МИЛОШЕВА ДРЖАВА И КАРАЂОРЂЕВА СЛОБОДА : Конак на Топчидеру отвориће данас врата нове сталне поставке

ПОД древним платаном, спомеником природе старим готово два века, чувени Конак у Топчидеру, који је подигао кнез Милош 1831, отвориће данас поново врата посетиоцима са новом сталном поставком.

Фото З. Јовановић

- У децембру 2017. Историјски музеј Србије затворио је Конак кнеза Милоша, ради реконструкције и увођења централног грејања - каже за "Новости" директорка Душица Бојић, додајући да су медицински разлози диктирали да се тек сада отвара, када то допуштају делимично релаксиране епидемиолошке мере.

- Конак је у потпуности реконструисан: сређени су прозори и врата, зидови окречени, подови охобловани. Завршени су велики конзерваторски радови везани за таванице, зидно сликарство и све остало што је било значајно за конзервацију. Урађена је фасада, димњаци, који имају скоро 200 метара квадратних.

Борис Марковић, Фото З. Јовановић

Направљен је и зидић, прича саговорница, који штити од уличне прашине, али и од саобраћаја (било је случајева да су на том месту аутомобили слетали са пута и ударали у зграду).

- Стална поставка посвећена је Првом и Другом српском устанку, односто историји династија Обреновић и Карађорђевић, до почетка 20. века - каже директорка ИМС.

Као аутори музејске приче о стварању савремене српске државе, од почетка буне против дахија, до 1903. године, потписани су Владимир Мереник, Катарина Митровић и Драгана Видовић. Сарадници су им били Борис Марковић, Лидија Богдановић, Весна Драговић Поп-Лазић и Слађана Бојковић, док је изложбу дизајнирала Изабела Мартинов Томовић.

РЕТКИ И ВРЕДНИ ПРЕДМЕТИ

МЕЂУ вредним предметима који су досада ретко или никако излагани је и повеља витештва, којом је цар Леополд Други доделио племство Радичу Петровићу.

Фото З. Јовановић

Према речима Владимира Мереника, значајна је и пушка Алексе Ненадовића. Први пут на поставци је и касета Миленка Стојковића, са занимљивим хералдичким мотивима. Изложен је и јатаган Станоја из Зеока, посеченог кнеза, којег је осветио братанац Никола, убивши први Турчина и пре збора у Орашцу.

Фото З. Јовановић

У улазном холу Конака, посвећеном почецима српске револуције и догађајима који су јој претходили, изложене су кубуре, пушке сабље, али и најстарији јатаган, који поседује ИМС, открива нам Борис Марковић, кустос Конака.

- Процес стварања савремене српске државе био је дуготрајан, готово са непрестаним борбама - додаје Владимир Мереник, музејски саветник.

ИСТОРИЈА Просторија у којој је Милош проводио највише времена, Фото З. Јовановић

- У тим борбама велика је заслуга била Карађорђа, па се често каже да је он слобода, а кнез Милош држава. Сви који су учествовали у стварању поставке, велики су противници тих потпуно апсурдних династичких подела, присутних и у 21. веку. Обе династије имају своје заслуге и обе су правиле грешке.

Пре свега научно утемељену изложбу чине и бројна вредна уметничка дела Уроша Кнежевића, Павела Ђурковића, Афанасија Шелоумова, Јозефа Грандауера, Паје Јовановића, Ђуре Јакшића, Вељка Станојевића, Петра Раносовића, Божидара Продановића, Оље Ивањицки...

На сликама су представе паљења ханова, збора у Орашцу, бојева на Иванковцу и Мишару, уласка Карађорђа у Београд, битака на Делиграду и Варварину, Таковског устанка, али и многобројни портрети личности које су стварале Србију и мачем и пером. Ту су и акварели и грбови оца и сина Павла и Чеде Васића, као и акварели Бобана Вељковића, запосленог у ИМС.

Собна капа, Фото З. Јовановић

- На самом почетку поставке је Милошев портрет из млађих дана, на коме је приказан као сеоски трговац. Никада се није стидео сеоског порекла, иако је постао један од најбогатијих људи на Балкану - додаје Борис Марковић.

А ту су и непроцењиви експонати попут Карађорђеве кабанице, његовог личног наоружања и заставе пристигле из Русије, на којој су српска и руска обележја. Али и сабље Цинцар Јанка Поповића, медаље за храброст, коју је руски цар дао Луки Лазаревићу, тојаге и барјак Карађорђевог зета Антонија Ристића Пљакића, ретко излагане доламе Милосава Здравковића Ресавца, зета Стевана Синђелића. Добош Мелентија Павловића, део је поставке на спрату, која почиње Другим српским устанком.

Пиштољ из ког је убијен кнез Михаило, Фото З. Јовановић

- У Конаку је посебно интересантан диванханан, у ком је Милош проводио много времена - наставља Марковић.

- На осликаној таваници су највероватнје, према писању Катарине Митровић, прикази из Милошевог живота, али и небеса како су их замишљали исламски филозофи: са сунцем у средишту и флоралним мотивима.

Поред призора живота на Милошевом двору, представљене су и политичке борбе из његовог времена, али и уставобранитељи, потом и владавина Карађорђевог сина, кнеза Александара и кнегиње Персиде (користили су Конак као летњиковац). У поставци је пиштољ из кога је убијен кнез Михаило Обреновић, његов генералски мундир, хаљина кнегиње Јулије... Пред посетиоцем промиче и време када је Милан Обреновић био кнез, па потом и први савремени српски краљ, а потом и владавина последњег Обреновића, краља Александра.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације