ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ЋОРАВЕ КУТИЈЕ ЗА ПОБЕДУ: Како су изгледали избори за Уставотворну скупштину у Југославији 1945. године

ИЗБОРИ за Уставотворну скупштину одржани су 11. новембра 1945. године. Политичка кампања, која је претходила изборима, одвијала се под апсолутном контролом КПЈ. У њој није било места за политичке опоненте.

Ћорава кутија симбол првих избора / Архива "Новости", "Борбе", Музеј Југославије

Народни фронт је наступао као организација која изражава "јединство политичке мисли" народа Југославије. Србија је била једина федерална јединица у новој Југославији у којој су биле успостављене две изборне листе.

Политичке групације које нису приступиле Народном фронту суштински су изгубиле право учешћа у политичком животу. Странке укључене у њега остале су без препознатљивог политичког идентитета. Донето законодавство омогућило је да са изборних спискова, према званичним подацима, буде брисано 194.158 бирача (2,3%).

Партија је захтевала апсолутну лојалност од свих политичких група укључених у Народни фронт. И поједини грађански политичари су били убеђени да сарадња у Народном фронту обезбеђује политичку будућност њиховим партијама.

Представници Републиканске партије су у оквиру Народног фронта агитовали за демократију, федеративно уређење и републикански облик власти. Вође Самосталне демократске партије су Народни фронт означавале гарантом борбе против диктатуре и заговорником аграрне реформе, националне равноправности, федеративног уређења државе.

НАРОДНА сељачка странка је све политичке опоненте који су остали изван Народног фронта означавала "унутрашњим емигрантима". Та партија је од свих учесника у политичком животу захтевала да им Народни фронт буде "важнији од властите странке или личности".

Свим чланицама Народног фронта "препоручен" је заједнички пропагандни наступ и избегавање међустраначких сукоба. Разобличавање "непријатељске" делатности опозиције и ружење њених првака ("реакција", "непријатељи", "издајници", "пета колона", "мрачњаци" "старе снаге", "декаденти") имало је значајно место у изборној агитацији.

Демократска странка, радикали и земљорадници су протестовали против партијске свемоћи и једнопартијске диктатуре, "рђавих политичких закона", гушења јавне речи и демократских слобода (на један лист опозиције долази 130 листова Народног фронта), одузимања бирачког права великом броју грађана Србије, начина организовања избора, монопола на "патриотизам", различитих притисака који су карактерисали изборну кампању, поништавања темељних вредности грађанског друштва.

По њиховом мишљењу Уставотворна скупштина, изабрана на нелегалним изборима, није могла имати право и ауторитет да решава сложена државноправна питања нити нагомилане проблеме. Ограничавање слободе деловања опозиционих странака, њихово свесно "разбијање", дезавуисање и уништавање (пример разбијања језгра Демократске странке, сазивања Конференције среских делегата Демократске странке, означавање Гролове групе за "дисидентску" и "мањинску" у самој партији, форсирање "мало знаних" и "непризнатих" кандидата сумњивог морала и великих амбиција), непоштовање одредаба постојећих закона о слободи штампе, збора и договора, ускраћивање права становништву да гласа по својој вољи и савести били су још неки од разлога.

Тим разлозима странке удружене демократске опозиције (Демократска странка, Народна радикална странка, Савез земљорадника, део Самосталне демократске странке) правдале су своје непостављање изборне листе и одустајање од учешћа на изборима.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Узалудан Черчилов притисак

У ТОКУ летњих месеци 1945. био је присутан појачани притисак опозиционих странака и Запада на власт у Југославији. Центар унутрашњег отпора једностраначкој власти чинили су грађански политичари у Србији. Под притиском Запада формиран је у лето 1945. Комитет министара за проучавање закона и проширење АВНОЈ-а, али у њему М. Грол и група грађанских политичара није успела да реализује своје погледе на будуће законско уређење земље.

Изложене жестоком притиску власти опозиционе партије нису успеле да формирају Фронт опозиционих грађанских снага. Иступање грађанских политичара из Владе и Скупштине није пољуљао ауторитет КПЈ. Подједнако неуспешан је био и покушај Петра II Карађорђевића да повлачењем овлашћења датих краљевским намесницима изазове кризу режима и испровоцира интервенцију Запада.

Оштри политички наступи В. Черчила којима је на Потсдамској конференцији тражио осуду "фашистичког режима" у Београду нису имали подршку САД и СССР-а. Запад је без успеха настојао да издејствује одлагање избора и слободно деловање политичких партија.

Грађански политичари из емиграције (Сл. Јовановић, Ј. Бањанин, М. Гавриловић, В. Вилдер и други) у посебном Меморандуму достављеном 10. септембра 1945. Конференцији министара иностраних послова великих сила у Лондону, тражили су осуду страховладе КПЈ, спречавање избијања новог грађанског рата, образовање владе састављене од представника демократских партија која би успоставила контролу избора, слободно изјашњавање о облику државног уређења и устројству институција власти, упућивање у Југославију савезничке мисије која би одржавала ред и формирала неполитичку армију и полицију. Све је то утицало на општу климу у којој су одржани избори.

Избори за уставотвборну скупштину 1947.године / Архива "Новости", "Борбе", Музеј Југославије

АПСТИНЕНЦИЈА опозиционих странака није омела изборе. У односу на последње изборе у Краљевини Југославији, бирачко тело је укључивањем више категорија грађана (војници, жене, омладина са навршених 18 година) скоро двоструко увећано. Од укупно уписаних 8.383.455 гласача на изборе је изашло 7.432.469. или 88,66%.

У целој држави било је истакнуто девет земаљских изборних листа, од тога у Србији две (листа Народног фронта Србије са носиоцем др Синишом Станковићем, председником Народне скупштине Србије и припојена земаљска кандидатска листа Народног фронта Србије са носиоцем Јашом Продановићем, министром за Србију у Привременој влади ДФЈ). Присуство појединих грађанских политичара на листама Народног фронта било је у функцији стварања пожељне пропагандне слике о толерантности и демократичности режима.

Рад изборних комисија био је под апсолутном контролом КПЈ. За кандидате Народног фронта гласало је 6.725.047 гласача (90,44%), док је у кутијама без листе ("ћораве кутије") пребројано 707.422 куглица (9,52%). Према званичним подацима у Србији је од укупно уписаних 2.423.099 бирача гласало 1.867.701 или 77,16%.

Кандидатима Народног фронта поверење је поклонило 1.654.545 гласача (88,59%), а за "кутију без листе" се одлучило 213.156 бирача (11,41%). Од укупно регистрованих 977.276 бирача у Војводини је на изборе изашло 901.040 или 92,20%. За листу Народног фронта гласало је 769.482 гласача (85,40%), а за кутију без листе 131.558 (14,60%). На Косову и Метохији од укупно регистрованих 322.803 бирача гласало је 315.312 (97,69%). Листа Народног фронта је добила 305.148 гласова (96,78%) док је у кутију без листе спуштено 10.164 куглице (3,22%).

ИЗБОРНА победа Народног фронта, независно од начина на који је извојевана (притисак и терор над политичким неистомишљеницима, спутавање политичких странака, ускраћивање изборне кампање, гушење опозиционе штампе), давала је могућност КПЈ да формално приступи "решавању" већ унапред решеног питања о облику владавине у Југославији. Уставотворна скупштина је, по мишљењу КПЈ, требало само још да потврди у рату и револуцији остварене промене.

Новоизабрана Уставотворна скупштина састала се 29. новембра 1945. године и прогласила републику. У Декларацији о проглашењу Федеративне Народне Републике Југославије монархија је означена "највећом сметњом" стварању "братске и демократске заједнице равноправних народа" и "највећим кривцем" за све поступке "ненародних режима".

Федеративна Народна Република Југославија је дефинисана као "савезна народна држава републиканског облика, заједница равноправних народа који су слободно изразили своју вољу да остану уједињени у Југославији". Том одлуком "у име ових народа" укинута је монархија у Југославији, а Петар II Карађорђевић, са целом династијом Карађорђевић, лишен "свих права која су њему и династији Карађорђевић припадала".

Препоручујемо

Друштво

0 5

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ТИТОВ СТРАХ ОД СРБИЈАНСКИХ ДИВИЗИЈА: Договор Стаљина и Черчила кључан за исход југословенске револуције

04. 12. 2021. у 17:14

Друштво

0 5

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ИГРА КАРАТА БРИТАНАЦА И РУСА: План за искрцавање савезника и мартовски преговори 1943. са Немцима

03. 12. 2021. у 17:14

Друштво

2 3

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ПАЛИТИ КУЋЕ КУЛАЦИМА: Идеолошке разлике које су довеле до рата између партизана и четника

02. 12. 2021. у 17:14

Друштво

0 3

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ПАРТИЗАНИ И ЧЕТНИЦИ СТВОРИЛИ БРОЗА И ДРАЖУ: Први српски отпор немачкој окупацији био је политички а не оружани

01. 12. 2021. у 17:14

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације