МИ НЕ ЗНАМО КО СУ УБИЦЕ, АЛИ КФОР ЗНА: Навршавају се 22 године од свирепог злочина над 14 жетелаца у Старом Грацком надомак Липљана

САМО нас се сетите када је годишњица злочина над нашим најмилијима. Тада нас обиђете и потом сви заборавите.

Фото ЕПА

Овако нас дочекају мештани страдалничког Старог Грацког, маленог питомог села надомак Липљана, у црно завијеног 23. јула 1999. Тог страшног дана, пре 22 године, још непознати зликовци на њивама крај села масакрирали су 14 жетелаца. То што су убице њихових најмилијих, иако окрвављених руку, још на слободи жива је рана преосталих житеља Старог Грацког. Зато су све револтиранији. Јер, године пролазе а свирепе злочинце не стиже заслужена казна. Чак се, како нам говоре рођаци страдалника, више и не трага за њима. Еулекс је као и у случају бројних злочина над Србима на КиМ обуставио истрагу. А образложење је увек исто: недостатак доказа!

- Ми смо живи докази да су наши најмилији погубљени на најсвирепији могући начин. Зликовици су, да би их заварили, били у униформама Кфора, пришли им близу и убили их, стрељали их ватреним оружјем... А, потом их масакрирали... Није им било мало што су их погубили, па су им одсецали чак и делове тела... И то само зато што су желели да пожању своје жито - уз болне уздахе и јецаје причају рођаци жетелаца-страдалника.

Они ће се и данас, као и свих претходних година, а 22 их је, окупити крај спомен-плоче у центру села. Присећаће се још једном свега... Како је те несрећне године жито преродило. И презрело... Како су, свесни да нису слободни ни у својим кућама а још мање на њивама, молили данима војнике британског Кфора да их обезбеђују на њивама током жетве, али узалуд... Тог поподнева свесни да жито више не може да чека, четрнаесторо најхрабријих кренуло је у жетву, последњу...

- Наши жетеоци су умирали у најстрашнијим мукама. Они који су преживели рафалну паљбу, то својеврсно стрељање мучени су потом зверски. На сликама које су успели да набаве тадашњи представници Цркве види се да су им смрскане главе, да су им одсецани делови тела - готово углас, у непролазном болу говоре чланови породица несрећних жетелаца. Све се дешавало у поподневним сатима, а како их до увече није било кућама, рођаци су отишли да их траже...

- Још не знамо ко је починио тај злочин, али знају британски војници Кфора који су били задужени за безбедност. Њих су наши мештани пет дана молили да их обезбеђују током жетве. Чекали су њихову заштиту, али су увек добијали негативан одговор - прича нам Славица Јанићијевић Поповић, која је у овој "крвавој жетви" остала без брата Новице (17), оца Момчила (43) и стричева Милета (39) и Слободана (32).

Новица је био најмлађи. За два дана требало је да прослави 18. рођендан. Спремао се за то славље и радовао се поклонима које није дочекао.

- Погубљени су у петак, а мој Новица је требало да прослави рођендан у понедељак. Није га дочекао као што ни мој отац није дочекао да види пунолетног сина - кроз јецаје нам говори Славица.

Архива

Драган Одаловић којем је убијен јединац Андрија (30) од бола више није могао ни да проговори. И бака Љубица Живић, сломљена тугом за синовима Јовицом (29) и Радетом (32), усмрћеним у најлепшим годинама док су се радовали основаним породицама и дечици, више нема речи. У животу је држи сећање на најмилије, и снахе са унучићима. Али бол за децом не јењава. Зато и не чуди што више и не жели да говори... И рођаци осталих страдалника кажу да им прича не доноси ништа. Јер, убице су још на слободи, а овоземаљска правда се ни не назире...

- Сигурни смо да Кфор зна ко су убице. А колико је злочин био суров говори то што нам нису дозволили да их видимо последњи пут, да се опростимо... Пет дана су их потом држали у приштинској болници, где је наводно рађена обдукција. А, одбукциони налаз празан, без података о узроку смрти. Британски војници који су били надлежни за терен око Липљана нису дозволили ни да их сахранимо у сандуцима које је послала Влада Србије, већ у лименим. Вероватно да не видимо колико су њихова тела унакажена - очајни су рођаци.

Њихов бол је застрашујуће велики, превазилази њихове домове, превазилази и малено Старо Грацко, село у којем је Срба из године у годину све мање, а Албанаца, којих до 1999. године готово да није било - све више.

Архива

ПАРАСТОС ЖРТВАМА КОД СПОМЕН-ПЛОЧЕ

ЖРТВЕ масакра у Старом Грацком су браћа Јовица (29) и Раде (32) Живић, Саша (36) и Љубиша (60) Цвејић, Станимир (44) и Божидар (52) Ђекић, Андрија Одаловић (32), Миодраг Тепшић (48), Милован Јовановић (30), Миле (42), Слободан (34), Новица (17) и Момчило Јанићијевић (53) као и најстарија жртва овог масакра Никола Стојановић (63), који је избегао из суседног Крајишта. Њихова имена исписана су на спомен-плочи у центру села, где се сваке године на годишњицу злочина, 23. јула, служи парастос. Ове године служиће га владика рашко-призренски Теодосије, а како је најављено, присуствоваће и Петар Петковић, директор Владине Канцеларије за КиМ.

ОБУСТАВЉЕНА ИСТРАГА

О ЗЛОЧИНУ у Старом Грацком, званично се готово ништа не зна. Истрагу је започео Унмик, па је предмет предао Еулексу који је 2016. обуставио истрагу услед "недостатка доказа". Седам Албанаца припадника терористичке ОВК било је под истрагом за овај масакр, а полиција Унмика је у октобру 2007. ухапсила Мазљума Битићија из села Велики Алаш и пустила га после два месеца.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације