НИКАД МЛАЂИХ ЉУДИ,НИКАД ТЕЖИХ СЛИКА; Драматични дневнички записи медицинских радника крушевачке ковид-болнице

Софија Бабовић

10. 10. 2021. у 10:00

НАЈТЕЖЕ оболели пацијенти од вируса корона пристижу у ковид-болницу у Крушевцу већ близу 10 месеци, а готово исто толико лекари моле грађане да се вакцинишу, сачувају своје здравље и живот.

НИКАД МЛАЂИХ ЉУДИ,НИКАД ТЕЖИХ СЛИКА; Драматични дневнички записи медицинских радника крушевачке ковид-болнице

Фото С. Бабовић

Колико су молбе исцрпљених медицинара неретко узалудне, види се на пријему крушевачке болнице где је "као на траци". Све млађи, невакцинисани пацијенти, пристижу са најтежим клиничким сликама. Људи неретко поверују у вирус тек када их унесу на полуинтензивну или интезивну негу. У ковид-болници у простору некадашње касарне "Расина", крајем ове недеље било је близу 400 пацијената, а међу њима, на одељењу интензивне неге, више од 50.

Две хероине међу свим медицинским радницима, истинским херојима, анестезиолог др Лепосава Славковић (35), шеф екипе на Одељењу интезивне и Виолета Павловић (24), виша медицинска сестра задужена за надзор на Одељењу полуинтензивне неге, записивале су за "Новости" своја драматична искуства током претходних седам дана. Судећи по оном што смо чули, само једно дежурство довољно је да се напише књига о пожртовању, борби медицинара за сваки дах, о сузама радосницама када се отпусти излечени пацијент, а горким када се изгуби битка за болесника. Крај овог таласа и крај епидемије, чине се далеко.

Фото С. Бабовић

У ДАНУ И ПО 50 ПРИЈЕМА

ДОК излазимо из ковид-болнице, чујемо да је ове недеље било и дана са по 50 пријема нових пацијената! Примљен је пацијент од 240 килограма, отац му је већ интубиран. Задржана су на лечењу и два рођена брата. Санитети различитих регистрација улазе у круг болнице. Пацијенте на ивици живота довозе на пријемно одељење. Лепосава и Виолета, већ трче ка хитном пријему...

* * * * * * * * * * * * * * * * *

ДР ЛЕПОСАВА СЛАВКОВИЋ, АНЕСТЕЗИОЛОГ:

Мој дека умро, битку за једног Сашу смо добили

* ДАНАС је 4. октобар. Мој деда, бабин рођени брат, преминуо је пре два дана. Морала сам службено да га идентификујем. Знала сам да наде нема чим је примљен, врло тешка слика. Тешко то подносим, али сам наставила смену. Чекају ме пацијенти. Не треба да се трчи у скафандеру, али потрчим често, да што пре стигнем. Сваки минут је важан. После седам месеци у ковид-зони у Нишу и девет месеци у Крушевцу, то врло добро знам.

* ДОЂЕМ у 8.30, у "црвеној зони" сам до 13 часова. Имам осам сати да се одморим, али радим у "зеленој зони". Пратим лабораторију, пристижу рендгенски снимци, ЦТ, одговарам на консултације, пишем. Не могу да заспим никад у то време. У "црвену зону" се враћам увече, излазим ујутро око 10.

Др Лепосава Славковић / Фото С. Бабовић

* ТРИ пацијента смо са полуинтензивне превели у интензивну негу. То траје око сат и по. Доста смо брзи, све мора да се уради на најбољи начин, али знамо да мора што пре. Имам четворо специјалиста и осам лекара опште праксе у тиму. Телефон звони нон-стоп. Одлука да неког морам да ставим на респиратор најтежа је.

* Саша је, хвала Богу, добро, после два месеца отишао је кући! Био је критично. Изборили смо се! Купила сам књигу научне фантастике још једном излеченом пацијенту, он је млађи. Најлакши пацијенти који изађу са Интензивне су у ЈИЛ4. Сви једва чекају да пређу тамо, питају када ћемо у ЈИЛ4, јесмо ли сада за ЈИЛ4?

* НИКАД млађи људи, никад теже клиничке слике у овом таласу. Кичма ме боли, имам грчеве у листовима. Готово да не осећам стопала колико су ми ноге утрнуле.n

* * * * * * * * * * * * * * * * *

ВИОЛЕТА ПАВЛОВИЋ, ВИША МЕДИЦИНСКА СЕСТРА:

Боримо се за животе пред очима болесних

* 7. ОКТОБАР, смена још није ни почела, а у 15 минута се свашта догодило на спрату, где имам шест "пинова" (соба полуинтензивне неге са 10 до 20 пацијената). Дошле су колеге за консултацију, старији човек је имао инфаркт, пристиже и анестезија. Зову из другог "пина", жена је лоше, сатурација око 77, анестезија прелази у другу собу. Стање се погоршава код још два пацијента. Имам осећај да ће смена трајати три дана. Кући као да не одлазим.

* ОТПУШТАМО излечене пацијенте... Једну жену смо смиривали сат времена, гледала је реанимацију пацијента са којим се спријатељила током лечења. Хвала богу, она је добро, иде кући... Примили смо девојку од око 20 година, са обостраном упалом плућа.

Виолета Павловић / Фото С. Бабовић

* НАЈТЕЖЕ је пацијентима када дође до погоршања код некога. Сви се узнемире, сведоци су да се боримо за нечији живот, ту поред њих. Зовемо психолога, разговара са њима. И ми исто, покушавамо да им помогнемо и разговором. Храбримо се... Много посла и на Интензивној, тамо сам радила месецима. И овде је посла много. Координирам, зовем, обилазим, ускачем колегама за испомоћ.

* ОВО је била драматична недеља. Кад дођу код нас, прва ствар коју кажу је да ће се вакцинисати чим изађу, ма чим се за то створе услови. Свесни су свега тек када заврше у болници, кад виде да не могу да дођу до даха. А тад тек почиње наша борба.

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16

ЖЕЉКУ САМ МОЗАК ИСПРАО Вељко открио како васпитава децу и шта их прво учи

"ЖЕЉКУ САМ МОЗАК ИСПРАО" Вељко открио како васпитава децу и шта их прво учи

БОКСЕР Вељко Ражнатовић и његова супруга Богдана у мају месецу добили су трећег сина коме су дали име Исаија, а неодољиви дечак мења се из дана у дан, окружен браћом Крстаном и Жељком.

14. 12. 2024. у 20:04

Коментари (0)

АЛТА ЗА ДЕЧЈЕ ОСМЕХЕ: Пакетићи донели радост малишанима из Дома „Колевка”