ХИТЛЕР СПАЛИО ПРАВИ ВАГОН У АПРИЛУ 1945: "Новости " у Компјењу, где је копија вагона у коме је потписано примирје 11. новембра 1918.

САВЕЗНИЦИ су, после дугих, крвавих година рата, дочекали тренутак да окупационе немачке снаге коначно приморају на капитулацију у Великој војни. Одабран је Компјењ, стотинак километара северно од Париза, у области која је много пропатила у сукобима. "Новости" су имале прилику да обиђу место на коме се налази вагон где је стављена тачка на Први светски рат и који сведочи о завршетку једне од највећих трагедија на Старом континенту у прошлом веку.

Фото Profimedia

- Долазе нам Срби, имамо добре односе. Француско-српске везе су старе и постојане. Једино је последње две године било затишја, због короне - каже нам Бернар Летам, председник Удружења пријатеља музеја у Компјењу.

Компјењ, у области Оазе, у Пикардији са четрдесетак хиљада становника, познат је по својој раскошној Градској кући, палати француских краљева, али и великим ожиљцима из оба рата. Ту је, у магловитим и влажним шумама око града, у вагону у садашњем Меморијалном центру Ретонда, потписано примирје.

Хитлер је после инсистирао да се овде парафира и француска капитулација у Другом светском рату. У овом граду су Немци затим имали и концентрациони логор, одакле су логораши одвођени у Аушвиц.

Али, вратимо се на Први светски рат. Многи се питају зашто је примирје потписано баш овде. Историчари сматрају да за то има више разлога. Претпоставља се, тако, да су савезници на овај начин хтели да се капитулација потпише у миру, да се избегну сувишни погледи, укључујући и новинара.

Верује се и да су тако хтели да омогуће немачкој делегацији да не буде превише понижена. Место је симболично одабрано и зато што је Пикардија дала велике жртве у рату, под окупацијом и у борбама. Водило се рачуна и о томе да ту могу да буду одвојено стационирана два воза. Коначно, било је потребно да се испуни један сасвим практичан разлог, да на располагању буду и торњеви с водом, да би снабдели локомотиве.

1918. Капитулација Немаца / Фото Profimedia

Одабран је вагон-ресторан који је преуређен за потребе француске војске. Под ознаком 2419Д укључен је у саобраћај 1914. Био је један од 37 кола наручених годину дана раније, у којима су се служили храна и пиће. Као и сви вагони оног доба, направљен је од челичне шасије обложене дрветом.

Саобраћао је на линији од париског Монпарнаса до Сен Бријека, па до Ле Мана, да би од 1916. ишао на релацији од станице Сен Лазар у Паризу до Довила и Трувила на Атлантској обали. У септембру 1918. је реквириран за ратне потребе, па је у радионици у Сен Денију претворен у канцеларију на точковима. Од 15. октобра те године, дакле мање од месец дана пре него што ће одиграти историјску улогу, прикључен је штабу генерала Фоша, савезничком команданту Западног фронта.

Овај вагон уврштен је у француску композицију која је већ 7. новембра одвезена у Компјењ на преговоре с Немцима, чијој делегацији је такође на располагање био стављен још један воз. Све се одигравало на железничком чворишту, где се данас налази Музеј, а одакле се током рата одвозила тешка артиљерија на француско-немачки фронт. Има веома мало фотографија оба воза, јер је генерал Фош забранио присуство новинара, па су углавном остале сачуване слике које су кришом снимили железничари.

1940. Капитулација Француза / Фото Profimedia

Прецизно је забележено да је последња сеанса преговора вођена 11. новембра од 5.12 до 5.20 ујутро. Претходно је у 2.15, француски генерал Максим Вејган припремио текст финалног договора. За столом су седели, са стране савезника, маршал Фош, адмирал британске флоте Рослин Вемис, британски контраадмирал Џорџ Хоуп и француски генерал Вејган.

Пошто нико од официра није хтео тога да се прихвати, немачку делегацију предводио је посланик Матијас Ерцбергер, после министар, убијен у атентату три године касније. Око њега су били генералмајор Фон Винтерфелд, гроф Алфред фон Оберндорф из министарства спољних послова и капетан Ванселов из царске морнарице. На самом крају стола налазили су се француски официр преводилац Пол Лаперш и немачки капетан Фон Хелдорф. Са стране су били присутни и британски и немачки капетани Мериот и Гејер.

Фото Profimedia

У малој канцеларији за везу, уз салу, била су два француска официра, мајор Ријединже и капетан Де Мјери. У бившој, преуређеној кухињи вагона, свој посао су обављала два секретара, Анри Деледик и Емил Граншам, а ту су били и картографи.

Ерцбергер је, као цивил, био задужен да стави потпис са немачке стране, док је у име савезника потписао маршал Фош. Хроничари кажу да је Ерцбергер приликом потписивања само мрднуо брковима. Први је проговорио Фош.

- Господине Ерцбергер - рекао је француски маршал, окренувши се најпре лево где се налазио генерал Вејган, а затим десно, ка адмиралу Вемису, пре него што је наставио: - Као врховни представник нације и француске војске, ја, маршал Фош, свечано и званично проглашавам Немачку дефинитивно пораженом и препуштеном на милост и немилост победницима који укључују савезнике Француске.

Изглед меморијалног центра /Фото Profimedia

Како је то изговорио, Фош је левом руком стиснуо рукохват свог мача.

- Хер маршале, као званични представник немачке нације, могу само да се покорим овим речима, као и клаузулама које се налазе у овим папирима. У 11 часова ујутро 11. новембра 1918. године, борбе ће дефинитивно престати на свим фронтовима - одговорио је Ерцбергер.

- То је добро, господине. Поздављам вас, дакле - закључио је Фош.

По потписивању капитулације, савезници су стали мирно спрам поражених који су се окренули и отишли. Тако је престао рат.

Тада је настала пометња. Анри Деледик, секретар маршала Фоша је био толико узбуђен, да је, куцајући финални документ декларације, индиго на копије ставио наопако! Нико од чланова обе делегације то није приметио. Журило се да би се спасли животи оних који су још беспотребно ратовали. Када су Фошу, чим су Немци изашли из вагона, рекли да копије могу да се читају само уз огледало, кажу да се грохотом насмејао, а Деледика понудио чашом портоа, коју је овај прихватио. Деледик, који је тада имао 21 годину, поживео је, иначе, све до 1985, па је имао времена да натенане исприча ову анегдоту.

 

Фото Profimedia

Примирје је званично ступило на снагу истог дана тачно у 11 сати. Последњи војник који је погинуо био је Огистен Требишон, у 10.50. Имао је 40 година. Десет минута касније звонило је са оближње цркве у Ретонди, тако јако, да су два од укупно три звона, која су претходно "преживела" рат - напукла! Замењена су 1930...

Вагон који је одиграо историјску улогу, враћен је железници 1919. Поново је претворен у вагон-ресторан и кратко саобраћао на линији Париз Сен Лазар - Евре, да би влада Жоржа Клемансоа затражила да буде изложен у Музеју војске у Војно-меморијалном центру Инвалиди у Паризу. Тамо је остао шест година, да би, рестауриран, 11. новембра 1927, у присуству маршала Фоша, био постављен на месту где је потписано примирје.

Када је, касније, почетком Другог светског рата окупирао Француску, Хитлер је сковао план за освету. Одлучио је да понизи Французе тако што ће капитулацију 22. јуна 1940. да потпишу баш у овом вагону. Хитлер је дошао дан раније и, кажу, задржао се само 45 минута. Стајао је једно време ћутке пред спомеником маршалу Фошу који је овде подигнут 1937, а онда ушао у вагон и француској делегацији предао примерак документа на немачком језику. Пре него што је отишао, не сачекавши потпис француза, наредио је да се цело место уништи, а да се вагон пребаци у Берлин. Све је динамитирано, уклоњени су прагови, шине истопљене, камење побацано, савезничке заставе поцепане, терен преоран, а ту посађена пшеница. Једино је споменик Фошу остао сачуван! Од експлозије је био заштићен дрвеном оплатом.

Хитлер наредио да се цело место уништи, а вагон пребаци у Берлин / Фото Profimedia

Документ о капитулацији је, са француске стране, потписао генерал Шарл Луј Анцижер, а са Немачке маршал Кајтел. Два дана касније, вагон је упућен у Берлин, где је недељу дана стајао изложен испред Бранденбуршке капије. Из Берлина је склоњен 1944, у Рулу, у Тирингији, која је касније била део ДДР, а затим у Ордурф, где је у априлу 1945. по Хитлеровом налогу, пред надирањем савезника, спаљен.

После пада Берлинског зида, утврђено је да неки делови вагона нису изгорели, као што су амблем железничке компаније и слова, и да су их као успомену сачували локални становници, који су их 1992. донирали меморијалном центру у Компјењу.

Французи су после рата, 1950. године, пронашли вагон из исте серије, с ознаком 2439Д и уредили га идентично као онај који је уништио Хитлер и ту обновили музеј.

Српска застава на вагону / Фото Г. Чворовић

Приликом поновног отварања, уз вагон су враћене и савезничке заставе. Али, српске није било. То је било време Југославије, застава је била с петокраком, и није се уклапала у декор Првог светског рата. Неправда је исправљена тек 2008. године, после поновног осамостаљења Србије. Дописник "Новости" је имао прилику да присуствује овој свечаној церемонији.

Ту су, пре три године, започеле и велике свечаности поводом обележавања стогодишњице завршетка Првог светског рата, у присуству француског председника Емануела Макрона и немачке канцеларке Ангеле Меркел. За ту прилику, Музеј је детаљно обновљен.

"ОВДЕ ЈЕ ПОДЛЕГАО ЗЛОЧИНАЧКИ ПОНОС НЕМАЧКОГ ЦАРСТВА"

У ОКВИРУ Меморијалног центра постоји и споменик Незнаном јунаку на коме су у мермеру изгравиране следеће речи: "Овде је 11. новембра 1918. подлегао злочиначки понос немачког царства, пораженог од слободних народа за које је тврдило да их је поробило." У овом крају, иначе, има пуно трагова из ратног доба. У двадесетак километара удаљеном Нампселу налази се "Бункер Кронпринца" у којем је боравио престолонаследник Баварске у лето 1918. Дугачак је 32 метра, широк 10 и висок 6. Направљен је од камења кућа срушених 1914. Немци су га користили до марта 1917, када су га напустили, да би се вратили у мају 1918. Прве линије фронта биле су удаљене само три километра.

Фото Г. Чворовић

Дворац у Компјењу био је током рата, на смену, генералштаб и Немаца, и Енглеза, и Француза, а и болница. Ту су се од априла 1917. до марта 1918. састајали Жорж Клемансо, Рејмон Поанкаре, Фердинанд Фош и Филип Петен и доносили судбоносне стратешке одлуке. Ту су се на трипартитном састанку 2006. састали Жак Ширак, Владимир Путин и Ангела Меркел. У близини је и музеј са више стотина отисака порука и цртежа које су по рововима остављали француски, енглески, амерички и немачки војници.

Препоручујемо

Регион

0 5

НА СРПСКОМ ВОЈНИЧКОМ ГРОБЉУ Срби из Париза одали почаст Солунцима

12. 11. 2020. у 13:10

Србија

0 0

СЕЋАЊЕ НА ХУМАНИСТЕ: На Варошком гробљу у Крагујевцу одата почаст страдалима у Првом светском рату

11. 11. 2020. у 13:17

Друштво

0 17

ЦВЕТ КОЈИ РАСТЕ СТАЗАМА СРПСКЕ ВОЈСКЕ: Наталијина рамонда је име добила по краљици, а ево због чега је изабрана за симбол Дана примирја

10. 11. 2020. у 19:33

Црна Гора

0 3

ХЕРЦЕГ НОВИ СЕ ПОКЛОНИО СЛАВНИМ ПРЕЦИМА: Положени венци на споменик родољубима стрељаним у великом рату

11. 11. 2020. у 15:38

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације