПРВЕ И ДРУГЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ: Утицај Католичке цркве на судбину српског народа у двадесетом веку

30. 04. 2025. у 17:33

Друштво

0 5

ТРАГОВИМА СРПСКИХ ПУТНИКА НА СТАЗАМА СВЕТЕ ЗЕМЉЕ: Места где се одвијала библијска драма

22. 04. 2025. у 16:35

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације