ШТО КРАЋИ ФИТИЉ, ТО ЈЕ ДУЖИ КОРАК: Минер Мирослав Милутиновић три деценије другује с експлозивом у каменолому

МИРОСЛАВ Милутиновић (52), три деценије је минер у каменолому у Непричави код Лајковца, а за то време поставио је више од 500 тона експлозива и у ваздух дигао брдо од два и по милиона кубика камена!

Минирање у каменолому у Непричави / Фото М. Цвијетић

Његов посао подразумева јаке живце, добру концентрацију, максималну опрезност и прецизност, јер минер греши - само једном. Треба и храбрости, јер Мирослав је, више пута, био очи у очи са динамитом који је затајио, није експлодирао...

Каменолом који Милутиновић експлозивом "дроби", у селу познатом по чувеној серији за децу РТС-а "Приче из Непричаве", отворен је почетком седме деценије прошлог века, сада је у саставу лазаревачке фирме "Колубара-Грађевинар", односно Рударског басена "Колубара". Простире се на 12 хектара, има четири етаже, дубок је око 60 метара, те је тако доспео испод нивоа реке Колубаре која протиче недалеко одатле. До сада, извађено је око шест милиона кубика камена.

- Био сам бравар, руководиоци су уочили да сам вредан, па су ми предложили да се усавршим за минера - присећа се Мирослав Милутиновић, који живи у селу Словац, у комшилуку каменолома. - Одмах сам прихватио, јер беше нешто боља плата. После обуке, положим стручни испит и тако постадох минер. Нажалост, немам бенефицирани радни стаж, који би, по свему, требало да за овај посао следује.

Смирено, уз широк осмех који му не силази с лица, потанко објашњава поступак минирања, који је увек, вели, исти. У стени се прво избуши десетак метара дубока рупа, у коју се постави експлозив, потом се запали спорогорећи штапин и - пут под ноге.

- Креснеш, па шта буде - каже кроз смех Мирослав. - Кад зашишти, мора, богме, да се потрчи до заклона. Јер, минерско је старо правило: што је краћи фитиљ, то је дужи корак!

Метар спорогорећег штапина, који се користи, изгори за 120 секунди, што је, каже, довољно да се удаљи. Прво се на безбедно склањају помоћници, а минер - последњи.

 

Мирослав Милутиновић / Фото М. Цвијетић

- Правило је, кад је у току минирање, да је минер главни, он је и пословођа, управник, директор - каже кроз смех Милутиновић. - А кад уследи експлозија, па све утихне, поредак се враћа на старо. Иначе, посао је сигуран, кад се поштује процедура. Обазрив сам, али нема страха. Уосталом, ја сам минер са дипломом. Нисам као они приучени, из партизанских филмова, што су дизали пруге и мостове у ваздух да све пршти. Ово је озбиљан занат.

Све на први поглед делује необично - индустријски експлозив упакован је у дугачке, ваљкасте, пластичне кесе, те више личи на саламу него на опасну материју. Спорогорећи штапин налик је обичном канапу, а електронски упаљачи, које називају "нонери", делују као пластичне штипаљке за веш. Минирање, опет, најављује ручна сирена коју користе и навијачи на утакмицама, чији се завијајући, од деценија употребе промукли тон, разлеже кроз етаже каменолома.

- Деси се, некад, да експлозија закаже - озбиљним тоном вели Мирослав. - Онда, иако постоји строга процедура, треба стиснути зубе, брајко, па прићи, да се установи зашто је уследио ћорак. Некада, кад сам почињао, правило је било да се у таквим случајевима чека 24 часа, уз обезбеђење на лицу места, па се тек онда прилазило неексплодираној мини. Сад је то скраћено на шест сати.

Припрема за минирање траје сатима, а све се заврши у - делићу секунде. Кад штапин догори, уследи потмула експлозија, камена планина се накратко затресе, те опет утоне у свој сан. Док је Мирослав поново не пробуди.

- У почетку нисам о томе размишљао, а сад, после толико година минерског посла, схватам колико сам камена од планине откинуо - каже Милутиновић. - Огромне су то количине, човеку се од великих бројева просто заврти у глави. Често се сећам реченице партизана Прсана, из старе телевизијске серије, да минер греши само једном. Ја до сада нисам ниједном омануо, што је више него очигледно...

Минирање у каменолому у Непричави / Фото М. Цвијетић

ПОЛИЦИЈА ИМА ЕВИДЕНЦИЈУ

- ЗА минирање 1.000 кубика камена, потребно је 300 килограма демолекса, индустријског експлозива, о чијој потрошњи водим педантну евиденцију, коју имају и полиција и противпожарна полиција, количине морају да се слажу - каже Милутиновић. - Камен се користи за производњу креча, а највише у изградњи путева, за то иде као алва, затим за производњу асфалта и бетона.

САВ КАМЕН СТАО БИ У 100.000 КАМИОНА

У САМО једној деценији редовног минерског рада, Милутиновић од планине "отме" око милион и по кубика камена, што би била колона од невероватних 100.000 камиона, дугачка чак 1.200 километара, израчунали су у погону у Непричави. А, када би се сав камен произведен за све три деценије његовог рада сабрао на једно место, била би то коцка која би имала хектар у основи, а висину од фантастичних - 450 метара!

Препоручујемо

Црна Гора

0 1

ЕКСПЛОАТИСАЛИ КАМЕН И ШЉУНАК БЕЗ УГОВОРА: Полиција поднела кривичну пријаву против привредног друштва у Улцињу

27. 12. 2021. у 17:43

Србија

0 0

И ПЧЕЛЕ СУ ОТЕРАЛИ ПРАШИНОМ: Проблем житеља станишора код Новог Брда кулминирао протестима мештана

04. 06. 2021. у 09:30

Србија

0 0

100 БОРОВА НА МЕСТУ БУДУЋЕГ КАМЕНОЛОМА: Протест на локалитету Рађевице код Александровца (ФОТО/ВИДЕО)

03. 05. 2021. у 13:48 >> 17:47

Србија

2 1

ПЕТИЦИЈА ПРОТИВ ТРЕЋЕГ РУДНИКА: Мештани Лешја, Плане и околних села противе се отварању новог каменолома на планини Баба

29. 08. 2020. у 17:31

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације