ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - СТУДЕНТЕ РАСТЕРАТИ ОРУЖЈЕМ: ЈНА за време јунских и новембарских демонстрација у Београду и Приштини 1968.
СУКОБИ студената са акцијашима, омладинцима у Београду 2. јуна 1968. претили су да отворе унутрашњу кризу у току које је било предлога да се ангажује ЈНА ради спречавања "побуне" и смиривања стања. Иван Мишковић, шеф службе безбедности у ЈНА, проценио је да "студенти преузимају власт у Београду". Редублички секретар за унутрашње послове Рајко Ђаковић и његов заменик Стеван Пувалић, оштро су реаговали на такве захтеве о употреби војске. Сматрали су да је то непотребно јер су довољне снаге полиције.
И Едвард Кардељ је тих дана тражио да војска заузме главне пунктове у Београду. (Кардељ је и на годишњицу демонстрација инсистирао код српског руководства да се као превентивна мера забрани свако окупљање. Латинка Перовић га је упитала: "Да ли ће се тако поступати и на Љубљанском универзитету? Немојте друже Кардељ да Београд увек буде изузетак и да југословенски партијски врх увек има већа овлашћења на Београдском универзитету него на сваком другом.")
Председник СФРЈ и СКЈ издао је наређење начелнику Генералштаба да Армија повиси степен борбене готовости и да сву своју пажњу усмери на најугроженије делове границе. Тито је нагласио да се ЈНА може употребљавати само по његовом наређењу, односно одобрењу.
Адмирал Мате Јерковић оставио је више докумената који осветљавају реаговање и подељеност војног врха у првим данима кризе. Наводи да је високу војну делегацију на челу са министром Љубичићем, догађај у Београду затекао у посети Источној Немачкој. Када су 3. јуна добили из амбасаде СФРЈ прву штуру информацију, на састанку су разматрали како да се ЈНА постави у таквој ситуацији.
Мишљења петорице генерала и адмирала, те неколико високих официра била су различита, али су потпуну супротност представљале оцене генерала Владе Бајића и адмирала Мате Јерковића. Бајић је предложио да се студенти растерају употребом оружја, а Јерковић је предложио да припадници ЈНА треба да подрже здраве интенције студената.
ПО ПОВРАТКУ у Београд, 5. јуна, државни секретар Љубичић сазвао је по хитном поступку седницу колегијума ДСНО. Војни врх је био подељен. Та подела била је између осталог иницирана оштром дискусијом помоћника савезног секретара за морнарицу Мате Јерковића и команданта ваздухопловства Виктора Бубња.
Бубањ је, као и Бајић, тражио да се ако треба студенти растерају силом оружја. На крају састанка савезни секретар Љубичић је одлучио да се на тражење Градског комитета СК Београда дају неке јединице војне полиције, као интерно појачање обезбеђења одређених јавних објеката у Београду (пошта, радио, телевизија, градска скупштина и слично). У свему осталом, Љубичић је захтевао да се поступи по Титовој директиви од 4. јуна, да јединице ЈНА усмере своју пажњу према спољним границама. Љубичић је пребацио Јерковићу да тотално не схвата место, улогу и задатак Армије. Јерковић је сматрао да су у периоду од 2. до 9. јуна старешине биле слабо информисане, споро и једнострано.
Адмирал можда није био свестан да је покренуо једно судбоносно питање за једну сложену заједницу и легитимитет мешовите армије: питање опстанка саме заједнице, коме је ваљало приступити без предрасуда идеолошке природе. Догађаји који су кроз четири месеца наступили на Косову или коју годину касније у Хрватској утицали су на Армију, али и на самог Јерковића, који је уз Виктора Бубња, Гошњака и друге хрватске кадрове, био борац против Маспока и његових лидера.
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
Тито изводи тенкове на улице
НА ДАН заставе 28. новембра 1968, албанског празника у суседној држави, избиле су рушилачке демонстрације у покрајини са паролама "Косово - република" и "Живео Енвер Хоџа" али и у Тетову (Македонија) неколико дана касније. Органи безбедности су имали сазнања, почетком октобра и касније, да се илегалне групе окупљају и планирају акцију.
На неколико дана пред избијање демонстрација у Приштини имали су више информација да су илегалне групе имале инструкцију да је као датум почетка демонстрација одређен 27. новембар, "да демонстрације у почетку буду мирне, да би касније када се прикључи већа маса демонстраната истакли пароле и захтеве за самоопредељење и отцепљење, устав, републику и то на такав начин да јавност зна да желимо да се припојимо Албанији.
Демонстрацијама и насиљу у Приштини претходиле су демонстрације 6. октобра у Призрену, 8. октобра у Сувој Реци, 13. октобра покушаји у Митровици и 19. октобра у Пећи. Крајем децембра активности албанских сепаратиста пренете су на територију Македоније, посебно у Тетово.
Марко Никезић, тек постављени председник СКС (23. XI 1968), либерални комуниста, изненађен бруталношћу албанских националиста био је присиљен да на политичком активу Србије 1. децембра 1968. поручи да ће земља бити брањена од сваког покушаја разбијања изнутра, додајући да "ако неко бира оружје не треба да сумња у исход судара".
ПОЛИЦИЈИ на Косову Никезић је поручивао да мора издржати по сваку цену и да не сме дозоволити да демонстранти заузму институције. Никезић је касније изјавио да није за уличне револуције, линч, уништавање имовине, улажење у Покрајински комитет СК, бацање људи кроз прозоре. Ако се то дозволи, знао је, биће касније још више жртава.
Када је 29. новембра завршио разговор са шефом полиције на Косову, отишао је код Тита код кога је већ био генерал Никола Љубичић. У оваквим тренуцима Тито је реаговао одлучно. Издиктирао је Љубичићу низ потребних војних мера које треба предузети. На опаску Никезића да је то можда превише, Тито му је одговорио: "Ти не брини! Никола, тенковска дивизија нека одмах крене из Скопља за Приштину. Генерал одговоран за ту операцију био је тадашњи командант Војног подручја у Скопљу, Дане Петковски.
У Приштини су се у центру догађаја нашле јединице Војног подручја Приштине којим је командовао генерал-потпуковник Душан Христић. Војне јединице ојачале су обезбеђење важних привредних и инфраструктурних објеката и зграде институција, али и властитих објеката и установа."
ПРЕМА сведочењу учесника, нижих старешина у трупи, војнобезбедносни органи и команде су неколико дана пред догађаје имали чврсте доказе да се спремају масовне демонстрације у Приштини и на целом Космету. У складу с тим сазнањима вршене су и адекватне припреме у војним касарнама.
"Тачно у 12 часова 28. новембра, сви запослени Албанци су напустили своја радна места и придружили се организаторима на главном тргу у Приштини. Према изјавама наших старешина било је више од 50.000 демонстраната. У касарни која је тада била удаљена пет-шест километара, имали смо осећај да се све то одиграва непосредно поред касарне. Након националистичких говора, стампедо демонстраната је кренуо у рушилачки поход по Приштини, уништавајући пре свега аутомобиле, станове војних старешина, војну мензу и слично. Ми војници смо добили тада пуну ратну опрему и бојеву муницију. Демонстранти су у току ноћи (28. на 29. новембар) три пута нападали на нашу касарну. Наравно да су сваки пут, енергичном акцијом Војске, били одбијени. Пуну недељу дана смо спавали у униформи и чизмама са бојевом муницијом. Другог дана у току ноћи дошла је у нашу касарну оклопна бригада из Скопља... Нама војницима је забрањен излазак у град месец дана. Оно што ме и тада запрепастило, више од демонстрација, да су виши органи у извештајима за јавност ублажавали слику, посебно у у телевизијским дневницима." (Сведочење Радомира Кнежевића, водника-стажисте техничке струке).
КАКО ЈЕ РУСКА РАКЕТА "ПРЕВАРИЛА" НАТО У УКРАЈИНИ? Мистериозно нестајала са радара, генерал Попов открио о чему је реч
РУСКА ракета која је мистериозно нестајала са НАТО радара током овонедељног напада на Кијев је „модернизованa ракетa Х-101“, открива за Спутњик заслужни војни пилот, генерал-мајор руске армије Владимир Попов. Према његовим речима, ракета jе преварила НАТО јер може привремено да нестане са радара.
15. 11. 2024. у 23:36
"ТО БИ ДОВЕЛО ДО ПОЧЕТКА ТРЕЋЕГ СВЕТСКОГ РАТА" Фицо дао реч: До краја ћу се борити да Украјина не буде члан НАТО-а
СЛОВАЧКИ премијер Роберт Фицо ће се до краја одупирати уласку Украјине у НАТО, рекао је у интервјуу за кинески CGTN.
15. 11. 2024. у 19:38
ЂУРЂИЦ И ЂУРЂЕВДАН: Исти светац, две иконе и два празника - у чему су сличности и разлике?
СВЕТОГ Георгија или светог Ђорђа/Ђурађа - како у народу зову овог свеца, православни Срби славе два пута у години.
16. 11. 2024. у 08:25
Коментари (1)