ЗА ДЕСЕТКЕ ПОСАО ПО ЖЕЉИ: Стотину најбољих дипломаца медицине са министром Лончаром о радним местима

СТО најбољих студената медицинских факултета у Србији изашло је у четвртак из свечане сале Палате "Србија" са осећајем да могу да досегну небо. Било је на лицима видљиве стрепње и нервозе пре разговора са министром здравља Златибором Лончаром и директорима здравствених установа, али огромној већини је испуњена прва жеља - добили су радно место баш тамо где су желели.

Фото Марко Николић

Они су могли да бирају, јер су у својој генерацији били најбољи дипломци. У ту позицију, како је на почетку сусрета рекао министар Лончар, довели су их резултати, рад и труд. И очекује са да такви, чак и бољи, буду и на одељењима радилогоје, гинекологије, ендокринологије, психијатрије, хирургије...

У помало затегнутој атмосфери стрепње да ли ће лекарску каријеру започети баш тамо где желе, на одлуку Саре Паравине, која је завршила медицину у Београду, да се бави неурохирургијом, проломио се аплауз и колега и професора.

Ови млади људи раније су, као што је то већ неколико година пракса, позвани да се определе где желе да раде, и у четвртак је све то финализовано испуњавањем њихових жеља, углавном. Тек понеко је преусмерен, рецимо са радилогије у КЦ Војводине на радиолошку онкологију у Сремску Каменицу.

- Препуштамо се у ваше руке. Ви ћете лечити све у Србији, и зато вам дајемо све услове, како би, једног дана, на вас били поносни сви, као што су то данас ваши родитељи - рекао је министар Лончар. - Неће бити лако, али свесно сте одабрали ову професију која стално тражи усавршавање. Нема разлога да у пракси не будете бољи него што сте били на студијама.

Маја Вилотијевић (25), из Ужица, радиће на дерматовенерологији. Дипломирала је у јуну прошле године са просеком 9,87.

- Једна од опција била је да одем у иностранство, али када нам се даје посао у нашој земљи, ту понуду треба прихватити - каже ова плавокоса девојка.

Милица Влаисављевић је Мајина најбоља другарица са студија. Она ће на дечју психијатрију, а факултет је завршила са просечном оценом - 10. И већ има једногодишњу кћерку Калину.

- Медицина је била логичан избор, мама је клинички генетичар, а тата офталмолог. Два лекара у породици је, ипак, "много". Мој муж је, срећом, инжењер - помало се шали ова Суботичанка.

Данило Граховац већ је радио, и то у Масачусетсу, али по позиву Министарства здравља вратио се у Србију. Министру Лончару рекао је да је рад у САД био невероватно искуство, али уз шармантне изговоре одбија да да изјаву за новине. Медицину је завршио са просечном оценом 9,8, али за медије, каже, "још није квалификован". Вукан Ивановић (25) из Косовске Митровице, иако "затегнут" као струна док ишчекује да ли ће му бити испуњена жеља да ради на неурологији, прича да се волонтирајући на неурологији УКЦС уверио да је баш то оно што жели. Дипломирао је са десетком.

- Негде смо сви из генерацији очекивали да ће и ове године бити радних места за најбоље дипломце медицине, као и за претходних неколико генерација. Овај конкурс нам је променио живот - прича Вукан.

Ердин Мехмети из Приштине ће на одељење интерне медицине у болницу у Косовској Митровици. И он има завидан просек - 9,73, а током студија је већ писао научне радове, и више пута је награђиван.

- Кардиологија је нешто за шта бих се специјализовао после интерне медицине - каже Ердин и "признаје" да му је управо интерна медицина на студијама била најтежи, али и најинтересантнији предмет. n

У СВЕ ЦЕНТРЕ РАВНОМЕРНО

НАЈБОЉИ млади дипломци на радна места иду махом у клиничке центре у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу, али и у друге института и клинике. Зоран Гојковић, покрајински секретар за здравство, "преслишао је" Слободана Шаиновића да ли ће због хроничног обољења моћи да издржи дежурства на интерној медицини у КЦ Војводине, али је младић као "из топа" извукао адут:

- Провео сам седам месеци у ковид-зони и заправо схватио да могу много више него што сам мислио.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације