СУШУ И ПОПЛАВЕ ПРЕДВИЂАЈУ МЕСЕЦИМА УНАПРЕД: Научници на Пољопривредном и Физичком факултету помажу ратарима и воћарима

ОБИЛНЕ падавине, град или суша, ускоро више не би требало да задају главобољу пољопривредним произвођачима.

Фото АП

Уз помоћ савремених модела за нумеричку прогнозу и одговарајућих статистичких метода на којима, у оквиру проjекта Фонда за науку IAPS, раде стручњаци са Пољопривредног и Физичког факултета Универзитета у Београду, ратари и воћари ће до седам месеци унапред знати какве им временске прилике долазе и тако планирати радове у пољу и воћњаку. Прогнозе ће бити направљене за најраспрострањеније врсте воћа - шљиве, малине, трешње, сорти винове лозе. Такође и за стратешки важне житарице као што су кукуруз, пшеница, сунцокрет и поврће - паприку, пасуљ.

Како, за "Новости", открива др Мирјам Вујадиновић Мандић, ванредни професор на Пољопривредном факултету и руководилац пројекта, током последњих десетак година повећао се ризик од различитих временских непогода по биљну производњу:

- Дугорочне прогнозе времена су недовољно искоришћен ресурс. Идеја је била да их приближимо пољопривредницима, дамо им алат који ће им омогућити да се прилагоде измењеним климатским условима и заштите своју производњу.

Наша саговорница наводи да се за дугорочне прогнозе користе климатске пројекције, које се израчунавају помоћу нумеричких модела компликованих компјутерских програма. Оне могу прилично добро да предвиде да ли ће наступајући месеци бити сушни или кишни, топли или хладни. Боље се прогнозирају појаве које заузимају већи простор и дуже трају, као што су, рецимо, суше.

- У раду полазимо од глобалних дугорочних прогноза времена које се сваког месеца за целу земаљску куглу раде у Европском центру за средњорочну прогнозу времена у Енглеској, и дају предвиђања временских прилика за наредних седам месеци - објашњава руководилац пројекта. - Ми глобалну прогнозу сводимо на локални ниво, односно високу резолуцију. То је слично као кад са старог фото-апарата пређете на нови који има неколико пута бољу резолуцију, па су фотографије оштрије. Добијене резултате користимо да израчунамо биоклиматске индексе, који говоре како ће се биљка развијати током вегетације и да ли ће и у којим фазама развоја бити изложена условима које изазивају температурни или водни стрес.

Овакве информације ће бити доступне на просторној резолуцији од око осам километара, што се сматра високом. На локацијама изабраних огледа, научници ће користити и нумерички модел, који предвиђа развој биљке у зависности од временских услова, па ће за те конкретне локације бити детаљнијих информација.

- Највише штете биљној пољопривредној производњи у целини наносе суше, које су обично током летњих месеци праћене и високим температурама - наглашава проф. Мандићева. - Штете и губици од само једне суше, коју смо претрпели 2012. године процењени су на око две милијарде долара. Поређења ради, укупне штете од катастрофалних поплава у 2014. су процењене на око 1,5 милијарди евра, од чега 120 милиона евра у сектору пољопривреде. У воћарству су значајне штете од пролећног мраза, на шта су посебно осетљиве оне врсте и сорте воћа које најраније цветају, пре свега кајсија и бресква. Град и олујни ветар наносе штету у свим гранама пољопривреде.

Наша саговорница истиче да је велики проблем што интензивне суше постају све чешће услед климатских промена.

- У другој половини 20. века смо у Србији имали три такве суше за 50 година, а током последњих 20, чак седам - каже проф. Мандићева. - Очекујемо да ће се њихов интензитет и учесталост појављивања повећати у будућности.

Током прве фазе пројекта, који ће бити завршен следеће године, анализирани су метеоролошки подаци у Србији током две деценије. Од почетка пројекта на двадесетак одабраних огледних локација широм Србије прати се развој биљака, утицај временских прилика, принос и квалитет плода. Пре почетка вегетационе сезоне, почетком следеће године, продукти дугорочне прогнозе ће бити јавно доступни заинтересованим корисницима, преко веб-сајта, апликације и друштвених мрежа.

ТИМ ПРОФЕСОРА

У ОВАЈ пројекат укључени су Пољопривредни и Физички факултет Универзитета у Београду, а финансира га Фонд за науку Србије кроз Програм за изврсне пројекте младих истраживача.

У тиму је шест истраживача, од којих су троје метеоролози, а троје пољопривредници - проф. др Ана Вуковић Вимић, проф. др Зорица Ранковић Васић, проф. др Марија Ћосић, проф. др Драган Николић, сви са Пољопривредног факултета, и проф. др Владимир Ђурђевић са Физичког факултета.

РАСПОРЕД ПАДАВИНА

ПРОФЕСОРКА Мандић (на слици) истиче и да се због све виших температура, почетак вегетације помера ка почетку године. Поједине фенофазе се убрзавају, што може довести, истиче професорка до смањења квалитета плодова:

- Због померања распореда падавина, може доћи до неповољних временских услова током појединих фанофаза, кишна у току оплођења, а недостатак падавина у фазама кад су оне неопходне биљци или развоја биљних болести.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације