НИ ПРЕДШКОЛЦИ НЕ ПРИЧАЈУ ДОБРО: Др Мирјана Совиљ о забрињавајућим подацима о тешкоћама у говору код најмлађих

ОКО 70 одсто деце има неку врсту патологије говора и језика. Више од трећине њих, узраста до три-четири године, не прича, иако би до тада већ требало да имају развијен функционални говор. У овом узрасту све је већи проценат најмлађих са поремећајем понашања из аутистичног спектра. Све се то одражава на значајан пораст броја деце са проблемима у читању, писању и савладавању школских обавеза.

Фото Shutterstock

На ове драстичне податке упозорава проф. др Мирјана Совиљ, директорка Института за експерименталну фонетику и патологију говора "Ђорђе Костић" у Београду. Она истиче да је дете, које већ после прве године не може да изрази своја осећања и жеље, осујећено у комуникацији. У већини случајева ту неспособност надокнађује хиперактивним, агресивним или аутоагресивним понашањем и неадекватним емоционалним реакцијама.

Професорка Совиљ истиче велики значај реаговања на време, јер у супротном ова патологија доводи до далекосежних последица. Како наводи, из ове популације се касније регрутују деца са хиперактивним понашањем, поремећајем пажње и концентрације, анксиозношћу, страховима, неуротичним реакцијама, слабим успехом у школи, насилним понашањем, болестима зависности.

- Поред познатих физиолошких узрока - пренаталних и порођајних траума, хипоксије, високог билирубина на рођењу, честих упала уха, узимања ототоксичних лекова, разлози пораста ове врсте поремећаја су и употреба телефона и таблета пре треће године, прекомерно гледање телевизије, кратко дојење, миксована храна после 12 месеци, као и оскудна комуникација у породици - истиче професорка Совиљ. - Веома важан фактор је и недовољна компетентност стручњака, који треба да брину о дечјем развоју, почев од гинеколога, неонатолога, педијатара, васпитача, дефектолога, учитеља и наставника.

Према речима професорке Совиљ, последњих година у Институту је огроман број малишана од 6-7 месеци до 5-6 година, која не проговарају, имају потпуно поремећен сан, улазе у стање беса и неутешног плача без видљивог разлога. Они одбијају сваки контакт, плаше се додира, немају контакт очима, а кад проходају бесциљно се крећу у простору, без свести о околини, а често уз агресију и самоповређивање.

- Када се ови симптоми препознају и деца се укључе у наш психоаудиолингвистички третман, код 80 одсто малишана превенирамо аутизам, а они достижу ниво развијености у складу са својим узрастом до поласка у школу - наглашава др Совиљ. -Нажалост, још увек су родитељи први који веома брзо уоче да са њиховим дететом нешто није у реду. Међутим, ланац стручњака нема адекватну едукацију да правовремено укаже на ризичне факторе, или препозна симптоме патологије говорне комуникације, понашања и учења. Оптимално је да се, у првој години, родитељи обрате за помоћ када уоче да дечје понашање није у складу са развојним нормама.

БЕСПЛАТНИ ПРЕГЛЕДИ БЕБА

ИНСТИТУТ од 1953. прати патологију говора у предшколском узрасту.

- Тада је било око осам одсто деце са овом врстом патологије, а већ 1985. године 46 одсто. Данас их је између 60 и 70 одсто - каже др Совиљ. - Пре 36 година, половина дечје популације је испољавала ову врсту поремећаја, али је и тада овај проблем био маргинализован. Предиспозиција патологије говора се наслеђује, тако да су угрожене и следеће генерације. У том циљу у Институту се обављају бесплатни прегледи беба, ради утврђивања прелингвалног, сензомоторног и социоемоционалног развоја.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације