СРБИЈА МЕЂУ ТОП 15 У СВЕТУ ПО УЛАГАЊУ У НАУЧНИ РАД: Промене у финансирању истраживачког процеса довеле нашу земљу у сам планетарни врх

СРБИЈА је међу првих 15 земаља у свету по улагањима у науку, објавио је Унеско у извештају за ову годину. У категорији увећање удела БДП-а у истраживању и развоју у науци, наша земља је пласирана међу "топ 15" на планети.

Фото Танјуг

Такође, код нас је готово равноправни удео мушкараца и жена у науци, док је просек земаља ЕУ тек 33 одсто.

Посебно је похваљено оснивање Фонда за науку, отварање научно-технолошких паркова и института, а одличној оцени је допринео и раст ИТ сектора. Од следеће године, Влада Србије најављује нове подстицаје за научну делатност.

Према речима проф. др Маријане Дукић Мијатовић, државне секретарке у Министарству просвете, науке и технолошког развоја, ово велико признањe које је и мотив за Србију, резултат је корeнитих промена и уређења система да буде известан, како у погледу егзистенције наших научника, тако и финансирања њиховог научно-истраживачког рада.

Раније су научници и истраживачи плате добијали из својих пројеката, који су финансирани из веома скромних буџета. Она наглашава да, у таквој ситуацији, није било никакво чудо што смо имали "одлив мозгова".

- Законом о науци и истраживањима увели смо институционално финансирање, које подразумева да научници примају сталне плате, а истраживања се финансирају посебно, преко Фонда за иновациону делатност и Фонда за науку - објашњава професорка Дукић Мијатовић. - Настојимо да подржимо квалитетне пројекте који ће допринети развоју науке, али и њеној практичној примени у свакодневном животу, а финансирају се из буџетских средства фондова ЕУ.

У извештају се посебно истиче да су, већим улагањима Владе у науку и научну инфраструктуру, створени предуслови за оснивање нових научних установа, попут Института за информационе технологије у Крагујевцу, који је отворен у јуну 2019. године.

- Недавно је започета и изградња зграде Института "БиоСенс" у Новом Саду, у који улажемо 28 милиона евра, од чега је 14 милиона евра бесповратних средстава ЕУ из програма "Хоризонт 2020" и 14 милиона евра је национално суфинансирање - наводи Дукић Мијатовићева.

- Уз отварање око 150 нових радних места у науци, задржаћемо најбоље младе стручњаке у земљи и привући најбоље истраживаче из иностранства. Такође, при Институту за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, у сарадњи са Институтом за геномику из Пекинга, успостављен је Центар за секвенцирање генома и биоинформатику у који је уложено 300 милиона динара.

Добром пласману допринео је раст улагања у иновације и ИТ сектор. Влада је од 2018. године до сада увела значајно ниже опорезивање од само три одсто за приходе настале од интелектуалне својине креиране у Србији, двоструко признавање трошкова истраживања и развоја, како би се смањио порез на добит, као и порески кредит од 30 одсто за компаније које инвестирају у иновативне нове пословне подухвате, такозване стартап компаније.

Фото: Depositphotos

Влада је најавила да ће од следеће године увести и додатне подстицаје умањењем од 70 одсто пореза и доприноса на зараде запослених, који раде на пројектима истраживања и развоја.

- У истом проценту ће бити умањени порез и доприноси за плате младих који тек почињу да раде, али су добили минималну просечну зараду, а биће укинут и годишњи порез на доходак грађана млађих од 40 година - каже наша саговорница.

- Све ове мере имају за циљ задржавање младих у Србији и њихово ангажовање на пројектима истраживања и развоја, што је веома важно на путу трансформације српске привреде у правцу економије знања, иновација и креативности. Оснивање новог Института за вештачку интелигенцију логичан је наставак развоја мреже научноистраживачког и иновационог система, који ће додатно, уз све мере Владе Србије, допринети да се Србија још боље позиционира у области ИКТ.

Вештачка интелигенција је најбрже растућа технологија, која све више утиче на привреду, са проценама да ће 2025. године глобално годишње тржиште производа из ове области бити вредно више од 500 милијарда евра:

- Кроз нове јавне позиве за подршку високошколским установама да акредитују и понуде младима мастер програме настојимо да омогућимо да наши студенти развију вештине за послове будућности - сматра Дукић Мијатовићева.

Државна секретарка истиче да се, поред постојећих у Београду, Новом Саду, Чачку и Нишу, у чију изградњу и опремање је уложено више од 53,7 милиона евра, планира и оснивање научно-технолошког парка у Крагујевцу, који ће чинити добру инфраструктурну базу за сарадњу науке и привреде, иновација и технолошког развоја.

- Посебно подстичемо младе истраживаче, студенте докторских академских студија за укључивање у научно-истраживачки рад у акредитованим научноистраживачким организацијама. До сада је, по сва четири позива, укључено 1.657 младих истраживача-студената докторских студија.

Према евиденцији коју води Министарство просвете, науке и технолошког развоја, у Србији је за научно-истраживачку делатност акредитовано 123 факултета, 65 института, од којих је 6 института од националног значаја. Научно-технолошки систем чине и 8 института у саставу САНУ.

УЛАГАЊА Научно-технолошки парк на Звездари, Фото Н. Фифић

ЦИТИРАНОСТ ТРИ ПУТА ВЕћА

ЗА препознатљивост научног рада веома је битна цитираност научних радова. У годинама кризе, крајем 20. века дошло је до значајног пада видљивости наших научника, У периоду под санкцијама, и број радова и цитираност резултата пали су знатно испод светског просека.

Али, на почетку 21. века дошло је до опоравка, од када квантитет и квалитет научних резултата стално расту. Захваљујући томе, светски просек у броју радова на милион становника достигнут је 2005, а у цитираности у 2011. години. Са даљим развојем науке у Србији, у 2019. години број радова и цитираност на милион становника постаје тростру односно двоструко већи од светског просека.

Велика средства и бројни програми

ФОНД за иновациону делатност је, од оснивања 2011. године, до сада уложио 37 милиона евра у развој иновација - 31,2 милиона за реализацију 227 иновативних пројеката, 3,2 милиона за иновационе ваучере и 2,4 милиона за подршку научноистраживачким организацијама да повећају комерцијалну спремност својих истраживачких достигнућа.

Фото: Д. Дозет

Програми су намењени малим и средњим предузећима - у раној фази развоја (покренут 2011. године), у фази раста ( 2012. године), као и за сарадњу са научноистраживачким организацијима у виду конзорцијума (2016. године). Фонд пружа подршку научноистраживачким организацијама како би повећале способност и ефикасност у комерцијализацији проналазака (од 2015. године), као и подршку истраживачима да тестирају своја истраживања како би доказали да су основа за развој нових производе (од 2019. године). Кроз доделу иновационих ваучера (од 2017. године), Фонд омогућава малим и средњим предузећима да користе техничке услуге научноистраживачких организација.

ФОНД ЗА НАУКУ

ИЗ републичког буџета у 2021. години, за Фонд за науку је издвојено милијарду динара. Додатно је, за четворогодишњи период је из Светске банке обезбеђено 26 милиона евра, а из ЕУ за 17 милиона евра за програмске активности и научноистраживачке пројекте.

Фонд за науку Републике Србије финансира пројекте у оквиру Програма за изврсне пројекте младих истраживача (трајање пројеката је две године), Програма за развој пројеката из области вештачке интелигенције (две године), Програма сарадње српске науке са дијаспором (годину дана) и Специјалног програма истраживања ковида 19 ( две године). У фази евалуације је програм ИДЕЈЕ, који ће трајати до 3 године.

ИТ СЕКТОР У УСПОНУ

ПРЕМА подацима Народне банке Србије, у 2020. години, обележеном пандемијом вируса корона, извоз ИКТ услуга из Србије износио је 1,37 милијарди евра што је за 4,4 одсто више него у 2019. години.

Број запослених у рачунарском програмирању у Србији у претходних пет година је удвостручен - у првом кварталу 2016. било је 19.122 запослених, а на крају 2020. - 38.179.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације