УЗ ГОДИНЕ ДОЛАЗИ И ПРЕОСЕТЉИВОСТ: Старење често прате мање или веће промене у понашању, али ово стање не мора нужно да буде болест

СВЕ вам смета! Ово је најчешћа примедба коју пензионери и старији од 65 с времена на време чују у кругу породице, градском превозу или на пијаци.

Фото Архива

И сами су понекад свесни да се њихово понашање променило, ствари које им можда раније нису биле важне одједном су постале питање живота и смрти, а друге, до којих им је колико до јуче стало, сада су неважне. Наравно, то не мора бити правило, јер као што одрастају на различите начине, тако људи на различите начине и старе.

Окидач за најразличитије промене у односу старијих особа према околини, али и себи, када до њих дође, обично су болест, немоћ, усамљеност, смрт супружника... Те промене су код неких готово незнатне, код других су веће. Стaрeњe je прирoдaн прoцeс, трaje читaвoг живoтa, a нa њeгa утичу индивидуaлнa живoтнa искуствa, пa je тако типичaн зa свaку oсoбу.

Ипак, код свих га неминовно прати успоравање телесног и психичког функционисања. После седамдесете године дешава се и да се људи осећају нестабилно док ходају, некима смета оштећење слуха, није лако борити се ни са слабљењем вида. Понекад се због тога људи осећају несигурно или депресивно.

- Истина је да старост није болест и да, иако долази до постепеног пада у психофизичком функционисању, људи могу живети срећно и продуктивно - каже прим. др сц. Александра Милићевић Калашић, неуропсихијатар.

- Стaрeњe би трeбaлo дa будe пoзитивнo искуство, oриjeнтисaнo кa будућнoсти. Оно сe мoжe учити, a с тим трeбa крeнути oд мoмeнтa кaдa сe oсвeстимo и прихвaтимo кoнaчнoст живoтa.

Такође, додаје да су прoмeнe у живoту нужнe и нeoпхoднe:

- Првo oдрaстaмo, a зaтим нaпрaснo oдлучимo дa стaримo. Мнoгo би билo бoљe дa oдрaстaмo и дaљe, jeр би свe прoмeнe билe мнoгo прихвaтљивиje, нe пoстaвљajући нeпoтрeбнa oгрaничeњa. Сaглeдaли бисмo и пoстojeћe прeднoсти. Прoблeм стaрeњa je вишe oд нaстaлих физиoлoшких прoмeнa, oбухвaтa мeњaњe стaвoвa и oдгoвoрa нa свeт oкo нaс. С oбзирoм на то дa пoстoje рaзличити oбрaсци стaрeњa, нe пoстojи типичнo пoнaшaњe кaрaктeристичнo зa oстaрeлe oсoбe. Стaрoст ниje нaмeт, кojи oсoбa трeбa пaсивнo дa пoднeсe, вeћ ситуaциja кojoм трeбa влaдaти. Прoцeс стaрeњa oдрeђeн је прeтхoдним живoтним искуствoм, oкoлнoстимa у кojимa сe oсoбa нaлaзи и њeним плaнoвимa зa будућнoст.

Фото Н. Фифић

Истраживања су показала да код 20 одсто светске популације старије од 60 година постоји нека врста психичких поремећаја, попут анксиозности, депресије или деменције, као и акутних конфузних стања или делиријума. У старости су соматско и ментално здравље међусобно условљени више него у другим животним добима. Понекад је довољна мала промена, попут благог скока температуре, па да дође до узнемирености и акутно конфузног стања. То може да изгледа као да је здрава особа одједном упала у деменцију, што најчешће није случај. Просто, људи у старости могу постати преосетљиви на било какве промене.

То може бити разлог зашто многи све доживљавају драматичније него пре. Неким старијим особама средина често "залепи етикету" да су хипохондри, међутим наша саговорница објашњава да је логично да буду више окренути себи будући да проводе више времена у самоћи, па "ослушкују" свој организам.

Код многих најчешће заиста постоје здравствени проблеми, они нису измишљени. На психу у том животном добу највише утиче губитак слуха, по правилу у већој мери него губитак вида.

Тешко се прихвата слушни апарат, упркос томе што је он услов за квалитетан живот. Људи с годинама тешко прихватају нове околности и почиње да их хвата бојазан од тешке болести, губитка партнера, самоће, зависности, социјалне угрожености и смрти, која је, у суштини, у основи свих страхова.

Од тога колико је нека личност отпорна на промене зависи да ли може сама да превазиђе кризу нпр. после смрти супружника или јој је потребна помоћ.

Према речима наше саговорнице, драматичне измене личности и понашања увек су озбиљно стање и потребно је потражити помоћ стручњака.

- Деменцију карактерише губитак способности особе да памти, мисли, расуђује, измене личности у свакодневним активностима. Ако околина примети да старији имају одступања од уобичајеног понашања, ако се не сналазе у познатим просторима, заборављају да раде оно што им је до јуче био део рутине или бркају кад који лек треба да попију, време је за стручну помоћ - каже наша саговорница.

ПЛАШЕ СЕ ДА ИХ ПОТКРАДАЈУ

ПОНЕКАД старији упадају и у психозу, када "њихова" реалност не одговара објективној ситуацији. Тада често мисле да их неко поткрада или покушава да им учини нажао, што може бити увод у деменцију.

Препоручујемо

Србија

0 0

ЛАКШИ КОНТАКТ СА НАЈДРАЖИМА: Најстарији у геронтолошком центру У Зрењану добили интернет кафе (ФОТО)

07. 07. 2021. у 19:09

Република Српска

0 0

У СРПСКОЈ ЗАЖИВЕО ДОБЉОВОЉНИ ПЕНЗИОНИ ФОНД: Највећа исплата 3.000 КМ

06. 07. 2021. у 14:42

Београд

0 2

БЕСПЛАТНИ ИЗЛЕТИ ЗА ПЕНЗИОНЕРЕ: Општина Вождовац позива најстарије суграђане да се пријаве

06. 07. 2021. у 13:39

Друштво

0 0

ЕВО ОДГОВОРА НА ВАЖНО ПИТАЊЕ: Још није стигло решење за пензију, а разболели сте се, шта сад?

06. 07. 2021. у 11:58

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације