СРБИЈА ЈЕ САДА НАША КУЋА: Кочај говори седам језика, у Авганистану морао да остави све, нови дом за породицу пронашао у Земуну

Танјуг

05. 01. 2022. у 13:26

У БЕГУ од рата и сиромаштва Србија је од 2015. године била успутна станица за више од 1,5 милиона избеглица и миграната са Блиског истока и из Африке, а једна седмочлана породица из Авганистана је међу реткима која је добила азил у нашој земљи и овде пронашла нови дом.

СРБИЈА ЈЕ САДА НАША КУЋА: Кочај говори седам језика, у Авганистану морао да остави све, нови дом за породицу пронашао у Земуну

Танјуг/Страхиња Аћимовић

После мукотрпног путовања из матичних земаља пуног опасности, ретки су случајеви да мигранти и избеглице затраже азил баш у Србији, међутим, када се то и деси, процес добијања легалног боравка у нашој земљи дуго траје, а после тога још теже је довести породице, често удаљене и више од 4.000 километара и изложене бројним опасностима у домицилној земљи.

Пандемија је све то додатно успорила, међутим, Кочај Арјуби (46) из Авганистана је био упоран у својој жељи да остане, данас живи и ради у Београду, супруга брине о великом домаћинству, а од петоро школараца, најмлађа девојчица иде у предшколско, док најстарији син и ћерка завршавају осми разред, и попут већине њихових вршњака, већ размишљају о наставку школовања и будућем занимању.

- Дошао сам у Србију 2016. године, добио азил и стигла ми је породица прошле године - почиње Кочај своју причу за Тан‌југ у просторијама Комесаријата за избеглице и миграције, где као преводилац ради са малолетним избеглицама без пратње.

У Авганистану је имао приватан бизнис, земљу и имовину, али, објашњава, рат који траје више од 45 година приморао га је да остави све и крене ка западној Европи у нади за бољу будућност.

По доласку у Србију, каже, без потребе да улепшава причу зато што говори јавно, наишао је на добре и гостопримљиве људе и одушевио се природом, па је одлучио да ту остане, затражи азил и стекне услове да доведе своју породицу.

- Када сам стигао у Србију, био сам стварно уморан и прљав због путовања. Пролазили смо кроз неко село, и један старији господин је брао јабуке, шљиве и воће - брао је за нас и каже да узмемо да једемо. После тога смо дошли у неки мали град, једна девојка на бициклу нас је гледала, било нас је двадесет и више, отишла је у продавницу и од својих пара купила кока-колу, воду и чипсеве - присећа се он.

Танјуг/Страхиња Аћимовић

Тврди да никада није имао проблеме и непријатности због свог порекла и истиче да је за пет година стекао много пријатеља, добрих колега и да се осећа као да је рођен у Србији.

- Био сам у шоку. Прешао сам преко Ирана и Турске, и ја сам муслиман и они муслимани, то што сам видео тамо је баш било тешко. Овде у Србији је друга религија, вера... због свега тога сам рекао не, боље је да останем у Србији - објашњава Кочај.

Када је одлука о останку пала, додаје, требало је сачекати дуготрајне процедуре за добијање азила, радне дозволе и визе за спајање породице, што је, наводи, било веома тешко.

Уз помоћ Министарства за рад, запошљавање борачка и социјална питања и Комесаријата, овај полиглота који уз течан српски, говори још седам језика - енглески, руски, азербејџански, шведски, урду, паштунски и персијски, отворио је преводилачку агенцију која асистира центрима за социјални рад са малолетницима које су избеглички и мигрантски таласи довелу у Србију.

- Први сам у Србији који је отворио агенцију за превођење и први случај у историји избеглица у Србији који је добио визу за спајање породице. Кад сам чуо да смо добили визу, био сам баш срећан и звао у Авганистан - поносно истиче Кочај.

Рођаци га нису подржали у тој одлуци и саветовали су га да настави путовање ка западној Европи, али их он није послушао.

Деци је, присећа се, одмах дао задатак да науче ћирилицу и поручио им да ће их пропитати азбуку чим стигну на аеродром у Београд, а уместо малог стана у Борчи, почео је да тражи већи смештај за седмочлану породицу.

Танјуг/Страхиња Аћимовић

- Тешко је било због корона вируса, авиони нису ишли, чекали смо и на крају нашли карте. Чекао сам их на аеродрому са колегама, моје колеге су као породица, увек ме подржавају. Када сам хтео да нађем неки комби, рекли су ми: ''Брате, имамо кола и комби, не треба да даш паре, идемо са тобом'' - наводи он и додаје да је и контрола пасоша на аеродрому била у чуду како је неко из Авганистана добио визу за Србију.

На крају се, каже, све добро завршило, деца иду у школу, срећна су и имају пријатеље, а када све то види, додаје да је и он веома срећан.

- Коначна дестинација је Србија, не планирам да идем даље или повратак у Авганистан. Деца ми иду у школу, уче језик и културу. Планирам да останем овде, имам пријатеље, породицу и посао, мислим да је то главно у животу -  истиче он.

Екипу Тан‌југа у Земуну је срдачно угостила породица Кочаја, где сада живе и планирају да остану јер су се деца већ привикла на нову средину.

- Србија нам је не друга, него прва кућа. Деца имају пријатеље, воле Србију и навикли су овде у овом крају Земуна. Тешко је платити трошкове за стан, ја сам радим. Хтео сам да пређемо на другу локацију на Палилули или друго место због трошкова. Деца су ми рекла:

Танјуг/Страхиња Аћимовић

''Ми имамо пријатеље, немамо проблем са становима где ћемо живети, али школу нећемо да мењамо због пријатеља'', и ја сам рекао океј, нема везе, остаћемо ту" - објашњава Кочај.

Породица очекује другу Нову годину на окупу, додаје, можда би отишли на Тару, али путовање за седам чланова није лако организовати, па су новогодишњу ноћ провели заједно у Београду.

- Деца хоће, али је тешко јер немам дозволу и кола. Не можемо таксијем, значи ако је један такси може, а за нашу породицу минимум два таксија треба, због тога прославу правимо овде у Београду - наводи Кочај.

Најстарија ћерка Бахта (13) каже да је добро у школи, али је српски језик, наводи, био тежак за учење.

Танјуг/Страхиња Аћимовић

Она жели да постане медицинска сестра, док старији брат Давод (14), који такође иде у осми разред, будућу професију види у информационим технологијама.

- Добро је, имам пуно пријатеља, понекад после школе играмо фудбал или баскет. Викендом идемо напоље да се шетамо поред реке и по центру. Разумем добро српски, али, не могу добро да причам - каже Давод.

БОНУС ВИДЕО: 

ДАНАС ЈЕ ДАН МИГРАНАТА: Светски подсетник да је људска мука универзална

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПРИЧА О НАЈСТАРИЈЕМ СРПСКОМ КРСТУ КОЈИ ЖИВИ ПРЕКО 1.000 ГОДИНА: Преноси се са колена на колено и окупља људе све три вере (ВИДЕО)

ПРИЧА О НАЈСТАРИЈЕМ СРПСКОМ КРСТУ КОЈИ "ЖИВИ" ПРЕКО 1.000 ГОДИНА: Преноси се са колена на колено и окупља људе све три вере (ВИДЕО)

У НАЈНОВИЈЕМ пројекту "Новости" под називом "Другачије приче" доносимо вам ексклузивне снимке са планине Румије и причу о најстаријем српском крсту који породица Андровић из околине Бара чува више од 1.000 година.

02. 07. 2024. у 15:14

ХИТНА ПОРУКА ЛЕ ПЕНОВЕ: Макрон хоће да изврши административни државни удар

ХИТНА ПОРУКА ЛЕ ПЕНОВЕ: Макрон хоће да изврши административни државни удар

ЛИДЕРКА француске крајње деснице Марин ле Пен оптужила је данас француског председника Емануела Макрона да жури да именује највише званичнике, што она види, како је навела, као преотимање власти.

02. 07. 2024. у 14:14

Коментари (2)

Хирург који је ласеру дао очи