ПОЧИЊЕ ОБНОВА МЕМОРИЈАЛА НА СТАРОМ САЈМИШТУ: Догодине крећу радови на месту нашег великог страдања у Другом светском рату

В. Ц. Спасојевић

28. 11. 2021. у 14:30

РЕКОНСТРУКЦИЈА Централне куле на Старом сајмишту, на месту где се налазио највећи концентрациони логор у југоисточној Европи, дефинитивно ће почети догодине и за то је у буџету опредељено 186 милиона динара.

ПОЧИЊЕ ОБНОВА МЕМОРИЈАЛА НА СТАРОМ САЈМИШТУ: Догодине крећу радови на месту нашег великог страдања у Другом светском рату

Спасићев павиљон, Фото Н. Фифић

Ово су за "Новости" потврдили у Министарству културе и информисања.

Пошто је, на предлог тог министарства, Влада 3. новембра изабрала в. д. директора Меморијалног центра "Старо сајмиште" и формирала управни и надзорни одбор, до краја године нова установа културе доставиће план рада за 2022. Њиме ће, кажу у овом ресору, бити предвиђене активности Меморијалног центра, а пре свега почетак реконструкције и санације Централне куле. У њој ће се налазити трајно седиште меморијала, за чијег је в. д. директора недавно именована др Кринка Видаковић Петров. 

Др Кринка Видаковић Петров, Фото приватна архива

Док се радови на Кули не окончају, установа ће привремено бити смештена у старој кожарској школи, у непосредној близини. За радове на адаптацији и прилагођавању привременог објекта Министарство је издвојило 4.898.435 динара и они су готови.

- У овом простору, поред канцеларија за запослене, биће и простор за реализацију програмских активности, скупова и конференција, док се Централна кула не стави потпуно у функцију - додају у Министарству.

Логораши на Старом сајмишту, Фото Приватна архива

- До краја године биће завршена и израда техничке документације за реконструкцију, адаптацију и санацију Куле. Пројекат реализује Завод за заштиту споменика културе Београда.

Почетком наредне године Завод за заштиту споменика завршиће израду пројектне документације и за реконструкцију и санацију Италијанског павиљона. На основу тога биће процењени трошкови и фазе за будуће извођење радова.

Централна кула на Сајмишту, Фото Н. Фифић

Некадашњи Сајам, чија је градња почела 1937, имао је, поред Централне куле и Италијанског павиљона, још и Мађарски, Румунски, Чехословачки, Спасићев павиљон, затим Турски, Рибарски, "Филипсов" и Павиљон Немачког рајха, као и "Шкодин" челични падобрански торањ, највиши у то време у Европи. Управо са Сајма је "Филипс" емитовао, 1938. године, свој први ТВ програм на Балкану. Изградњу Југословенског павиљона за концерте прекинуло је избијање рата, а већ у децембру 1941, павиљони су адаптирани у објекте за конц-логор.

Павиљон Немачког рајха на Сајмишту, Фото приватна архива

Нови Меморијални центар, на који се годинама чека, биће посвећен сећању на жртве Јеврејског логора Земун, који је први успостављен, затим Прихватног логора Земун (ради од пролећа 1942, после масовног убиства готово свих заточених Јевреја) и Јеврејског пролазног логора Београд - Топовске шупе. Само на Сајмишту, у току Другог светског рата, убијено је или умрло од глади, зиме и болести више од 10.000 српских цивила, партизана, четника, ратних заробљеника, више од 6.500 Јевреја, као и више стотина Рома. Томе је претходило одвођење на стрељање око 5.000 јеврејских мушкараца, махом из Београда и Баната, из логора Топовске шупе. Ту је било заточено и око 1.500 Рома, од којих је већина убијена.

Зграде на Сајмишту труну под кључем, Фото З. Јовановић

Основна делатност нове установе културе, подсећају у Министарству, биће обављање музеолошке, образовно-васпитне и научноистраживачке делатности.

Фото Н. Фифић

Налазио се на територији НДХ

ПРОСТОР Старог сајмишта један је од последњих логора из Другог светског рата који је и даље необележен. На месту комплекса који се налазио на територији НДХ, иако су га водили Немци, после 1945. године никло је стамбено насеље. Годинама су ту радили ресторани, теретана, спортска дворана...

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.

15. 12. 2024. у 13:55

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16

БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све

БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све

НОВАК и Јелена Ђоковић у емотивној вези су од 18. године, што значи да су пола живота провели заједно. Важе за један од најскладнијих парова, али и код њих се дешавају несугласице.

15. 12. 2024. у 12:00

Коментари (0)

АЛТА ЗА ДЕЧЈЕ ОСМЕХЕ: Пакетићи донели радост малишанима из Дома „Колевка”