КАО ОСНОВАЦ НАПИСАО ДВА НАУЧНА РАДА: Гимназијалац Андреј Поповић (15) из Кикинде добитник награде САНУ, још у обданишту примећен таленат

НАТПРОСЕЧНИ таленат младог Кикинђанина Андреја Поповића (15), сада ученика првог разреда гимназије "Душан Васиљев", примећен је још у забавишту. Професор новосадског универзитета Бранко Прентовић оценио је да је дечак посебно талентован за логику и скупове и препоручио родитељима да нађу неког стручног да с њим почне озбиљно да ради.

Фото приватна архива

Напоменуо је тада да је пре њега срео само, можда, три таква детета. Родитељи нису одмах желели да му наметну велике обавезе. Испоставило се да су били у праву, и они и професор. Андреј се полако развијао и показао вансеријске резултате. Као основац освојио је више од 50 награда на такмичењима из више предмета, данас је аутор два научна рада и добитник признања САНУ за постигнуте резултате на пољу науке и образовања.

На Светској смотри истраживачких радова младих научника у Индонезији летос је освојио сребрну медаљу за рад "Савремена решења фузије са освртом на саме почетке". Због тога је недавно и добио награду Српске академије наука и уметности. Родитељи су поново били збуњени, али су сада брже схватили да то прихвате као реалност и схватили шта му је пасија.

- Ове године почео сам да се бавим фузијом, која ми је пре свега годину и по била потпуно непозната. Успео сам да је савладам, па сам отишао на републичко такмичење из физике, а онда и на светско онлајн такмичење иновација које је организовала Индонежанска научна асоцијација. У том раду, другом по реду, указујем на важне проблеме данашњице ради решавања питања алтернативних извора енергије - објашњава млади научник.

Поповић већ размишља о трећој научној теми, требало би да то буде нешто из астро или нуеклеарне физике, а можда те две области буду и обједињене. Он је гимназијалац у Кикинди, али и полазник београдског Центра за таленте. На Републичком такмичењу његов рад оцењен је са максималним бројем бодова и проглашен најбољим. Први научни рад "Нумеричка и експериментална подршка астрофизичким проблемима" написао је с циљем да укаже на проблеме у астрофизици. Објаснио је да фузија може да допринесе откривању кварова на ракетама.

- Свемир ме је одувек занимао. Још као мали пролазио сам поред књижаре и у излогу видео енциклопедију о Сатурну. Одмах сам је пожелео, чак сам продавачици објашњавао да је то шеста планета, да има сателите, колико има прстенова. Касније се у школи развијало то моје интересовање. Али занимале су ме и друштвене науке, језици и историја - открива Андреј.

Мада би могло да се помисли да су за његове успехе заслужне, можда, амбиције мајке Марије, наставнице физике и математике, ипак, није тако. Андреј каже да су се родитељи чак противили његовом превеликом учешћу на такмичењима.

- Ми смо га усмеравали на спорт. Тренира аикидо и дисциплина стечена у спорту помогла му је да развије самопоуздање и допринела је његовом напредовању. Пуштали смо га да сам одабере спорт, као и средњу школу, и све друге битне ствари. Ми му само предочимо информације и наше мишљење, а он сам одлучује - објашањава мајка Марија.

И поред свих научних истраживања Андреј није прикован за рачунар и задубљен искључиво у свет науке. Друштвен је, има много интересовања и воли друштво вршњака.

МОТО ПО АЈНШТАЈНУ

ЗА натпросечну даровитост Андреја Поповића заслужан је, поред генетике, и велики труд. У породичној линији занимљиво је да су и отац и мајка Поповићи, али без родбинских додира. Мајка је наставник физике и математике, а отац саобраћајни полицајац.

- Нема успеха без великог рада. Ајнштајн је једном рекао да генија чини један одсто талента и 99 одсто напорног рада - мото је младог научника из Кикинде.

ЗАСЛУГЕ МЕНТОРА

- ВЕЛИКЕ заслуге за његово напредовање и успех свакако има ментор, проф. др Милеса Срећковић. Она је професор емеритус, са Електротехничког факултета у Београду. Врло је захтевна, али Андреју преноси велико знање. Она је утицала и допринела да он постигне овако добре резултате - говори Марија Поповић.

Напоменуо је тада да је пре њега срео само, можда, три таква детета. Родитељи нису одмах желели да му наметну велике обавезе. Испоставило се да су били у праву, и они и професор. Андреј се полако развијао и показао вансеријске резултате. Као основац освојио је више од 50 награда на такмичењима из више предмета, данас је аутор два научна рада и добитник признања САНУ за постигнуте резултате на пољу науке и образовања.

На Светској смотри истраживачких радова младих научника у Индонезији летос је освојио сребрну медаљу за рад "Савремена решења фузије са освртом на саме почетке". Због тога је недавно и добио награду Српске академије наука и уметности. Родитељи су поново били збуњени, али су сада брже схватили да то прихвате као реалност и схватили шта му је пасија.

- Ове године почео сам да се бавим фузијом, која ми је пре свега годину и по била потпуно непозната. Успео сам да је савладам, па сам отишао на републичко такмичење из физике, а онда и на светско онлајн такмичење иновација које је организовала Индонежанска научна асоцијација. У том раду, другом по реду, указујем на важне проблеме данашњице ради решавања питања алтернативних извора енергије - објашњава млади научник.

Поповић већ размишља о трећој научној теми, требало би да то буде нешто из астро или нуеклеарне физике, а можда те две области буду и обједињене. Он је гимназијалац у Кикинди, али и полазник београдског Центра за таленте. На Републичком такмичењу његов рад оцењен је са максималним бројем бодова и проглашен најбољим. Први научни рад "Нумеричка и експериментална подршка астрофизичким проблемима" написао је с циљем да укаже на проблеме у астрофизици. Објаснио је да фузија може да допринесе откривању кварова на ракетама.

- Свемир ме је одувек занимао. Још као мали пролазио сам поред књижаре и у излогу видео енциклопедију о Сатурну. Одмах сам је пожелео, чак сам продавачици објашњавао да је то шеста планета, да има сателите, колико има прстенова. Касније се у школи развијало то моје интересовање. Али занимале су ме и друштвене науке, језици и историја - открива Андреј.

Мада би могло да се помисли да су за његове успехе заслужне, можда, амбиције мајке Марије, наставнице физике и математике, ипак, није тако. Андреј каже да су се родитељи чак противили његовом превеликом учешћу на такмичењима.

Андреј са мајком Маријом / Фото Р. Шегрт

- Ми смо га усмеравали на спорт. Тренира аикидо и дисциплина стечена у спорту помогла му је да развије самопоуздање и допринела је његовом напредовању. Пуштали смо га да сам одабере спорт, као и средњу школу, и све друге битне ствари. Ми му само предочимо информације и наше мишљење, а он сам одлучује - објашањава мајка Марија.

И поред свих научних истраживања Андреј није прикован за рачунар и задубљен искључиво у свет науке. Друштвен је, има много интересовања и воли друштво вршњака.

МОТО ПО АЈНШТАЈНУ

ЗА натпросечну даровитост Андреја Поповића заслужан је, поред генетике, и велики труд. У породичној линији занимљиво је да су и отац и мајка Поповићи, али без родбинских додира. Мајка је наставник физике и математике, а отац саобраћајни полицајац.

- Нема успеха без великог рада. Ајнштајн је једном рекао да генија чини један одсто талента и 99 одсто напорног рада - мото је младог научника из Кикинде.

На Светској смотри истраживачких радова у Индонезији освојио сребро

ЗАСЛУГЕ МЕНТОРА

- ВЕЛИКЕ заслуге за његово напредовање и успех свакако има ментор, проф. др Милеса Срећковић. Она је професор емеритус, са Електротехничког факултета у Београду. Врло је захтевна, али Андреју преноси велико знање. Она је утицала и допринела да он постигне овако добре резултате - говори Марија Поповић.

Препоручујемо

Србија

0 3

ЗА НАУЧНЕ РАДОВЕ НАГРАДИЛА ГА И САНУ, Гимназијалац Андреј Поповић понос Кикинде

06. 12. 2021. у 18:01

Друштво

1 2

ЗА МЛАДЕ НАУЧНИКЕ 30 МИЛИОНА ЕВРА: Фонд за науку ће у наредне три године финансирати 105 пројеката из програма "Идеје"

01. 12. 2021. у 16:30

Друштво

0 1

КАКО СУ НАЂА И МИХАЈЛО ПОКОРИЛИ ЕВРОПУ: Гости недељних "Новости" полазници Центра за таленте "Београд 2"

03. 07. 2021. у 19:45

Друштво

0 3

ИЗ АМЕРИКЕ У „ВАТРЕНО ОКО“: Вратили се у родни Ниш, да раде у новој лабораторији

01. 08. 2020. у 17:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације