ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - СЕЗОНА ЛОВА НА ТЕХНОМЕНАЏЕРЕ: Обрачун са привредницима после пада либералног руководства 1972. године

У ЈЕСЕН 1972. после смене партијског руководства у Србији , такозваних либерала, на удару су се нашли најуспешнији српски директори, који су анатемисани опасном идеолошком етикетом техноменаџера, а уклоњени су и многи тржишно и светски оријентисани привредни стручњаци, који су преко ноћи постајали презрени технократи.

Титов говор у Сплиту

Иначе прва већа кампања тог типа, против приватника покренута је одмах после рата током 1945-1946, у процесу "развлашћивања буржоазије". Друга је уследила након познатог Титовог Сплитског говора 1962, када је на стотине занатлија, приватних сопственика и директора завршило у затворима (случај Лазара Драгина, Слободана Бате Тодоровића и других).

Трећа и најмасовнија кампања усмерана махом против техноменаџера или технобирократа и остатака приватног предузетништва, распламсала се у првој половини седамдесетих, упоредо са падом либерала.

Убрзо је обрачуну с овом групом, која, наводно "подрива економску основицу друштва" посвећена посебна тачка на седници Председништва СФРЈ, а од краја 1972. под облицима "подривања економске основице друштва" подразумевали су се разни облици изазивања привредних и политичких криза. СДБ се седамдесетих врло интензивно бавио овом врстом непријатеља.

Тврдило се да су носиоци ових скретања, махом директори блиски либералним схватањима, угледних спољнотрговинских фирми и банака, повезани са екстремном емиграцијом и страним обавештајним службама (СССР, САД, СРН) и да су се многи обогатили задуживањем и малверзацијама. Колико је то била политичка акција, а колико реална потреба за кампањом борбе против привредног криминала, тешко је тачно утврдити, али је сигурно да се из овог и ранијег историјског искуства, акција не дешава случајно, заједно са заустављањем привредних реформи и обрачуна са носиоцима политичког либерализма.

Често је СДБ у сумњиве послове у корист службе увлачила многе директоре приватних и друштвених предузећа, чиме им је обезбеђена материјала на корист, али их је на тај начин контролисала у случају да покушају да се одметну или осамостале. Најпознатији пример човека који је са подршком службе стекао статус и обогатио се, али и преко ноћи пословно уништен и осуђен као техноменаџер због злоупотреба, јесте бизнисмен Бата Тодоровић.

Слободан Бата Тодоровић

ПОРЕД политичког, ове кампање имале су и свој економски резон. Подривање економске основице друштва попримило је карактер организоване контрареволуционарне акције - а техноменаџери заступајући теорију квалификованог самуправљања по којој веће знање и стручност претпоставља и већу одговорност, а самим тим и виши, односно привилеговани положај у друштву, воде директну акцију као појединци и групе за потискивање радничке класе и СКЈ, посебно непосредних произвођача који, по њима, нису дозрели да управљају привредним и друштвеним односима у целини. Главни актери смишљено су радили на дискредитовању органа самоуправљања, Савеза комуниста и других социјалистичких снага. Ово је, како се наводи, чињено под плаштом тзв. пословне ефикасности и привидне материјалне добити за привредну организацију или друштвену заједницу корисне малверзације. У име организација удруженог рада подстицано је неповерење у привредни систем и политику СКЈ, а у спрези са иностраним непријатељским елементима.

Поједини техноменаџери оптуживани су да имају везе са ранковићевцима, али више са либералистичком групацијом у земљи (наводе се одбегли емигранти: Слободан Бата Тодоровић, Лазар Врачарић, Петар Басараба, Љубомир Сушић и други).

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

ПРИВРЕДНА ПРЕДСТАВНИШТВА НА УДАРУ

ТЕХНОМЕНАЏЕРИ су откривани у свим републикама, али посебно их је било у Србији, Словенији и Хрватској. Током седамдесетих још увек није био остварен одговарајући степен оперативне истражености средишта из којих се, наводно, подстичу и усмеравају овакве акције и појаве, нарочито када је у питању спољни фактор.

СДБ је сугерисала да, приликом процесуирања ових дела, судови раде споро, има корупције, мита и "опортунистичког односа" у примени законских прописа. Утврђени су случајеви непријављивања ових дела од службеника, тржишних, девизних и СДК инспектора. Приликом избора кадрова није се "водило рачуна о њиховој морално-политичкој подобности", а нарочито је велики проблем код царинских служби, где је оцењено да треба отпустити око 20% садашњег састава и како "међу њима има доста ибеоваца и других обавештајно интересантних лица". Наводи се да су велике утаје пореза на царини и малверзације којима се драматично умањују државни приходи.

Према извештају СДБ утврђено је да су поједина лица у банкама била под утицајем или сарађивала са "безбедносно интересантним, криминогеним или политички неподобним лицима, носиоцима либерализма, националистичко-сепратистичких активности, бирократско-догматских снага". Поред тога, било је великих злоупотреба у циљу личног богаћења, па је, у договору са иностраним компанијама вршен реекспорт роба са Истока на Запад и обратно, која је приказивана као да је југословенског порекла, те је тако смањена могућност извоза домаће робе.

Друга велика малверзација, како се тврди, јесу манипулације са "клириншким курсом" (најчешћи облик фалсификата је приказивање робе која долази са конвертибилног, као да је са клириншког подручја) које су имале негативан одраз на платни биланс земље, текуће девизне резерве, као и на кретање укупне новчане масе.

ПОЛИТИЧКА процена је била да је концентрација капитала у рукама технобирократске врхушке и његово неконтролисано кретање од стране политичких структура била опасна по сам систем и монопол СКЈ. Због тога су, почев од 21. седнице Председништва СКЈ, предузете одлучне акције на откривању и рашчишћавању ових и других "негативних појава" и њихових носилаца у привредним организацијама и шире, на сузбијању свих видова непријатељске и опозиционе делатности.

Фрањо Херљевић

Према непотпуним подацима за 1972. и 1973. нанесена је материјална штета привреди у вредности од око 150 милијарди динара. Током акције против техноменаџера, из земље је емигрирало око 186 лица, углавном из привреде, од чега чак 36 директора сектора и предузећа. У 1973. су органи унутрашњих послова поступили по 18.176 кривичних дела из области привредног криминала (19. и 20. глава КЗ), од чега на кривична дела против привреде отпада 6.272 (34,5%), службене дужности 10.615 (58,4% и кривична дела пљачке и несавесног чувања друштвене имовине 1.189 (7,1%). СДБ је крајем 1974. "контролисала" око 100 техноменаџера у земљи и иностранству, док је против око педесетак већ покренут кривични поступак.

Процењивало се у служби безбедности да у иностранству постоји око 3.000 наших представништава у којима је запослен одређен број "безбедносно и криминално интересантних лица", што је отежавало обавештајну делатност.

МНОГИ који раде у представништвима југословенских фирми су основали своје фирме и преко рођака и пријатеља пословали с њима. О. Азуцки има три приватне фирме у Лозани, које обављају послове за "Прогрес", док Мирослав Певец, саветник за комерцијална питања у "Леснини", наводно, има отворене фирме "Мебло" у Минхену и "Анго" у Милану, које држи преко својих ћерки и других рођака.

Уочена је могућност "организованог одлива капитала у контрареволуционарне сврхе", где се наводи случај Ђ. Грубера из "Агрокомбината" из Беча, бившег службеника јавне безбедности из Загреба, који је, наводно, у контакту са америчком или енглеском службом и финансијски је помагао маспок. Затим случај Бате Тодоровића, који је, опет наводно, био у вези са В. Дапчевићем, преко С. Ковачевића, бившег директора представништва "Агромакедоније".

У сличној активности је био виђен и И. Трајковић, као "прочетнички оријентисан" представник "Агромакедоније" у Бриселу, где је радио са "екстремним емигрантом Бором Благојевићем". Посебан проблем за дубљи рад службе представљало је то што је један део интересантних лица побегао у иностранство, а многи били упућени у оно што се тада сматрало "државном и пословном тајном", великим финансијским капиталом и добрим везама у земљи и иностранству.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

ОПТУЖБЕ ЗА ЕКОНОМСКО ПОДРИВАЊЕ ДРУШТВА

У ОКВИРУ опште акције за "сузбијање криминалне делатности у спољној трговини", марта 1973. потписан је друштвени договор о спољнотрговинском пословању са приватним фирмама у иностранству. Привредна комора је сачинила тзв. црну листу фирми са којима домаћа предузећа не могу пословати.

Крајем 1974. поднет је извештај Председништву СФРЈ о "фирмама које крше друштвени договор", међу којима је 11 из Србије (као Стручна штампа која обавља послове и даље са Батом Тодоровићем), 12 из Хрватске, 15 из Словеније (међу којима и "Леснина"), 2 из Босне и Херцеговине, 8 из Македоније (од којих је најзвучнија "Македонија-тутун"), 1 из Црне Горе и 3 из Војводине. Приложен је списак од 36 фирми Бате Тодоровића у разним земљама (Грчка, Аустрија, Немачка, СССР, Бугарска, Румунија, Мађарска, Чехословачка, Иран, Либан и једна у Пном Пену).

Упозорење је имало ефекта јер су 88 фирми прекинуле пословне односе са Б. Тодоровићем ("Рапид", "Универзал", "Прогрес", "ЈИК банка" и многа друга спољнотрговинска предузећа и банке, махом под контролом СДБ). Савезни секретар је 25. јуна 1974. упутио инструктивну депешу свим републичким и покрајинским секретарима за унутрашње послове, у којој се тражи предузимање још интензивнијих мера и акција органа унутрашњих послова и осталих фактора "друштвене самозаштите" у обрачуну с непријатељима који делују са позиција "подривања економске основице друштва".

Првослав Раковић, директор крагујевачке "Заставе"

На том послу успостављена је сарадња између ССУП-а и ССИП-а, Савезне девизне инспекције, Савезног секретаријата за спољну трговину и Привредне коморе Југославије.

ДУБЉОМ обрадом ове групе од стране службе безбедности установило се да је техноменаџерија имала знатно развијенију активност него што се мислило. Као главни носиоци означени су Слободан Бата Тодоровић, власник и сувласник више фирми у европским и прекоморским земљама и знатне количине финансијског капитала, Петар Басараба, бивши генерални директор "Југословенске инвестиционе банке" у Београду, Лазар Врачарић, бивши директор предузећа "Металијум" у Загребу, Ђорђе Анђелковић, власник фиорме "Сигма-комерц" у Бечу, Лазар Јаничић, бивши генерални директор Одељења за девизно пословање Народне банке Југославије у Београду и други.

Наводи се да су институције, у којима су били на челу, ставили у службу иностраних приватних фирми чији су власници економски или политички емигранти, да су се служили митом, корупцијом и разним пословним махинацијама на ивици закона. Неким регионима нудили су повољне кредите и на тај начин задобијали подршку одређених друштвено-политичких фактора, а све то на уштрб фискалних обавеза, док су стварну корист имале фирме из иностранства, предузећа "Групе грађана" у земљи и појединци.

У том смислу сугерисало се да домаће привредне организације морају да прекину сваки контакт са напред означеним и другим техноменаџерима.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

ПОЛИТИЧКА ПОЗАДИНА СУДСКИХ ПРОЦЕСА

У СИНХРОНИЗОВАНОЈ акцији "Атина", коју је водила међурепубличка оперативна група, утврдило се да постоји дугогодишња група која подрива југословенску привреду и каже да се група окористила, у великој мери, употребом разних "легалних могућности и шупљина у правном систему", што упућује на могућу политичку конотацију овог процеса тј. обрачуна са "присталицама слободног тржишта" од стране конзервативне политичке номенклатуре превагнуле од почетка 70-их.

До половине 1975. поведена су четири кривична процеса против 24 лица који су указали на сумњиве послове 48 већих спољнотрговинских и других организација и 11 банака са иностранством. Наводи се како се открило да су многи губици пословања са иностранством, у ствари, "форма личне пљачке и стварање црних фондова". Током 1975. истраживано је 158 најсложенијих случајева где су била умешана лица из земље и иностранства, и поведен кривични поступак против 297 лица. У поступцима је до 1977. конфискована имовина у вредности 150 милиона динара, а блокирана су знатна средства.

Мики Савићевић, директор "Генекса"

У тим околностима је око 200 лица емигрирало из земље, махом са одговорних места у привреди. За њих се наводи да су оштетили друштвену заједницу за око 623 милиона динара и да су били повезани са неким страним обавештајним службама. ( Као карактеристичан пример наводи се пример ГГ предузеће "Унибет" које је формално ушло у састав предузећа "Стручна штампа", али је своје пословне конструкције изводило самостално наплаћујући од својих кредитних корисника уз камату од 24 до 52% годишње, док су средства за доделу кредита додељивана преко фирми Бате Тодоровића. Лицима која су учествовала у трансакцијама, наводно, исплаћиване су провизије у износу и до 15 милиона страних динара.)

САМО током 1974. на територији општине Крушевац поднете су 183 кривичне пријаве за привредни криминал против "техномнаџера". Познати су случајеви функционера, попут бившег директора "Рубина" и бившег директора "Жупа промета" тј. "Унион инвеста" из Александровца, Синише Величковића, који је, наводно, близак Војину Лукићу, смењеном "ранковићевцу" и бившем функционеру СДБ (као техноменаџер осуђен на 4 године строгог затвора).

Пријем представника УДБЕ код маршала Тита, 1951. године

Подигнута је оптужница због техноменаџерских малверзација и против Владислава Пуношевца, директора предузећа "Металтекст", Боривоја Милановића, директора предузећа за ауто-делове из Чачка, Александра Сауловића, директора трговинског предузећа "Копаоник" из Бруса због кривичног дела злоупотребе службеног положаја и многих других. У представци Председништву СФРЈ се, као технократа, помиње и Гвозден Анђелковић директор крушевачке "Југобанке", председник општине Радимир Мићић и Обрад Обрадовић, директор "Црвене заставе", и други који су повезани са локалним бирократама, попут Петра Николића, функционера СУП-а и многи други.

Препоручујемо

Друштво

0 1

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - СУДБИНА У РУКАМА МУДРАЦА ИЗ БЕЛЕ КУЋЕ: Приоритет САД био је да се рат у БиХ оконча пре кампање за изборе 1996.

30. 09. 2021. у 17:14

Друштво

0 0

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ЗАВЕРА КЛЕВЕТАЊА ПРОТИВ СРБИЈЕ: Бомбардовање српских положаја зауставило мировни процес

29. 09. 2021. у 16:33

Друштво

0 2

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - МИР ЈЕ ПРЕВАГНУО: Преговори у војној бази „Рајт –Петерсон“у Дејтону, иза затворених врата

28. 09. 2021. у 17:14

Република Српска

1 5

КАКО СУ УНИШТЕНИ ХРВАТСКИ ТЕРОРИСТИ: Некадашњи обавештајац ДБ о акцијама на подручју бивше СФРЈ и почецима рушења Југославије (ФОТ0)

26. 09. 2021. у 18:48

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације