ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - СССР, КОМИНТЕРНА И УСТАНАК У СРБИЈИ 1941: Судбина српског народа била је у фокусу интересовања совјетске дипломатије

ПОСЛЕ МУЊЕВИТЕ победе Трећег рајха на западу, пораза Француске и британске примораности да се окрене одбрани своје државне територије, совјетска дипломатија је процењивала да је совјетско-немачки споразум из августа 1939. изгубио на значају и да се тренутак војног окршаја између СССР-а и Немачке ближи.

Ђилас, Тито и Ранковић

Неспреман за рат и у жељи да почетак ратног сукоба максимално пролонгира, Совјетски Савез је настојао да путем новог споразума осигура своје позиције. Са совјетске стране се сматрало да ће у предстојећим догађајима Балкан имати кључну позицију и самим тим место око кога су Совјети настојали да путем преговора усмере немачку пажњу.

Постепено немачко јачање на Балкану и совјетско настојање да немачки налет задржи путем јачања сопственог утицаја у региону, поставио је југословенску краљевину у жижу преламања немачког и совјетског надметања.

Суочена с немачким притисцима, југословенска влада је покушавала да обезбеди потребан војни ослонац на Совјетском Савезу чему је совјетска дипломатија излазила у сусрет обећавајући издашну војну помоћ.

Ипак, процењујући да југословенска оружана сила није у могућности да пружи дужи ефикасан отпор немачкој армији, СССР је уложио велики напор у стварање обавештајне мреже на самом терену, као и политичких и војних структура способних за вођење герилског рата у позадини немачких оружаних снага које би оперисале против СССР и Црвене армије.

За такав подухват су им на располагању стајали широки кругови грађанских политичких странака просовјетске оријентације, знатан број високих официра и генерала Југословенске војске, као и илегална Комунистичка партија Југославије са својом чврстом партијском организацијом.

У МОМЕНТИМА ДОК ЈЕ југословенска влада са своје стране покушавала да утиче на убрзано југословенско-совјетско приближавање, генерални секретар Комунистичке партије Југославије Јосип Броз Тито је у јесен 1940. обавештавао Коминтерну да "радничке масе иступају у корист приближавања земље Москви", да се на северним границама земље концентришу бројне немачке трупе и да се из тога може закључити да немачка припрема окупацију северних делова Југославије.

Заробљени немачки тенк у Чачку

Зато је тражио дозволу од Коминтерне да југословенски комунисти започну с организовањем отпора како агресору, тако и "унутрашњим капитулантима" под паролом "стварања народне владе радника и сељака и ослонца на СССР".

Коментерна се негативно односила према таквој идеји. У централи Коминтерне су се превасходно из обзира према Немачкој и потребе непровоцирања немачких реакција негативно односили према таквим идејама. Сматрали су да парола о стварању народне републике и заоштравање политичке борбе путем сукоба и демонстрација представљају превремене акте који не узимају у обзир карактер постојеће међународне ситуације и да ће само олакшати посао "реакцији која ће путем крваве расправе растурити покрет и за дуже време обезвредити пролетаријат".

Зато је партији саветовано да се држи традиционалних метода борбе, да шири економску борбу и окупља масе, а да политичку делатност води ојачаном усменом и штампаном пропагандом, резолуцијама, декларацијама, захтевима за слободу и свакодневне потребе радника, као и путем залагања за пријатељство са Совјетским Савезом.

С НАРАСТАЊЕМ ОПАСНОСТИ од могуће италијанске или немачке војне агресије, Коминтерна је југословенским комунистима наложила 26. октобра 1940. да у војсци и међу буржоаским партијама подржавају стремљења ка оружаном отпору у случају окупације земље и да подстакну "широк национални покрет под паролом независности народа Југославије и права на национално самоопредељење и узајамну подршку у случају било ког насиља, али без пароле о заштити граница". Комунисти су истовремено добили налог и да успоставе ближе везе са "ситнобуржоаским и буржоаским елементима, посебно са Сељачком странком Драгољуба Јовановића". Конкретнија упутства су стигла 30. новембра 1940. после италијанског напада на Грчку.

Коминтерна је тада наложила југословенским комунистима да зазузму строгу неутралну позицију у односу на зараћене стране јер је стајала на становишту да "озбиљна опасност по неутралитет и независност Југославије долази од стране зараћених земаља, а то пред партију ставља озбиљан задатак".

Комунисти су добили задатак да се "постојећој буржоаској оријентацији, делом на британски, а делом на немачки империјализам" треба оштро супротставити још интензивнијим исказивањем "великог значаја грандиозне светске политике Совјетског Савеза и свих његових спољнополитичких настојања која одговарају интересима радничких маса Југославије и целог света".

У том духу је Коминтерна наступала све до пролећа 1941. кад је постало сасвим јасно да се Југославија налази под постојаним немачким притиском да приступи Тројном пакту.

* * * * * * * * * * * * * * * * * *

ПРИПРЕМА РЕВОЛУЦИЈЕ У ТИШИНИ

СОВЈЕТСКА ДИПЛОМАТИЈА је већ првих дана марта 1941. располагала информацијама да немачки преговори с југословенском владом имају циљ да разјасне постојећу ситуацију, посебно у погледу држања Југославије пред предстојеће немачке операције на југоистоку Европе. Сматрали су да ће преговори бити повољно окончани по Немце и да ће Југославија вероватно дозволити транспорте немачких трупа ка југу и Дунавом.

Из саме Југославије су од врха Комунистичке партије Југославије били информисани да је "према провереним информацијама, југословенска влада капитулирала пред Немачком" о чему је Георги Димитров одмах информисао Стаљина, Молотова и Жданова. Ослањајући се на већ дефинисане принципе, Коминтерна је од југословенских комуниста тражила да заузму одлучујућу позицију против капитулације пред Немачком, подржавајући свенародни покрет за супротстављање могућем немачком војном нападу и тражећи пријатељство са Совјетским Савезом.

Нови моменти у совјетском приступу Југославији после смене Цветковићеве владе су се очитовали и на плану совјетског каналисања активности југословенских комуниста који су током свенародног бунта против приступања Југославије Тројном пакту заузели изузетно активну позицију. Одмах по војном пучу 27. марта, генерални секретар Комунистичке партије Југославије Јосип Броз Тито је обавестио Коминтерну о најновијим догађајима, истичући да партија организује свенародни отпор немачко-италијанској агресији и "енглеским покушајима да увуку Југославију у рат на своју страну".

Тито Стаљин Молотов

Истовремено, Коминтерна је обавештена да се југословенски комунисти према новој влади односе опрезно и залажу за раскид Тројног пакта и закључење пакта са Совјетским Савезом. Поред тога што је послао обавештење о томе да су војни пуч извели махом ваздухопловни официри, Броз је истицао да је одлучујући успех постигнут изласком "маса на улице" и преувеличавајући улогу југословенских комуниста закључивао да су демонстрацијама против старе владе руководили комунисти што није одговарало истини.

ПОСЛЕ КОНСУЛТАЦИЈЕ с Молотовом, Георги Димитров је југословенским комунистима саветовао да се ограниче на енергично разјашњење позиције југословенских комуниста у масама, што би се заснивало на "организацији свенародног отпора против немачко-италијанског уласка у Југославију и против британског покушаја увлачења Југославије у рат на страни Енглеске, свенародном притиску на владу, укључујући раскид савеза са земљама Тројног пакта и закључења пакта о узајамној помоћи са Совјетским Савезом уз опрезан однос према новој влади", уздржавање од организације уличних демонстрација и избегавање оружаних сукоба маса са властима.

Саветовано је јачање партије и њеног утицаја међу радницима, сељацима, омладином, и унутар војске уз избегавање провоцирања непријатеља јер по Димитрову још није био наступио моменат отпочињања борбе против класног непријатеља.

Основни задатак партије био је припрема партије и "маса" за одлучну борбу која предстоји. Совјети су сматрали да између комуниста и власти у погледу отпора потенцијалном нападачу не сме бити разлике, али да се истовремено у тишини треба припремити и за отпочињање револуционарног рата у циљу будућег бољшевичког преобликовања државног и друштвеног уређења југословенске државе. Добивши дату директиву Броз је одговорио да југословенска Комунистичка партија сматра војни преврат пожељним моментом у односу на одбрану независности земље, јављајући да је нова влада успоставила контакте с комунистима настојећи да саслуша њихове захтеве.

ОД МОМЕНТА НЕМАЧКОГ напада на Југославију 6. априла 1941, Совјетски Савез није излазио у јавност са званичним саопштењима која би имала за циљ јасно дефинисање совјетског става не само према нападу Немаца и њихових савезника на Југославију, већ и према распламсавању рата у Европи и на Балкану. Недостатак информација и инструкција изазивао је конфузију у редовима совјетских дипломатских званичника и функционера Коминтерне који су према сопственим сведочењима били опседани питањима како и на који начин оценити рат који се води против Југославије.

О томе је Георги Димитров разговарао и са Стаљином који је одобрио његов предлог да се рат Југославије и Грчке против немачког агресора сматра праведним. По Димитрову, југословенски народ се бранио од "агресије немачког империјализма" и комунисти Југославије су били дужни да стоје на позицији да је рат одбрамбени и да у том рату треба учествовати и да "треба мобилисати масе против агресора".

Након што су прикупљене информације о дешавањима на југословенском простору, совјетска дипломатија је средином јуна 1941. оцењивала да се на територији југословенске краљевине и даље одвија "отворени грабеж од стране земаља завојевача", али да се јасно могу видети основне контуре "нових облика управе у различитим деловима бивше Југославије". У односу на српски народ чија је судбина била у фокусу интересовања совјетске дипломатије, закључено је да је он раздробљен и да је на територији ужег дела Србије, односно централног дела Југославије насељеног компактном српском масом, формирана посебна немачка окупациона зона.

* * * * * * * * * * * * * * * * * *

СОВЈЕТИ ЗАЗИРУ ОД ИСПОРУКЕ ОРУЖЈА

ПОСЛЕ ДВА МЕСЕЦА "ћутања совјетског државног врха", што је било у директној вези с прокламованом политиком непровоцирања Трећег рајха, у моментима обраћања нацији услед почетка немачког напада на Совјетски Савез, Вјачеслав Молотов је набрајајући дотадашње жртве фашистичке агресије, посебно истакао српски народ, без помињања других југословенских народа чиме је у крајње сублимираној, али кристално јасној форми формулисао совјетске ставове према дешавањима на тлу Краљевине Југославије.

Разграничио је притом државноправни субјективитет југословенске краљевине и ратни савезнички однос с њеном владом у избеглиштву од 22. јуна 1941. године, од последица њеног војног пораза, односно насилне анексије делова њене територије од стране Немачке, Италије, Бугарске и Мађарске, формирања квислиншких творевина - Независне Државе Хрватске и Велике Албаније и директне окупације ужег дела Србије. Започињући свој пропагандни рад на заступању совјетских интереса током Другог светског рата, чувени совјетски књижевник Иља Еренбург је већ 22. јуна 1941. писао, свакако у складу с важећим идеолошким, политичким и пропагандним токовима, да су совјетски савезници у рату који је започео "париски радници, српски сељаци, рибари Норвешке, становници древног Прага и измучени синови окрвављене Варшаве".

Не заобилазећи преовлађујући класни карактер, Еренбург је наглашавао совјетски савезнички однос према српском народу и саосећање с положајем у коме се нашао српски народ после војног слома Краљевине Југославије у краткотрајном Априлском рату.

НЕПОСРЕДНО ПО ОТПОЧИЊАЊУ немачког напада на СССР Георги Димитров је 30. јуна добио налог од Молотова да преко комунистичких партија у окупираном делу Европе организује широк покрет отпора Немцима. У складу с тим, истог дана је послата депеша Јосипу Брозу у којој му је јасно дато упутство за отпочињање оружане борбе. Хитно је требало започети с формирањем партизанских одреда и борбом у немачкој позадини.

 

Стаљин и Димитров

Требало је нападати војне фабрике, магацине, складишта горива, аеродроме, уништавати пруге, кидати телефонске и телеграфске везе, ометати покрете немачких трупа. Исто тако, требало је организовати сељаке да крију житарице и склањају стоку у шуме. Непријатеља је требало "терорисати како би се осећао као у опседнутој тврђави".

Према совјетским оценама, позив Коминтерне и СССР-а се највише осетио на простору Југославије, посебно у централним деловима Србије и у Црној Гори. Последњег дана јула 1941, Димитров је известио совјетско вођство да располаже информацијама из хрватског генералштаба да се устанак у Црној Гори брзо развија, да је обухватио око 25.000 устаника и да њима руководе углавном комунисти и да га је Јосип Броз обавестио да се устанак у Србији добро развија, али да је потребно доставити оружје и муницију и упутити неколико совјетских војних специјалиста. У случају позитивног одговора, партизани би се постарали да одреде и осигурају места слетања совјетских авиона.

Одговор из Москве је био крајње неодређен. Брозу је саопштено да се питање војне помоћи разјашњава и да ће о томе бити обавештен. Почетком августа 1941. Јосип Броз је јављао Коминтерни о развоју устанка преувеличавајући устаничке успехе. Очигледно у жељи да привуче јачу совјетску пажњу и обезбеди неопходну помоћ, извештавао је о уништењу бројних хангара, авиона, складишта горива и муниције, рушењу пруга и мостова и погибијама бројних немачких војника и официра.

Писао је да "многобројни партизански одреди дејствују по плану КПЈ" с основним задатком уништења путне железничке, путне и телефонско-телеграфске инфраструктуре и војних објеката, уз ширење панике у редовима противника. С нескривеном радошћу је јављао о успесима у борби против хрватских домобрана, уништењу читавих домобранских батаљона и обарању немачких авиона. Истицао је партизанске успехе у Црној Гори приписујући заслуге за успех комунистима, уз тврдњу да су у Црној Гори ослобођени сви градови.

ВОЂСТВО ЈУГОСЛОВЕНСКИХ КОМУНИСТА је више пута током лета и јесени 1941. покушавало да обезбеди совјетску помоћ у наоружању и војној опреми. Сам Георги Димитров се са своје стране трудио да код совјетских власти издејствује потребну помоћ. У почетку је настојао да тај проблем реши у директном контакту с Молотовом који га је 8. септембра 1941. обавестио да то није могуће јер се не располаже потребним количинама ни за задовољење потреба Црвене армије.

Пошто се у разговору с водећим официрима Главне обавештајне управе Црвене армије уверио да постоји техничка могућност за доставу оружја југословенским партизанима ваздушним путем, Молотов је 12. септембра послао писмо Стаљину. Добивши негативан одговор од Стаљина, Димитров је 26. септембра 1941. обавестио Броза да нема техничких могућности за пребацивања траженог оружја у Југославију и саветовао да се искористе све могућности снабдевања оружјем у земљи. Почетком октобра Броз се поново обратио тражећи наоружање и муницију од Совјета.

Том приликом је обећана конкретна помоћ, а постигнут је и договор о обележавању места за слетање авиона, утврђени су и знакови распознавања. Ипак, договор није реализован јер је Молотов 12. децембра обавестио Димитрова да се то "не сме радити".

Да ли је у питању био страх од могућег неуспеха приликом пребацивања товара у Југославију или се радило о совјетском зазирању од испорука оружја партизанском покрету у време већ започетог грађанског рата, што би свакако изазвало реакције владе у Лондону и западних савезника, за сада није могуће одгонетнути. Упркос више пута поновљеним молбама, све до краја 1943. изостаће директна совјетска војна подршка партизанском покрету.

Избалансирана политика СССР-а према покретима отпора, оличена у одржавању добрих односа са југословенском владом у Лондону, одбијању да позове партизанско вођство да се стави под команду Драгољуба Михаиловића и у крајње суздржаној подршци партизанском покрету, потрајала је до лета 1942. године кад су Совјети политички и пропагандно отворено стали на партизанску страну.

Препоручујемо

Србија

0 0

ЖРТВЕ ФАШИЗМА НЕ СМЕЈУ ДА БУДУ ЗАБОРАВЉЕНЕ: Суботичани не заборављају Дан борца

04. 07. 2021. у 16:30

Регион

0 11

ЗАНИМЉИВО ОТКРИЋЕ У РУСКИМ АРХИВИМА: Како су Хитлерови агенти плаћали Степинца

03. 07. 2021. у 08:00

Република Српска

0 5

ЗЛОЧИН КОЈИ СЕ НЕ ЗАБОРАВЉА! Мештани зверски убијени од усташке руке јуна 1941.

01. 07. 2021. у 06:45

Друштво

0 5

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ВЕЛИКЕ СИЛЕ БИ ДА БУДУ НЕВИНЕ: Нова историографија „слушкиња моћи“ изврће прошлост као прљаву чарапу

04. 07. 2021. у 17:14

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације