НАШИ СЕНИОРИ - СИЛВЕСТЕР ТАКАЧ: Измакла му олимпијска медаља због повреде

ПРЕ почетка сезоне 1965. године фудбалска јавност у Југославији није могла да замисли да би неко осим Црвене звезде, Партизана, Динама и Хајдука могао да се умеша у трку за титулу првака.

Фото Ј. Мирчески

Те сезоне помало потцењени првотимци Војводине почели су да крче свој пут ка звездама.

Чувени бивши фудбалер Војводине и члан најбоље генерације у историји "старе даме", која је 1966. године освојила титулу шампиона Југославије и годину дана касније дошла до четвртфинала Купа европских шампиона, Силвестер Такач, данас ужива у пензионерским данима. Већ годинама са породицом живи у Француској, где је 1967. године, када је отишао из Воше, наставио каријеру у Рену. Резултате свог клуба прати преко интернета, а воли да прочита и коментаре на игру. Сваку посету Новом Саду увек искористи и за посету свом клубу.

Фото Ј. Мирчески

- Још док сам био у пионирима велику част чинило ми је да играм на стадиону Војводине - почиње своју причу Силвестер Такач. - Играли смо боси да не бисмо оштетили траву, како би она остала што боља за првотимце. Нисмо могли лако да се пробијемо у прву екипу, јер тамо су играли Бошков, Веселиновић, Крстић, Милованов, Рогановић, Аца Ивош... Сви они били су моји идоли, богови који ходају по земљи, а са лоптом су могли шта су хтели.

Са само 17 година Такач је заиграо у дресу Војводине на Дунавском купу са екипом Левски Софија. Пружила му се прилика да одигра прву званичну утакамицу и на крају су славили резултатом 5:1.

Фото Ј. Мирчески

- Дао сам два гола и наместио један - прича Такач. - Новинари су ме дигли у ваздух оцењујући моју игру врхунском и за мене је то било остварење свих снова. Тадашњи тренер Ратомир Чабрић нашао ми је право место у тиму. Играо сам у јуниорима десну полутку и центарфора. Међутим, једног дана ми је рекао: "Мали ти идеш на десно крило". Стандарни играч у тиму на десном крилу у Војводини и репрезентацији био је Здравко Рајков. Нашао сам се у чуду како ћу да ја померим Рајкова, али он је прешао да игра лево крило.

Против своје воље требало је Такач да дрибла одбрамбене играче, а то, каже, није баш најбоље знао. На првом мечу у шампионату 1958. играла је Војводина са Партизаном у Новом Саду. Тад је играо још и Бобек, али и млађи играчи Јусуфи, Миладиновић и други.

- Победили смо са 2:0 и ја сам тад постигао свој први гол у првенству, а до краја играчке каријере имао сам их укупно 245 на 426 одиграних утакмица за Војводину - прича легендарни фудбалер. - Био сам у облацима јер сам дао гол Партизану, а он је био један од наших најбољих клубова. Годину дана касније 1959. постао сам стандардни играч прве поставе. На утакмици са Вележом у Новом Саду имао сам толико лопти да сам могао да радим шта сам хтео.

Шест месеци тренирао је Такач са јуниорима и са тренером Крстићем вежбао финте. По 50 пута на тренингу је понављао све док не би потпуно усавршио. Тада је од тренера добио ветар у леђа. Он му је прогнозирао да ће у наредних десет година играти десно крило у Војводини и у репрезентацији.

Фото Ј. Мирчески

- За репрезентацију сам прву утакмицу играо у Београду против Изреала 1960., то су биле квалификације за Олимпијске игре у Риму. Њихов голман Фодоров је тако добро бранио да нисмо могли да му дамо гол и изгубили смо са 2:1. Ипак, квалификовали смо се за Олимпијске игре у Риму - прича легенда Војводине.

Требало је да игра Такач финале са Данском на Олимпијским играма у Риму. Тренер Милован Ћирић је објавио састав и његово име било је на списку. Међутим, на тренингу је задобио повреду мишића.

- Није било тако страшно, али ломио сам се да ли да играм или не. Савест ми није дозвољавала да пристанем. Одлучио сам да ипак не играм. Било ми је криво, али то је судбина. Постали смо олимпијски победници, а ја нисам добио медаљу. Седео сам на трибинама Олимпијског стадиона у Риму, а када је свирана химна, плакао сам као мало дете.

Професионалну тренерску каријеру Такач је почео у Лијежу, затим је био помоћни тренер у Келну, касније Шошоу, а Расинг Париз је увео у прву лигу. Био је и тренер Нице, кратко у Мароку, Тунису и Саудијској Арабији.

Фото Ј. Мирчески

КАРИЈЕРУ НАСТАВИО У РЕНУ

ВОЈВОДИНА је остала без свог најбољег стрелца пошто је Такач потписао за француски Рен. Популарна Воша без једног од својих најбољих играча и првог голгетера, ипак није успела да елиминише шкотски Селтик, који је касније и подигао пехар првака Европе. Као најбољи стрелац, са четири гола у тадашњем Купу европских шампиона, предводио је Војводину до четвртфинала тада најелитнијег европског клупског такмичења.

ОЛИМПИЈСКО ЗЛАТО ПОСЛЕ 60 ГОДИНА

НА иницијативу клупског колеге из репрезентације Душана Маровића направљена је реплика олимпијске медаље из Рима 1960. Оригиналну је из сефа дао Милан Галић.

- Тада су медаље добијали само они играчи који су остали на терену до завршетка утакмице, тако да сам ја своју добио тек након шездесет година - рекао је Силвестер Такач.

Препоручујемо

Друштво

0 1

ОВЕКОВЕЧИО САЛЕТОВУ ТРОЈКУ И ПРВИ НОЛЕТОВ ПАРИСКИ ТРОФЕЈ: Јован Мирчески, обишао свет снимајући и пишући о највећим спортским догађајима

12. 06. 2021. у 11:28

Друштво

0 0

НАШИ СЕНИОРИ - ДАНИЦА РИСТОВСКИ : После короне само нека ме ноге држе

11. 06. 2021. у 12:20

Друштво

0 2

ПЕНЗИОНЕРУ НИКОЛИ У ПРЕВОЗУ УКРАЛИ НОВЧАНИК: Само што је продао стан - отишао да блокира рачун па уследио филмски сценарио

07. 06. 2021. у 09:34

Друштво

0 2

МУЈИНИ ВОЛЕЈИ ВЕЧНО У СРЦИМА ГРОБАРА: Мустафа Хасанагић, легендарни фудбалер Партизана, трчање за лоптом заменио шетњама

27. 05. 2021. у 10:49

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације