ИСТИНЕ И ЗАБЛУДЕ О ВАКЦИНИ И БУСТЕР ДОЗИ: Специјалисти о кључним темама пандемије, готово две године од првог случаја

Биљана Радивојевић

26. 09. 2021. у 09:00

ЗА безмало пуне две године откако је Кина пријавила епидемију ковида 19, која је брзином пожара стигла до сваког дела планете, вирус нас је толико пута изненадио, да је и у главама многих стручњака још прилична конфузија.

ИСТИНЕ И ЗАБЛУДЕ О ВАКЦИНИ И БУСТЕР ДОЗИ: Специјалисти о кључним темама пандемије, готово две године од првог случаја

Фото М. Анђела

SARS-CoV2 је дефинитивно другачији, и неупоредив са другим, опасним микроорганизмима из те врсте, као што су марбург, вирус еболе или вариоле вере. Још су спорни и порекло и пут којим је стигао у хуману популацију, а даљи ток пандемије не може да се назре, ни у грубим обрисима.

У атмосфери много нејасноћа и још неизбрушених стручних ставова, иако су садашња научна сазнања, на темељу истраживања и 229.858.719 случајева инфекције и 4.713.543 смртна исхода, пријављених у свету до 23. септембра, знатно шира него при првом судару са короном, опстају и дилеме: Да ли нас маска заиста штити и у којој мери? Да ли је, ипак, важније држати дистанцу? Зашто се клиничке слике и ток болести толико разликују чак и код људи истог годишта и здравственог стања? Зашто из болница на ногама излазе старији људи, док се у тим "црвеним зонама", уз сабласни звук респиратора, гасе млади животи?

Антиковид-вакцине, иако су та цепива направљена најбрже у досадашњој историји вакцинологије и примењују се већ готово пуну годину, нису зауставиле пандемију. Вероватно су ублажиле пожар, али нити их је на глобалном нивоу било довољно да се вакцинише 80 одсто популације, колико је потребно за колективни имунитет, нити је имунизација спроведена довољно брзо. Сад, и из релевантних стручних кругова долазе, истина, појединачни ставови да смо оваквом, спором и недовољно обухватном имунизацијом, можда, продужили пандемију и омогућили вирусу да мутира.

У ситуацији кад ни стручњаци не могу да направе "алфа и омега" стратегију, не чуди што су "обични смртници" збуњени, и не знају у шта и коме да верују. И из одговора на иста питања које су "Новости" поставиле специјалистима различитих грана медицине, уочљиве су нијансе у ставовима. Обичном човеку остаје да се руководи препорукама оних стручњака у чији лични и професионални ауторитет највише има поверења.

Ми смо питали оно што у овој фази епидемије људе највише интересује:

1 Да ли треба да се прима трећа доза вакцине и ко треба да је прими?

2 Треба ли бустер цепиво да буде истог произвођача као и прва два, или је боље да се вакцине миксују?

3 Каква је препорука за децу почев од 12. године - вакцина "да" или "не"?

4 Колико одлагањем вакцинације дајемо залет вирусу да мутира?

5 Када може да се очекује крај пандемије?

* * * * * * * * * * * * * * * * * *

Професор Томислав Преведен, инфектолог, начелник тријаже у ковид-болници у Новом Саду

Трећа доза - да, али прва је најважнија

Томислав Преведен / Фото Танјуг

1 Препоручујем да се после прве две прими и трећа доза вакцине против ковида 19. Она јесте важна за подизање нивоа заштите од ковид-инфекције, али ништа не значи без прве и друге дозе. Бустер доза је неопходна свима, али најпре онима са ослабљеним имунитетом.

2 Све досад препоручене три дозе антиковид-заштите могу бити исте, али се могу и комбиновати вакцине различите по типу, и различитих произвођача. То тврде и они који се у вакцине боље разумеју него ми инфектолози, а то су имунолози и вирусолози.

3 Вакцинација тинејџера је нешто у чему треба да се изјасне искључиво педијатри. Од инфекције вирусом корона малолетне не лече инфектолози, него педијатри, и они су ти који треба да помогну родитељима да донесу одлуку.

4 Сигурно је да овако временски развученом имунизацијом, како због одбијања или незаинтересованости за вакцинацију, тако и због недовољне доступности вакцина у многим земљама света, омогућавамо вирусу да стално налази начин да се мења и обезбеђује опстанак. Тиме се пандемија продужава.

5 Крај пандемије можемо да очекујемо када будемо имали велику већину становништва која има антитела према вирусу корона, рачунајући ту вакцинисане и оне које су преболели инфекцију короном и природно стекли имунитет. Или, када будемо имали и антивирусни лек против короне и када га будемо широко примењивали.

* * * * * * * * * * * * * * * * * *

Професор др Георгиос Константинидис, председник Удружења педијатара Србије

Треба цепити сву децу почев од 12. године

 

Др Георгиос Константинидис

1 Амерички центар за контролу и превенцију заразе (ЦДЦ) дао је званичну препоруку да трећу дозу антиковид-вакцине не примају сви, него само старији од 65 година и они угрожени постојећим обољењима. Мени је логично да бустер дозу приме сви. Боље је да добром мером, као што је имунизација, контролишемо болест, него да дођемо у контакт са вирусом и разболимо се, а нико унапред не може да зна ни какав ће бити ток болести ни њене последице.

2 Ја сам после прележаног ковида примио прве две, а онда и трећу дозу вакцине. У мом случају све три дозе су биле истог произвођача, али како год - боље је примити било коју од доступних вакцина него ризиковати инфекцију.

3 Треба вакцинисати сву децу почев од 12 година. Можда је било збуњујуће што је прва препорука била промптна вакцинација, значи имунизација само деце која су угрожена због лошег имунитета или постојећих болести. Наш став - Удружења педијатара Србије - да се ипак вакцинишу сва деца од 12. године је исти као и званичан став европске педијатрије. Постоји више разлога за вакцинацију тинејџера, од којих је сваки важан. Први је мултисистемски инфламаторни одговор у "судару" са вирусом. Са продором делта соја, који је агресивнији и брже се шири, учесталије је и оболевање деце од ковида 19. Самим тим што имамо више оболелих, па ће бити и више тежих облика болести код деце. Други разлог је да се спречи продужени ковид који се јавља и код деце и траје шест месеци. Тај синдром региструјемо у више од 10 одсто случајева код деце која су имала ковид 19. И чињеница да деца могу да пренесу вирус старијима и угроженима је, такође, разлог да се и она вакцинишу. Имунизација ове популације је важна и да би деца могла да наставе нормално школовање, које је у условима епидемије знатно ометено, али није небитан ни економски моменат, и за саме породице, јер родитељи неће изостајати са посла због неге детета, чиме се смањују њихови приходи, и за државе, које већ имају огромне издатке за сузбијање епидемије.

4 Докле год будемо имали велике категорије невакцинисаних, а и дечја популација је велика, омогућавамо вирусу да циркулише, да настају нови сојеви, можда још опаснији од ових са којима смо се до сада суочили. Уврежена прича да сада "вакцинишемо децу да бисмо заштитили баке и деке" апсолутно не стоји. Деца се иначе вакцинишу и у другим случајевима када постоји опасност да као невакцинисана пренесу инфекцију на угрожене. Пример је имунизација против рубеоле, деца се у том случају вакцинишу да не би заразила труднице, јер тај вирус изазива оштећења плода. У развијеним земљама, а помало и код нас, деца се вакцинишу против хуманог папилома вируса, и то дечаци, иако не могу да добију карцином јајника, али вакцинацијом штите своје вршњакиње.

5 Док не направимо колективни имунитет, не можемо се изборити са корона вирусом. Мој утисак је да кампања за вакцинацију сада, у потпуно несхватљивим околностима, има контраефекат. Људи мисле да они који се залажу за имунизацију имају некакву корист од тога, и то није само политички, него и културолошки феномен. Неки лично незадовољство усмеравају против вакцинације, што је мени потпуно нејасно. Потребан је искрен напор читаве заједнице да би се таква атмосфера превазишла и да би се вакцинација довела до обухвата који ће зауставити ширење короне. Право на мишљење подразумева и обавезу да будете правилно информисани. Ја механичару не смем да кажем да је карбуратор исправан, јер он то боље зна, али он свашта и врло гласно може да говори о вакцинацији, заправо против ње и тако девастира целу једну научну област.

* * * * * * * * * * * * * * * * * *

Др Ана Глигић, вирусолог

Све нам говори да циркулише нови сој

Фото: Принтсцреен/ТВ Прва

1 Трећа доза вакцине је за имунолошки компромитоване особе и хронично оболеле, зато што је код њих имуни систем ослабљен и заузет основном болешћу, па не препознаје у довољној мери агенс убачен са прве две дозе. Нема потребе да се трећи пут вакцинишу и остали, они који су примили две дозе било које доступне вакцине, али сви још невакцинисани треба да приме макар једу дозу вакцине. Ако је неко прележао ковид 19, зашто да се вакцинише? Па, природни имунитет је јачи он оног који се ствара имунизацијом.

2 Све што знамо о вакцинологији иде у прилог томе да трећа доза треба да буде од истог произвођача као прве две. Али, ја и у породици имам "мешање ставова". Синови су одлучили да миксују вакцине, првенствено из практичних разлога, због путовања, јер се не признају у свим земљама нама доступне кинеска и руска вакцина. Тако је нужда превагнула над мојим убеђивањима. После прележане инфекције, коју сам негде "покупила" после прве дозе, а разболела се пет дана након друге, ја нећу примити трећу дозу. Ако бих се трећи пут вакцинисала, то би морала да буде вакцина направљена од најновијег соја вируса у циркулацији, а не од оног из марта прошле године којег више нема. У мојим позним годинама ја сам се потпуно опоравила, идем као војник, а није било наивно, знала сам, у болници, ако преживим 13 и 14 дана, изборићу се.

3 Треба ли вакцинисати тинејџере, морали би да кажу они који су тестирали своје вакцине на деци - какви су закључци, колико добрих ствари надвладава над лошим. Не може се никад рећи да вакцина у интеракцији са нашим организмом неће изазвати нешто. Ја сам се оградила, не могу ни реч да кажем ни "за", ни "против" вакцинације тинејџера, док не видим резултате испитивања у којима ће децидирно бити побројане предности, и оне морају да превлађују евентуалне нуспојаве које се могу очекивати. Педијатри су ти који би требало да иницирају да се до таквог става, на основу резултата студија, што пре дође. Они имају бољи увид у ситуацију и чињеницу да у овом таласу имамо и све више инфициране деце. Имуни систем деце није уморан као код одраслих, они веома брзо стварају интерферон који је једна врста одбране, брзо елиминишу вирус, и зато деца у огромној већини случајева имају лак ток болести, али преносе вирус.

4 Очигледно је да се са вирусом нешто дешава: променила се и група инфицираних и сам ток болести која се, како чујемо из ковид-болница, сада доминантно и јавља и компликује међу млађима. То указује да имамо нови сој, али ја то не могу да тврдим док се лабораторијски не докаже. У јулу и августу ковид 19 је код оболелих личио на прехладу. Сад имамо масовно инфицирање, пуне болнице и по 30-40 смртних исхода сваки дан. Тога није било пре два месеца. Да ли је то исти вирус? Па није. Апсолутно се нешто дешава, али то нећемо тако брзо сазнати. И за британски сој који је потврђен око Нове године, све је још у јулу, значи читавих шест месеци раније, указивало да је ту. Неки светски научници сад отварају дилему да би, можда, било боље да се нисмо вакцинисали, јер онда вирус, такође можда, не би толико мутирао. Из искуства знамо да су епидемије изазване марбургом и вирусом вариоле вере гашене уз помоћ медицине, не природним одумирањем, али овај SARS-CoV2 вирус се потпуно изметнуо из свих наших досадашњих сазнања.

5 Нико не може да нам каже шта ће даље бити. Имамо два сценарија. Ако је мутанта настала у природи, на дивљим животињама, а онда доспела на човека и сад ту мутира, то је добро, и ова инфекција ће нестати исто толико изненада као што се и појавила. Ако све мутације настају у природи, без човека у том ланцу измене вируса, на шта се сад сумња у научним круговима, онда се сваки час из природе, ако је ту и све ово досад спаковано, без нашег учешћа, сваког часа могу испилити нове мутанте. Све ово јако дуго траје, али општа конфузија није ништа мања због тога. Короне се, изгледа, нећемо лако решити, али вакцинисати се морамо.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16

ЖЕЉКУ САМ МОЗАК ИСПРАО Вељко открио како васпитава децу и шта их прво учи

"ЖЕЉКУ САМ МОЗАК ИСПРАО" Вељко открио како васпитава децу и шта их прво учи

БОКСЕР Вељко Ражнатовић и његова супруга Богдана у мају месецу добили су трећег сина коме су дали име Исаија, а неодољиви дечак мења се из дана у дан, окружен браћом Крстаном и Жељком.

14. 12. 2024. у 20:04

Коментари (3)

ОТВОРЕНА НОВА ФИЛИЈАЛА ADRIATIC БАНКЕ У КОМПЛЕКСУ SKYLINE