СЕЛО У КОМ СУ УБИЈЕНИ ЂОКИЋИ ИМА НЕОБИЧНУ ИСТОРИЈУ: Ево по чему је био познат Моравац пре проналаска спаљене породице
ДА вам је неко летос споменуо Моравац, можда не бисте имали представу да је реч о алексиначком приградском насељу, али он је сада место за које цела Србија зна због тога што је тренутно на свим странама црне хронике као локација на којој су спаљена тела трочлане породице Ђокић.
Фото: Ј. Ћосин и приватна архива
Ипак, место за које су многи сазнали захваљујући стравичном догађају насељено је још од периода праисторије. Милутин Гарашанин је у својој књизи "Праисторија на тлу Србије" споменуо Моравац и истакао да је "у атару тог села, на локалитету Коњарник, пронађена камена секира са отвором за држаљу". Она се чува у Завичајном музеју у Алексинцу, а припада Старчевачкој култури.
Села алексиначке општине била су настањена у праисторији
Најстарије међу пронађеним глиненим посуђем везује се управо за ту културу, а у великом броју могу да се пронађу у атару Моравца. Према речима некадашњег српског етнолога и историчара Тихомира Ђурђевића, сва села алексиначке општине са леве стране тока Јужне Мораве била су настањена у праисторији. Међутим, озбиљнија археолошка истраживања, услед недостатка новца, никада нису обављена. Траса римског војног пута преко данашње територије Алексинца није поуздано позната. Ђорђевић је био мишљења да је пут, који је грађен 33 године, повезивао Сингидунум са Константинопољем и да је пролазио баш кроз Моравац.
Приликом археолошких истраживања која су у том селу вршена 1985. године ископано је 27 римских гробова који датирају из раног средњег века. Пронађен је и бакарни новчић Манојла Комнина као и више наушница из периода од деветог до 13. века.
Данашњи Моравац је све до краја 19. века носио назив Мрсољ. У 16. веку постојала су села Горњи и Доњи Мрсољ, а оба се први пут спомињу 1516. године у попису који су Турци спроводили на територији освојене Србије. Моравац се, као и цела територија данашње општине Алексинац, ослободио од Турака 1833. године и ушао у састав Милошеве Србије.
Битку против Турака овде је водио руски добровољац Николај Рајевски
Алексиначки крај је током српско-турског рата био највеће поприште борбе, а управо за село Моравац своју прву битку против Турака на тлу Србије водио је руски пуковник и српски добровољац Николај Рајевски, који је Толстоју послужио као инспирација за лик грофа Вронског у роману Ана Карењина. Током жестоке борбе село је више пута прелазило "из руке у руку", да би га Турци на крају заузели и спалили до темеља.
Мештани Моравца живели су мирним животом, док место које називају домом није потресла стравична вест најпре о нестанку, а потом и проналаску трочлане породице Ђокић, чија су тела пронађена спаљена и сакривена, док је њихов аутомобил, такође спаљен, пронађен у атару Тешице. Још већи немир донело је сазнање да је главни ослумњичени у случају тог троструког убиства рођак Горана Ђокића Горан Џонић, који такође има кућу управо у Моравцу.
(Телеграф)
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)