ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - МЕЂУНАРОДНИ ФРОНТ ПРОТИВ СРБА: Расуло Југославије праћено је непоштовањем права и применом доктрине силе и уцена

ВЛАДИСЛАВ Марјановић у књизи о Средњој Европи наводи да је Тито до краја живота био заинтересован за пројекте стварања заједнице држава Средње Европе.

Маргарет Тачер, Хелмут Кол и Франсоа Митеран

У тај покрет се умешао глобални финансијер са одређеним везама у америчким установама стратешког значаја, Џорџ Сорош. Влада Сједињених Држава је сматрала да Аустрија врши одлучујућу улогу у сузбијању комунизма, па је подржавала идеју и делатност за окупљање држава Средње Европе. Не треба напомињати да је главни заговорник оваквог окупљања Ватикан и римски папа Карол Војтила (Wojtila) од 1978. Још пре Титове смрти, у Трсту је покренут часопис Neues Mitteleuropa, као орган покрета за средњоевропску цивилизацију. Маршала Тита је, пред његову смрт, оценио као "првог и великог човека средњоевропске државе". која ће се створити око Југославије. У њу би ушле све области бивше Аустроугарске до 1918, а Румунија, Бугарска, Пољска, Албанија и делови Југославије би се развијали у средњоевропском духу. Престоница би била у Бечу, а људи око тог часописа су правили нацрте будуће монете, заставе и симбола те нове државе Средње Европе.

У овоме је ангажован ланац истакнутих интелектуалаца Аустрије...Овај круг окупља интелектуалце из Словеније, Хрватске и Босне и Херцеговине. У Сарајеву се објављује књига Смаила Балића, одбеглог нацистичког сарадника, о култури босанских муслимана. Претвара се у неку врсту идеолошког уџбеника. Мухамед Хаџијахић је постао службени научник, који републику представља на научним скуповима о етничким мањинама и националној култури у иностранству. Из Лондона је позван историчар Ноел Малколм (Malcolm) који ће на основу радова Хаџијахића и Мухамеда Филиповића 1994. компилирати једну "Босна, кратка историја"...Болест босанског муслиманског интелектуалца да измитологизује целу прошлост постала је и инострана зараза.

СЛИЧНИ ПРОЦЕСИ ДЕШАВАЈУ се у Хрватској, али у знатно већим размерама. Реафирмација људи из доба окупације пре 1945. године изазива таласе траума код српског народа. То се све ради у време општег америчког напора да интензивира дестабилизацију комунистичке земље. На тајном састанку папе Војтиле и америчког председника Регана, у папској приватној библиотеци у Ватикану, 7. јуна 1982. године, склопљен је савез између Католичке цркве и америчке владе ("Света алијанса"). Реганов саветник Ричард Ален назвао га је "највећим тајним савезом свих времена"... Док је звезда католичке сецесије расла, контакти са српским дисидентима су попримали туристички карактер.(...)

Од 1982, Сједињене Државе почињу активно да раде на одвајању појединих социјалистичких држава од Совјетског Савеза. У том погледу, амерички Савет за националну безбедност почео је од 2. септембра 1982. да се активно меша у унутрашњу политику свих социјалистичких земаља. Према Југославији је таква одлука донета 14. марта 1984...У савезу са Ватиканом, Сједињене Државе су сматрале да је њихов главни савезник у Европи Немачка, а не Британија. Под вођством две конзервативне партије Хришћанских демократа и Хришћанских социјалиста, они су са више енергије почели да се мешају у југословенске унутрашње прилике.

* * * * * * * * * * * * * * * * *

Тајне посете Туђману у затвору

У КРИЗИ око покушаја Централног комитета СК Србије да промени неповољан статус покрајине и донесе уставне амандмане о смањењу независности покрајине у корист републичког средишта у Београду, западне државе су стајале на супротној страни...За све време ове кризе немачка обавештајна служба, како је то описао Ерих Шмит-Еснбом у својој књизи, одржавала је тајне састанке са свим опозиционим лидерима Словеније и Хрватске. Туђмана су тајно посетили у Казненом заводу Градишка. То ради представник немачке Савезне обавештајне службе Клаус Дернер (Dorner). Јавно се даје подршка вођама католичке омладине у Загребу, Ивану Чичку и Дражену Будиши. До почетка 1989. и у Хрватској је стварана група од политичких истомишљеника и повратника из иностранства, што је довело до формирања политичких странака. Водећа национална странка, Хрватска демократска заједница, формирана је на тајном скупу у викендици у Пљешевици, 19. јануара 1989. Већ тада се означавају и главне црте политичког програма те странке, у смислу стварања независне хрватске државе до реке Дрине. У жељи да се избегне сукоб са муслиманском опозицијом, формулисано је да ће се странка борити да се будућа независна Србија протеже до реке Дрине. Пододбори странке су се муњевито проширили по Хрватској и Босни. У Книну је створен 1. марта 1990.

У Словенији су 27. септембра 1989. прогласили уставне одредбе о праву на самоопредељење. Словеначки делегати су 4. фебруара 1990. напустили заједнички конгрес Савеза комуниста Југославије и тиме га уништили. Референдумом су 23. децембра 1990. усвојили право на независну државу и прогласили је 30. децембра. У Хрватској је то урађено 21. децембра 1991.

Туђман у Сарајеву

КОМУНИСТИ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ су ужурбано радили да не заостану из ове битке за разбијање југословенске заједнице. У јуну 1990. донели су два амандмана на Устав из 1974. којима су укинули ранију одредбу да се делови републике двотрећинском вољом становника могу издвојити из републике и прикључити суседној републици. Босна и Херцеговина је проглашена недељивом државом у југословенској социјалистичкој заједници.

Већ 27. марта 1990. била је донета одлука да се на основу остатка покрета "Млади муслимани" формира политичка странка. Под називом Странка демократске акције формирана је 26. маја 1990, са 120 општинских подружница. У странци је избио расцеп око питања одржавања југословенске државе. Вођа странке Алија Изетбеговић је изјавио пред 200.000 људи у Великој Кладуши, 16. септембра 1990, да ће и Босна и Херцеговина напустити Југославију, уколико то Хрватска одлучи. На то је један од оснивача странке, Маид Хаџиомерагић, напустио странку, под оправдањем да је то објава грађанског рата Србима...Босански муслимански фундаметализам је био нереалан покрет, који ништа конструктивно није створио. Били су верни коњовоци рушиоцима југословенске заједнице.

ВАТИКАН, НЕМАЧКА И САД су подржавале отцепљење Хрватске и Словеније из југословенске државе. Амерички државни секретар Џемс Бејкер објаснио је у априлу 2005. да је југословенском руководству саопштио 1991. да Сједињене Државе неће подржавати насилно мењање граница и насилно одвајање од заједничке југословенске државе... У стварности, америчка влада је битно придонела избијању грађанског рата у Југославији. Била је изложена притиску Ватикана и Немачке за признање независности Хрватској и Словенији. Влада је 5. марта 1990. године донела одлуку о економским санкцијама против Југославије. Санкције су углавном погодиле Србију и Црну Гору.

У мају 1990. године, немачки министар спољних послова Геншер подржао је отцепљење Хрватске. Хрватске улице су узавреле, оружани обрачуни почели... Стицао се утисак да се у Хрватској обнавља фашизам који је 1945. био поражен. Кроз целу кризу, југословенске државе су, као последица, постале невидљиве унутрашње миграције у насеља са јачим становништвом исте вере. То се највише осећало у подручју Хрватске насељеном Србима. У Книну је 1981. било 80% Срба. Тамо је 17. августа 1990. године почела заштита српских насеља блокирањем путева ("балван револуција").

* * * * * * * * * * * * * * * * *

Наоружавање по верском кључу

ПАПА Војтила у септембру 1994, је католичкој цркви у Книну поклонио звоно, годину дана пре етничког чишћења српског становништва са тог подручја. Уместо верског смиривања, доливало се уље на ватру. Религиозни рат окончан 1945, у пуном замаху се обнављао. Америчка употреба прљавих метода, као никад пре у историји, те грозоте је још увећала.

Наоружавање народа по верском кључу је захватило и Босну и Херцеговину. Поред "Територијалне одбране", коју су имале све републике као своју војску, стварају се и партијски војни одреди. Хрватска је у томе предњачила. Муслиманска Странка демократске акције је, теоретским образложењем Алије Изетбеговића из 1970, да се исламска држава ствара оружјем, формирала 31. марта 1991. своју "Патриотску лигу". У фебруару наредне године, у војним списковима имали су армију од 120.000 људи, од тога 40.000 под оружјем. Будућа истраживања ће обратити пажњу на временску блискост стварања муслиманских и хрватских војних формација, јер се у то време по Босни и Херцеговини стварају хрватски кризни штабови. У јуну 1991, нова хрватска влада у Башком Пољу у Далмацији, надомак границе западне Херцеговине формирала је војну школу за обуку старешина у хрватским војним одредима суседне републике. Према методологији историјске науке, два различита, временски блиска догађаја често имају заједнички узрок. Временски блиско наоружавање муслимана и католика у Босни и Херцеговини упућивало би да је нека трећа страна, највероватније западне обавештајне службе, тиме руководила. Срби у Босни и Херцеговини су 12. јуна 1990. последњи створили своју политичку партију Српску демократску странку.

Бил Клинтон и Алија Изетбеговић

У ПРОЦЕДУРИ ПРОГЛАШЕЊА хрватске државне независности, Срби су у Книнској Крајини 28. фебруара 1991. запретили да ће се, у случају проглашења независности без преговора, издвојити из Хрватске. Када је независна Хрватска проглашена без српског учешћа, чак и без посланика у хрватском Сабору, 19. маја 1991, након напада на касарну југословенске војске у Госпићу, пуни напад је почео 2. јула 1991. Срби из Славоније су прогласили своју аутономију 16. августа.

У Босни и Херцеговини је грађански рат почео притиском аустријског министра спољних послова Алојза Мока да се растерети српска надмоћ у Хрватској. Муслиманска и хрватска партија су 29. фебруара 1992, противно свим правним прописима, без Срба организовале референдум о независности. Пре тога је амерички амбасадор Ворен Цимерман успео да онемогући покушаје Алије Изетбеговића да са Слободаном Милошевићем уговори опстанак федерације у крњем саставу. И у Босни и Херцеговини су Срби својим плебисцитом упозорили да ће се, у случају проглашења независне државе Босне и Херцеговине, одвојити од ње. Ипак је заједничким референдумом од 29. фебруара то урађено. Један од старешина одреда "Зелених беретки", такође муслиманске парамилитаристичке организације, извршио је напад на српске сватове у Сарајеву и један српски калуђер је убијен, а један свештеник рањен. Сутрадан је Сарајево освануло са 20 српских барикада.

До краја марта, грађански рат у Босни и Херцеговини је узео пуни замах. Масовни покољи су се десили у Купресу, Сијековцу и Бијељини. Влада је 5. априла прогласила опсадно стање у целој републици, а Европска унија и Сједињене Државе су прогласиле независност Босне и Херцеговине. У том тренутку је она била "фантомска држава", као што се шалио један историчар. Од седам чланова председништва, само четворица муслимана и католика су били присутни. За три месеца парламент није могао да постигне кворум. На дан признања независности у влади није било никога да прими честитке.

* * * * * * * * * * * * * * * * *

Немци спасавају Хрвате

ШЕФ кабинета француског председника Ибер Ведрин у књизи о тадашњој политици председника Митерана записао је да су земље Атлантског пакта, после рата против Ирака тога времена, закључиле да се оружаном интервенцијом може створити "Нови светски поредак". Срби су били први који су те циљеве оправдавали, вели Ведрин. У јавном мњењу тих земаља створио се утисак да је распад Југославије њихов тријумф против комунизма. Под вођством Немачке и "охрабрења Ватикана, хрватским католицима на штету православних Срба", створио се један општи међународни фронт против владе Југославије у Београду. Председник Митеран је у више наврата одвраћао немачког канцелара да обустави притисак против Срба, а јасно је видео да иза тога стоји Ватикан и католички кругови Немачке. Римски лист "Манифесто" је 1999. објавио недемантовану вест да је папа одобрио Хрватској 40 милиона долара, као помоћ у грађанском рату за независност.

Последња европска држава која је прихватила разбијање југословенске заједнице била је Велика Британија. Она се опирала признању хрватске независности, јер од три неопходна услова за независност (јасан национални идентитет, неспорна национална територија и способност да се без туђе помоћи одбрани) Хрватска није имала ниједан. У исто време, кад је Европска унија растурила Југославију признањем независности одметнутим републикама, Британија је одустала од свог становишта, у замену за посебан положај у Европској унији. Мора да су се у том тренутку кости генерала Михаиловића преврнуле у гробу, због предвиђања 1946. да ће британска влада урадити исто и са комунистичком Југославијом, што је урадила са краљевском пре тога. У западним државама се разбуктала отворена србофобија. Зацарила је у друштвима где је раније постојао тајни, или јавни антисемитизам.

Централа немачке обавештајне службе

УМЕСТО ДА ПРОПАСТ југословенске заједнице прати отпор који постоји у међународном праву, дешавао се обратан процес - Расуло Југославије је пратило напуштање међународних правних норми и њихово надомештање доктрином условљавања признања независним државама, по обавези да оне прихватају захтеве који им се поставе за претходно испуњење. Распад Југославије је постао модел за понашање према далеко значајнијем распадању федеративне совјетске државе. Принцип савезне и много етничке заједнице се одбацује... Једна међународна комисија под вођством француског правника Бадинтера је одлучила да Хрватска не испуњава услове за признање независности. На то је немачки канцелар Кол послао свог правног стручњака Кристијана Томашека (Tomaschek) у Загреб да на брзину поправи овакво стање. Признање независности је проглашено ван било каквог покрића у међународном праву.

Грађански рат, који се после тога разбуктао, на истом простору на коме је вођен претходни из 1941-1945, имао је идентичан историјски циљ као онај раније - велике светске силе су, под вођством Сједињених Држава, подржале Католичку цркву да од Хрватске створи независну европску нацију. Фашизам до 1945. није успео да реши "органску аномалију", коју је формулисао часопис католичке цркве у Хрватској "Хрватска смотра" непосредно пред проглашење тадашње независне државе 1941. То је аномалија настала у историји, да су православни насељавали део хрватске територије, па је Хрватској остајало само 50 километара до етничке границе Словенаца. У исто време, захтевана је исправка и исте аномалије у долини реке Неретве, како би се заштитио Дубровник. Под притиском Сједињених Држава те "органске аномалије" су у грађанском рату 1992-1995. решене.

Препоручујемо

Друштво

0 3

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ХЕГЕМОН ЈЕ БИО ПОЛИТБИРО ПАРТИЈЕ: Добрица Ћосић о разговору са људима из "Мрака" у Љубљани

15. 05. 2021. у 17:14

Друштво

4 5

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ЗАМАГЉИВАЊЕ ОДЛУКЕ О ОТЦЕПЉЕЊУ: Шта је открила дебата о међунационалним односима две републике

14. 05. 2021. у 12:37

Друштво

0 4

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ЗАЈЕДНИЧКА ДРЖАВА ИСТОРИЈСКИ МРТВА: Словенци су имали две алтернативе: потпуна конфедерализација или - излазак из земље

13. 05. 2021. у 17:14

Друштво

1 3

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ЈУГОСЛАВИЈА ПРИВРЕМЕНА ТВОРЕВИНА: Кардељ наговестио да Срби и Словенци неће живети у истој земљи

12. 05. 2021. у 17:14

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације