ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - КО ТО ПЕВА О АНЂЕЛИМА И МУЗАМА: Како је Градски комитет СК Београда дисциплиновао књижевнике

ЗБОГ нагомиланог незадовољства стањем у партијској организацији и Удружењу књижевника Србије Градски комитет Београда крајем 1958. године оснива комисију која ће током наредна два месеца брижљиво прикупљати материјал и обавити разговоре са низом писаца. Комисију су сачињавали Милан Рајачић, Владан Бојанић и Милојко Друловић.

Добрица Ћосић и Оскар Давичо / Архива "Новости" и "Борбе"

Пошто је припремила документацију, комисија је током јануара 1959. обавила разговоре са 23 књижевника комуниста. Са некима су вођени разговори ради добијања "извесних информација" и да би им била скренута пажња на неке њихове грешке, са другима "ради добијања извесних информација и измене мишљења", док су трећи позвани на одговорност. У овој трећој групи налазили су се Ерих Кош, Танасије Младеновић, Маријан Јурковић, Оскар Давичо, Бранко Ћопић, Велибор Глигорић и Света Ђурић.

Комисија је сачинила педантан подсетник за разговор са сваким од "окривљених" понаособ, затим приредила белешке са разговора, куцане у две варијанте - радној, и другој за званични извештај Градског комитета.

У подсетнику за разговор са Ерихом Кошом, секретаром партијске организације, између осталог, забележена су три питања: "Шта мислите о директиви ЦК у вези са Конгресом и због чега он није дискутовао на Конгресу?", "Како је Радојица Таутовић, инфорбировац осуђен на седам година робије, дошао у "Савременик"? и Зашто "Савременик" за осам месеци није донео ни једну реч о Програму СКЈ на подручју културе?"

ПРЕДСЕДНИК Удружења књижевника Србије Танасије Младеновић требало је да одговори на питање: "Због чега се противио одлуци ЦК да одреди за шефа делегације (књижевника у Совјетском Савезу - прим. Р. П.) Оскара Давича, којом приликом је рекао: "Зашто се ко меша са стране?", "Нисмо ми малолетни" и сл.?"

Милорад Панић Суреп

Оскару Давичу је замерено због личних обрачуна преко часописа "Дело", става према Удружењу књижевника Србије, као бирократској организацији коју, према његовој изјави, треба распустити и због увредљивих поступака према низу књижевника - Лалићу, Велибору Глигорићу кога је назвао "антисемитом", Кошу кога је назвао Цицварићем ("Ово треба бацити у Кош, да извини друг Кош"), Предрагу Палавестри коме је претио да ће му "просути црева" као и због изјава о недаровитости и неталентованости писаца из других табора.

Бранко Ћопић је оптужен због изјаве за "НИН" да песме Радована Зоговића треба објавити и због сатиричне приче о директору, објављене у "Политици", а требало је и да се самокритички осврне и на своју комедију "Одумирање међеда" и на похвале западнонемачке и љотићевске штампе његовом роману "Глуви барут".

Поред саслушања "окривљених" писаца, комисија је обавила разговоре и са Михаилом Лалићем, Васком Попом, Елијем Финцијем, Александром Вучом, Младеном Ољачом, Миром Алечковић, Милорадом Панићем Сурепом, Ристом Тошовићем и другима.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Картотека стваралачких грешака

ВЕОМА су занимљиве оцене и коментари о понашању писаца у току разговора са комисијом, забележене у материјалу за интерну употребу.

"Ерих Кош се спремао за разговор са комисијом. (...) Кош води просто картотеку туђих грешака. Он даје одлучујућу реч у "Савременику", иако није главни уредник, он је врло систематичан и упоран у интригашењу."

За Бранка Ћопића пише да су његове везе са "реалистичким" табором веома слабе, да се пред комисијом "држао веома озбиљно и трудио да на примедбе реагује самокритички, цитирајући усмену изјаву Ива Андрића: "Од руководилаца не треба бежати, не треба за њима трчати"". "Међутим, он није био до краја искрен када је у питању његов контакт са Зоговићем."

Марко Ристић / Архива "Новости" и "Борбе"

"Лалић Михаило је био врло отворен и мада је рекао тешке ствари и изражавао нека чудна схватања, има се утисак да је говорио оно пгго мисли. (...) Он ђаволски не подноси Оскара Давича, а за Ћосића сматра да је наметљив и форсиран."

"Таса Младеновић је био револтиран што је био позван на одговорност и стално је понављао да му се свети данас што је некад био на линији Партије, да је све то због тога што је критиковао Давичову песму "Човеков човек".

После исцрпних разговора, комисија је 12. фебруара 1959. сачинила радну верзију извештаја, а доцније званични извештај за партијску организацију београдских писаца.

ЗАКЉУЧЕНО је да не постоји инфорбировска група писаца окупљених око "Савременика" нити прођиласовска око "Дела", али су очигледне грешке Душана Костића, Бранка Ћопића, Михаила Лалића и Маријана Јурковића "које објективно значе подршку инфорбировским елементима што се види из односа ових писаца према Радовану Зоговићу". Редакцији овог часописа је изречено низ критика - због односа према Програму СКЈ, прештампавања чланака из совјетског часописа, због небудности приликом ангажовања Радојице Таутовића и других пропуста. Бранку Ћопићу је замерено због тога што је примио високе хонораре у Совјетском Савезу, "док је Иво Андрић одбио да прими хонорар, пошто наша држава нема склопљен споразум о ауторским хонорарима".

Оцењено је да у "Делу" не постоји један активистички критички однос према ономе што је страно нашим схватањима и нашој идеологији".

Часопис "Књижевност", који уређује Ели Финци, критикован је због одсуства физиономије и због објављивања текстова сарадника као што су Сима Пандуровић, Божидар Ковачевић, Недељко Дивац и други.

Душан Костић / Фото Википедија

ТАНАСИЈЕ Младеновић је "окривљен" због противљења одлуци Централног комитета СКЈ да на челу делегације која путује у Совјетски Савез буде Оскар Давичо, уместо Милана Богдановића ("Зашто није консултовано Удружење књижевника Србије?"). Такође му је замерено због непоштовања директиве Централног комитета СК Србије о избору нове управе Удружења књижевника Србије.

Посебне замерке изречене су и због избора српских делегата за Пети конгрес књижевника Југославије када нису поштовани налози виших партијских форума. Констатовано је да нису изабрани: Оскар Давичо, Добрица Ћосић, Милан Дединац, Марко Ристић, Ристо Тошовић, Ото Бихаљи-Мерин, "а изабрани су, на пример, Десимир Благојевић који пева о анђелима и музама и такорећи није присутан у нашем књижевном животу, затим Душан Баранин који је некада био загрижени присталица Драгољуба Јовановића, затим Ђуро Гавела, Боривоје Недић, великосрбин, затим Милош Ђурић и др."

Анализујући учешће српских писаца на конгресу југословенских књижевника и критикујући избор делегата као и њихову пасивност у раду конгреса, комисија је посебно замерила Оскару Давичу због тога што је искористио овај скуп да грубим речима нападне своје противнике.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Проамерички ђиласовци и декаденти

ППОСЕБНО поглавље у извештају односи се на Бранка Ћопића и његове сатиричне приче. Наглашено је да сви учесници у разговору "одбијају и помисао да би Бранко Ћопић смишљено и свесно ишао на неко непријатељско писање". Потом се цитирају похвале романа "Глуви барут" у страној штампи и критикују "Савременик" и "Књижевност" због објављивања позитивних приказа о овом делу.

Комисија се нарочито бавила међуљудским односима између писаца. "Нарочито су затровани односи између људи око "Дела" где је у првом плану Оскар Давичо и људи око 'Савременика" и "Књижевних новина" где су у првом плану Кош, Лалић, Таса Младеновић и Чеда Миндеровић."

Бранко Ћопић и Душан Костић у Херцег Новом / Фото Танјуг

Часописи се, каже се у извештају, користе за личне обрачуне, а по налогу старијих уредника млађи критичари (као на пример, Предраг Палавестра, Павле Зорић, Мухарем Первић, Милосав Мирковић) "сахрањују, удешавају" романе и друга издања писаца из супротног табора.

Забележено је да десетак писаца међу собом не говоре, не поздрављају се и никада, чак и на партијским састанцима, не обраћају се једни другима.

"За Ћосића и Давича је", пише даље у материјалу комисије, "говорено да су "државни писци", "да тако рећи дрежде у предсобљима руководилаца", да су "проамерички ђиласовци", "декаденти", "београдска чаршија" и друго.

У ТОКУ разговора са писцима, закључују чланови комисије, потврђена је основаност оцена које је раније изрекао Градски комитет.

По завршетку рада комисија је најпре предложила да се, евентуално, изрекну казне Ериху Кошу, Маријану Јурковићу, Танасију Младеновићу и Оскару Давичу. Међутим, од тога се одустало те је у извештају прочитаном на састанку партијске организације 21. априла 1959. године, између осталог, наведено:

"Имајући у виду све оно што је речено у извепггају (и оно што овде није изричито споменуто, а чиме се комисија бавила) извесни другови заслуживали су да буду и партијски кажњени. Комисија не предлаже такве казне, верујући да ће разговори који су с њима вођени и критика коју ће несумњиво изразити и ваша организација значити више од, овога пута, него ма какве казне".

На састанку, којем су присуствовали и Риста Антуновић, Владан Бојанић и Милојко Друловић, већина писаца је поздравила "дух извештаја" као посебну опомену и неку врсту казне.

Ова збивања, посредно, имала су последице када је реч о "Савременику". Наиме, један од уредника часописа, Душан Костић, приликом боравка у Сарајеву сазнао је да је Џемал Биједић, као председник Идеолошке комисије ЦК СК БиХ, разаслао поверљиво, циркуларно писмо о политичко-безбедоносној ситуацији у земљи у којем је, између осталог, стајало да групу око "Савременика" чине потенцијални ибеовци.

ПОСЛЕ овог Костићевог открића, да не би била предухитрена од стране "делаша", комплетна стара редакција "Савременика", без икаквог јавног саопштења, тихо се повлачи, осим Драгана М. Јеремића, који као главни уредник потписује први број часописа за 1960. годину и Павла Зорића.

Џемал Биједић

Партијска организација "Јежа" је 7. октобра 1960. године искључила Бранка Ћопића из Савеза комуниста Југославије после Одлуке Комисије Секретаријата Градског комитета која ће, пише у записнику, бити "достављена и активу Удружења књижевника, чији је Ћопић члан". Овај писац је искључен због интервјуа који је 26. јула те године дао московској "Литературној газети".

Према писању "Танјуговог" Дневног информативног билтена (1. август 1960.) Ћопић је, између осталог, изјавио да се у савременој југословенској литератури води "карактеристична борба два правца - реалистичког и модернистичког" и да је он реалиста који сматра "позиције реалистичког правца чвршћим" и да није поклоник стваралаштва "модерниста". "Ми, реалисти, разилазимо се са модернистима у читавом низу најважнијих питања стваралаштва. Једно од њих је однос према савременој литератури Запада. Ја нећу да поричем њене вредности, али модернисти се односе према њој толико ропски, толико ревносно иду за њом, да то у једном делу наше литературе ствара атмосферу западноевропске културне провинције."

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Животни проблеми човечанства

ПОСЛЕ извештаја комисије Градског комитета о односима међу писцима комунистима партијски функционери су 27. октобра 1960. одржали састанак са уредницима књижевних часописа. Састанку су присуствовали: Драгослав-Дража Марковић, Станка Веселинов, Милан Вукос и Вукоје Булатовић, а у име часописа Велибор Глигорић и Душан Костић ("Савременик") Ели Финци и Душан Матић ("Књижевност"), Оскар Давичо и Антоније Исаковић ("Дело"), Бошко Петровић ("Летопис" Матице српске) и Нандор Мајор ("Хид").

У уводној напомени Дража Марковић истиче да треба разговарати "о програмској оријентацији, подмлађивању редакција, материјалним и финансијским проблемима часописа". У записнику су, пак, систематизоване теме: тираж књижевних часописа, ангажованост часописа, физиономија часописа, подмлађивање редакција и административно-техничка питања часописа.

Давичо и Добрица као кумови на венчању Антонија Исаковића / Архива "Новости" и "Борбе"

У дискусији су изнете већ уобичајене и учестале замерке да су наши часописи, "као и наша литература уопште, недовољно ангажовани и неборбени". "Та чињеница утолико више изненађује што ти часописи излазе у земљи која се непрекидно и упорно бори за своје ставове и гледишта у унутрашњем развитку и у међународним односима. Поред нас пролази низ животних проблема човека и човечанства на које сви светски писци реагују, а на које код нас нико не реагује. Борбеност у нашој литератури и активан став према свакодневним збивањима долазе до израза само у личним разрачунавањима, дакле, у искривљеном виду."

Незадовољство утицајем и друштвеном улогом часописа исказано је и због недостатка полемика већег значаја. "На светском плану имали смо једино Видмарову полемику са Русима и она је била изазвана."

ПРИМЕДБЕ су изречене и када је реч о физиономији часописа, који "нису компоновани као целина". Они су искључиво књижевни, а требало би да се угледају на наше часописе из XIX века "који су били свестранији" или да почну са увођењем неких "атрактивнијих рубрика". "У том смислу могли би се стварати часописи са претежном оријентацијом на поезију, књижевну историју, проблеме иностране литературе и сл. Било је, на пример, идеја да се "Књижевност" оријентише на страну литературу, питања теорије књижевности, и да се у складу с тим образује нова редакција."

На крају састанка, према записнику, Дража Марковић предлаже да би било корисно када би се часописи "везивали" за издавачка предузећа. "Друг Дража Марковић је такође обавестио присутне да се ради на покретању репрезентативног и технички опремљеног часописа за све уметности, а "Књижевне новине" би престале да излазе. До тога је дошло због сталних тешкоћа са "Књижевним новинама" као и због тога што су се и други уметници појавили са захтевима за дотације за своје часописе, а њих све није могуће задовољити. Излажење овог часописа неће утицати на постојеће књижевне часописе."

Михаило Лалић, Антоније Исаковић и Душан Матић

Марковић је уредницима замерио због пасивности и због тога што "нико не налази за потребно да нешто напише као одговор Бранку Ћопићу поводом његовог интервјуа у "Литературној газети"". "Због тога се сад може искључење Ћопића из СКЈ тумачити као ућуткивање, јер се нико није нашао да му одмах одговори."

"Летопису Матице српске" је замерено због објављивања једне цртице Саше Петровића која се "може окарактерисати као напад на наш систем", а писцима се приговара због ћутања поводом текста у новосадским "Пољима" у којем се тврди да је "Крлежа још 1938. године ударио темеље нашој културној политици".

На крају је закључено да се о свим поменутим проблемима поведу посебни разговори са сваком од редакција.

Препоручујемо

Друштво

1 2

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - СТАЛНО ПОДОЗРЕЊЕ ПРЕМА СРБИМА: Предлог за слободно и критичко преиспитивање историјске улоге Јосипа Броза Тита

13. 11. 2021. у 17:14

Друштво

0 0

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ОСВЕТА ДРСКОМ ПЕСНИКУ: Страдање Ивана Гађанског због стихова о лоповима и лоповлуцима

12. 11. 2021. у 17:14

Друштво

0 3

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - МАНИПУЛАЦИЈЕ СВЕДОЦИМА: Извештај о преиспитивању сарајевског суђења муслиманским интелектуалцима

11. 11. 2021. у 17:14

Друштво

0 2

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - МОНТИРАНИ ПОЛИТИЧКИ ПРОЦЕСИ: Одбор је узимао у заштиту појединце без обзира на њихову припадност и опредељења

10. 11. 2021. у 17:14

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације