ОД ПРАВА ГЛАСА ДО ПРАВА НА ЖИВОТ: Осми март — празник који је постао светски бедем слободе

Драган Радојчин
Драган Радојчин

08. 03. 2026. у 07:00

ОСМОМАРТОВСКИ маршеви некада су били питање опстанка и хлеба, а данас су симбол отпора против невидљивих баријера на Западу и борбе за основно достојанство на Истоку.

ОД ПРАВА ГЛАСА ДО ПРАВА НА ЖИВОТ: Осми март — празник који је постао светски бедем слободе

Фото: Архива

Међународни дан жена већ деценијама балансира између две крајности — комерцијализованог празника цвећа и суштинског подсетника на вековну борбу за људска права. Иако се чини да је пут пређен од текстилних фабрика 19. века до данашњих министарских фотеља био тријумфалан, глобална слика и даље осликава дубок јаз, где географска ширина често одређује саму границу женске слободе.

Пламен упаљен у фабричком диму

Историја нас учи да ништа није поклоњено. Све је почело још 1857. године у Њујорку, када су раднице у текстилној индустрији организовале протест због нехуманих услова рада и мизерних плата, ударивши темеље за бунт будућих генерација.

Ипак, пресудан институционални корак догодио се 1910. године на Другој међународној конференцији жена у Копенхагену. Тада је Клара Цеткин (1857–1933), неустрашива предводница социјалистичког покрета, уз подршку своје блиске саборкиње Розе Луксембург (1871–1919), изнела историјски предлог: установљење Међународног дана жена. Њена визија била је јасна — стварање дана који ће славити женску снагу, али и непоколебљиво захтевати универзално право гласа.

Прве победе на овом путу стизале су кроз сузавац, хапшења и крваве сукобе на улицама светских метропола. Глобални дипломатски легитимитет овој борби коначно су дале Уједињене нације 1975. године, када је овај датум и званично проглашен за Међународни дан жена.

Светови у сукобу: Где смо данас?

Данашња мапа женских права изгледа као сурова слагалица неједнакости у којој, док један део планете тежи ка потпуној инклузији, други као да се убрзано враћа у мрачни средњи век. На развијеном Западу жене су правно изједначене са мушкарцима, али ту на сцену ступа феномен „стакленог плафона” — невидљива баријера која их често зауставља пред највишим позицијама моћи.

Од „црвеног календара” до глобалног симбола

Занимљиво је да је Осми март деценијама на Западу био перципиран искључиво као „комунистички празник”, због чега је у многим капиталистичким земљама дуго игнорисан или чак потискиван. Док се у социјалистичким државама овај дан славио као стуб новог поретка, у САД и већем делу Европе значај добија тек током снажног феминистичког покрета шездесетих година прошлог века.  Србија је, међутим, била међу пионирима — прва прослава Међународног дана жена код нас одржана је у Београду, у тадашњем Народном дому, још 1914. године. Прекретница на светском нивоу догодила се 1975. године, коју су Уједињене нације прогласиле Међународном годином жена, чиме је овај датум коначно изашао из идеолошких ровова Хладног рата. Данас га, парадоксално, обележавају и највеће светске корпорације кроз маркетиншке кампање, иако је изворно настао као радикални крик против суровог израбљивања радница. Од симбола револуције, Осми март је еволуирао у универзални празник признат у више од 100 земаља, док је у скоро тридесет држава (укључујући Русију, Кину (за жене), Вијетнам, Белорусију, Уганду итд.) он и данас званични нерадни дан.

Подаци Светске банке и Међународне организације рада опомињу да жене и даље обављају знатно више неплаћеног рада код куће, док је јаз у платама, иако у паду, и даље болна реалност. У земљама Источне Европе и Азије жене су историјски биле окосница радне снаге, али се данас суочавају са таласом ретрадиционализације који мења друштвени контекст. Слика у Србији и региону је противречна, јер иако жене заузимају неке од највиших државних функција, поражавајућа статистика о породичном насиљу и фемициду опомиње да је пут до стварне безбедности и даље опасно дуг.

Ипак, најтежа ситуација влада у радикално исламским земљама попут Авганистана, где је под талибанским режимом женама практично суспендовано право на постојање кроз забрану образовања и рада. Истовремено, херојска борба Иранки под слоганом „Жена, живот, слобода” (Jin, Jiyan, Azadî) постала је планетарни симбол чињенице да се дух отпора не може угасити ни најсуровијом репресијом.

Више од симбола — позив на одговорност

На крају, Осми март не сме бити сведен на једнодневни куртоазни гест, већ мора остати снажан подсетник да слобода коју данас уживамо није дошла сама од себе, већ је плаћена високом ценом кроз деценије борбе. Док на једном крају планете жене управљају глобалним корпоративним и државним системима, на другом се и даље воде егзистенцијалне битке за право на слободно кретање или право да жена самостално одлучује о свом телу и лицу. Тај дубоки цивилизацијски јаз опомиње нас да борба за равноправност није завршена, већ је само променила свој облик и преселила се на нова поља. Истинско поштовање према женама не исказује се само симболиком цвећа, већ активним стварањем друштва у којем ће се сваки глас чути подједнако гласно. То на крају није само питање „женских права”, већ питање основне људске правде која се, без изузетка, тиче свих нас.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ВУЧИЋ РАСТУРИО МИЛАНОВИЋА! Председник Србије га размонтирао у парампарчад

ВУЧИЋ РАСТУРИО МИЛАНОВИЋА! Председник Србије га размонтирао у парампарчад

ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић изјавио је данас да подржава одлуку председника Хрватске Зорана Милановића да откаже скуп Брдо Бриони у мају јер му, како је истакао, тамо није место, као и да му је много важније да оде и положи цвет у Јасеновцу.

30. 03. 2026. у 18:31 >> 18:44

ПРОВОЦИРАЛИ НА ГОДИШЊИЦУ НАТО АГРЕСИЈЕ: Ухапшена четворица Албанаца у Србији, погледајте снимке (ВИДЕО)

ПРОВОЦИРАЛИ НА ГОДИШЊИЦУ НАТО АГРЕСИЈЕ: Ухапшена четворица Албанаца у Србији, погледајте снимке (ВИДЕО)

ПРИПАДНИЦИ Министарства унутрашњих послова, Управе криминалистичке полиције ухапсили су на територији Републике Србије А. С. (1989), Е. В. (1984), Е. Г. (1978) и А. Ц. (2005) држављане Републике Албаније због постојања основа сумње да су извршили кривично дело изазивање националне, расне и верске мржње и нетрпељивости.

24. 03. 2026. у 20:17

Коментари (0)

НОВАК ЂОКОВИЋ СТИГАО У САРАЈЕВО, ДОШАО ДА НАВИЈА ЗА БОСНУ! Невероватна сцена...