ГРАД ОЧИШЋЕН ОД СРБА И ЖИВОТА: Мучни јубилеј за наш народ у Хрватској, 30 година од завршетка крвавих борби у Вуковару
ТАЧНО 30 година биће у четвртак 18. новембра откако је у Вуковару после 78 дана крвавих борби умукнуло оружје.
Највећа битка грађанског рата у СФРЈ окончана је предајом хрватских паравојних снага тадашњој регуларној војсци ЈНА.
Из града у којем је чак и ретко које дрво остало неопрљено, кренуле су две колоне избеглица - једна према Београду, друга према Загребу. Процене и још увек непотпуни пописи говоре да је у Вуковару било око 3.000 жртава и мноштво рањеника.
Према попису из 1991. године, у самом граду који је живео од чувене Фабрике "Борово" са 21.000 запослених, било је 14.425 (32,3 одсто) Срба, Југословена 4.355 (9,7 одсто), а Хрвата 21.065 (47,1 одсто).
На првим демократским изборима за парламент Хрватске 1990. године у Вуковару и околини Туђманов ХДЗ претрпео је тежак пораз од Савеза комуниста Ивице Рачана. Пораз је Туђман тешко поднео што је јасно било из његове бесне изјаве: "Запамтит ће ме црвени Вуковар".
Већ наредне 1991. у априлу је избио први сукоб, и то у Борову Селу, у којем и тада и данас Срби чине већину од 98 процената. Минирана је српска кафана "Крајишник", а 1. маја 1991. свирепо је убијен старац Стеван Инић у Бршадину.
Истог дана припадници хрватских паравојних формација, обучени у полицијске униформе, напали су мештане Борова Села јер су поводом Празника рада истакли југословенску заставу на згради Месне заједнице. Локалци су их спречили да заставу скину и отерали из села.
Сутрадан, 2. маја, у Борово Село кренула је колона возила и један аутобус наоружани "редарственицима." Одмах по доласку у центар Борова насумично су отворили ватру, убили једног старца који је пред месном заједницом читао новине и ранили неколико људи.
Месецима пре него што се рат у Вуковару распламсао, паравојне снаге Томислава Мерчепа ликвидирале су близу 200 виђенијих Срба у Вуковару. Убијани су ноћу, мучки, а њихови лешеви махом су бацани у реку. Мерчеп, тадашњи секретар за народну одбрану у Вуковару, још у марту је делио оружје Хрватима.
Претходно је Скупштина општине Вуковар, у којој су већина били Срби и пројугословенски оријентисани Хрвати, одбила да прихвати нови Устав Хрватске којим су Срби изгубили статус конститутивног народа и постали национална мањина. Због тога је хрватска влада наоружавала паравојне снаге као резервну полицију, да би осигурала превласт на терену.
Јуна 1991. Хрватска је прогласила независност и отцепила се од СФРЈ. Српски народ у Хрватској се оштро побунио против овог чина.
Мировним споразумом у Ердуту, потписаним 12. новембра 1995. (две недеље пре Дејтонског мировног споразума), договорено је да се Сремско-барањска област постепено врати у границе Хрватске. То се и догодило, 1998. године.
У минулих тридесетак година вуковарске зграде су обновљене, али живот и даље само тиња. Многи су се раселили на "различите" стране, јер привреда никада није заживела. Они који су остали раде углавном у државним предузећима, на којима је ретко која ћирилична табла остала нетакнута. После Срба и српско писмо прогнано је из Вуковара.
Неки од преосталих Срба, али и поједини Хрвати, кажу да се Загреб сети Вуковара тек сваког 18. новембра када "бранитељи" долазе у поход овом граду. Срби тог дана углавном не излазе на улицу. Остају да тихују у својим кућама.
МИЛАН МАЧВАН, ЛЕГЕНДАРНИ КОШАРКАШ
Част ми је што сам Вуковарац
Вуковар за мене није само град у ком сам рођен, он представља мој живот, моју мотивацију, мој пут и породицу. Поред тога што сам са седам година отишао из њега, трудим се да једном годишње обиђем родбину која је тамо остала да живи и да обновим своје успомене.
За мене је велика част бити Вуковарац, сваки свој успех сам једним делом приписао и свом граду, људима у њему и онима који су поникли из њега. На крају, Вуковар је једна прича, баш као што и чувени филм каже, а ја сам само његов део.
Препоручујемо
ПРЕД КАМЕРОМ РЕЧИ ПОТОМАКА: Филм о страдању Срба у норвешким логорима
09. 11. 2021. у 13:00
СРАМНА ОДЛУКА ГРАДСКОГ ВЕЋА ВУКОВАРА: Србима поново оспорено право на ћирилицу
26. 10. 2021. у 13:50
РУСКИ ЗВАНИЧНИК ОТКРИО: Ово би могло бити место потенцијалног састанка Путина и Трампа
УЈЕДИЊЕНИ Арапски Емирати (УАЕ) имају снажна досадашња искуства у организовању самита и могли би бити место потенцијалног састанка између председника Русије Владимира Путина и новоизабраног председника САД Доналда Трампа, изјавио је Олег Карпович, проректор за научна питања на Дипломатској академији Министарства спољних послова Русије, за руску агенцију ТАСС.
15. 01. 2025. у 12:23
"ЉУДИ ЋЕ УМРЕТИ" Ватрогасци недељама пре ужаса у Лос Анђелесу упозоравали на најгори сценарио
МАЊЕ од месец дана пре него што су пожари захватили Лос Анђелес, група искусних ватрогасаца окупила се на Градском већу како би тражили већа средства.
15. 01. 2025. у 14:03
ОД КОЛЕГА ИЗ "ПОТЕРЕ", САМО МЕМЕД: Зашто "трагачи" нису били на сахрани?
МИЛОРАД Милинковић преминуо је у 60. години на Божић, у цркви у Јабуковцу где је пратио литургију.
13. 01. 2025. у 20:59
Коментари (1)