СЛУШАО САМ СВОЈЕ СРЦЕ И ДОШАО У НИШ: Умберто Феро Нето из Куритибе се преселио у Србију
ПРАТЕЋИ своје срце и осећања, Бразилац Умберто Феро Нето (52), професор португалског језика и професионални преводилац, решио је да због љубави напусти своју земљу и пресели се у Србију - тачније у Ниш.
Иако такве планове није имао када је у септембру дошао у посету својој девојци Ивани Михајловић (37), понуда за посао коју је добио само недељу дана након што је без великих очекивања конкурисао као преводилац енглеско-португалског језика у једној фирми у Нишу, преломила је да каже "адеус Брасил" (збогом, Бразилу).
То што је за исти посао у Бразилу био кудикамо плаћенији не смета му, јер каже да је улог у љубав сигурна добит, али нам открива и да му се живот у малом граду, који броји 10 пута мање становника од оног у којем је рођен, све више допада.
- Живео сам на југу Бразила у граду који се зове Куритиба, од око два милиона становника, а то је понекад веома тешко, безлично је, хладно. Овде ми је топлије, јер мислим да су ми људи ближи. Безбедност је нешто што ме привлачи јер, откад сам овде, нигде нисам видео насиље! За мене је фасцинантно то да можете да се пробудите у четири ујутро и одлучите да се прошетате било где, без обзира на то што је мрак и нико вас неће напасти због мобилног телефона, новчаника или сата, као код мене. Моја кућа у Бразилу је заштићена алармним системом, бодљикавом жицом и електричном жицом око имања, а моји прозори имају решетке! Овде се осећам опуштено, јер не морам сваки пут да гледам преко рамена.
Док појашњава своје корене, каже да је унук италијанских имиграната, те да је и то можда један од разлога зашто је одлучио да дође у Европу. Доста је путовао, дипломирао је на међународној трговини, као и за професионалног преводиоца, али је у Бразилу дуго радио као наставник. Каже да га је у једном периоду живота позвало море, те се отиснуо у свет крстарећи и радећи на прекоокеанским бродовима. Ту је заправо и почела његова љубав према Србији.
- На крузеру сам упознао љубав свог живота, љупку снажну девојку из Ниша и тако сам се и сам утопио у овај дивни град у који сам пет година долазио на одмор. Пратио сам своје срце и решио да останем. Заљубио сам се и у сам град, његову историју која је веома богата и занимљива, датира, сазнао сам, још од 2. века нове ере, и као љубитељ историје остао сам задивљен. Наслеђе из римског периода, из периода турске владавине, све ми је невероватно занимљиво - одушевљен је он.
Каже и да је за њега од посебне важности пријатељски однос српског и уопште балканских народа.
- Невероватно је колико сам брзо могао да ступим у интеракцију и да се дружим са људима из ових крајева. Мала дистанца на почетку, разуме се, јер не изгледам као типичан Балканац, али чим једном стекнете поверење, можете рачунати на њих доживотно.
Традиција је јако присутна у сваком аспекту свакодневног живота овде, у кафанама, у музици, на улицама, у језику, чак и младе генерације показују дубоку повезаност са традицијом. Приметно је и одређено присуство конзервативизма у неким сегментима, а за мене то открива стару душу пуну историје и срце пуно прича о свом народу! Интересантна ми је навика код Срба, а то сам видео и у другим неким културама, да се човек изује када уђе у нечију кућу, као Јапанци! - прича, за "Новости", Умберто.
Каже да једино српску кухињу не може да коментарише, јер би му требало много више новинских стубаца да у њих убаци све своје импресије. Открива нам само да већ има списак омиљених јела и на течном српском набраја да су то пасуљ на тавче, пуњена паприка, ражњићи, ћевапи, чорба, али и домаћа ракија.
Умберто нам открива да му је једино жао што се више пажње у Нишу не посвећује очувању, али и презентовању културе, као и заштити животне средине.
- Мислим да би историју града, која је невероватна, требало боље истражити, али и презентовати, ипак је то родни град Константина Великог! Ја већ пет година посећујем Ниш, а још нисам могао да видим налазиште "Медијана", јер је увек затворено! Да људи овде знају колико Јужноамериканци желе да упознају Балкан, мислим да би видели могућности за туризам!
Умберто каже да му из његове земље не недостаје много тога.
- Недостаје ми једино море - додаје и каже да је тешко говорити о неким будућим плановима с обзиром на тешке две године због пандемије.
- Тешко је говорити о будућности у овим лудим временима када се људи плаше за свој живот, али намеравам колико год је то могуће, да наставим да учим и комуницирам са овом невероватном земљом која ме је дочекала раширених руку, дајући ми могућност да овде живим, да волим и радим и да напредујем. Желим да научим више о Србији, да научим језик, осећам се срећно овде и желим да ту и останем. Моја девојка је главни разлог зашто сам дошао, желим да се и ту остварим, да нам успе, обоје то желимо и засада нам добро иде. Верујем да је моја срећна српска авантура тек на почетку - истиче он оптимистично.
РЕЦИКЛАЖА И ПУШЕЊЕ
СВАКИ град има своје мане, па ни Ниш не одступа, и то у неким стварима које није тешко променити.
- Рециклажа рецимо није приоритет као што сам могао да видим. Стаклене и пластичне флаше се раздвоје, али се све остало помеша и на крају, док камион за смеће пролази, чак и оно што је било одвојено се ставља у исти камион и меша се изнова! Али видео сам неке манифестације за заштиту животне средине и мислим да је само питање времена за радикалне промене, пре свега у појединцима. Такође, пушење је дозвољено у кафанама, кафићима. Немојте ме погрешно схватити, али као бивши пушач знам да је то у супротности са светским трендовима - искрен је он.
Препоручујемо
У 2022. УЗ ЗОРИЦУ И АЛЕНА: Бесплатан дочек Нове године на Тргу у Нишу
21. 12. 2021. у 09:36
ЈЕДАН КЛИК ДО МЕДА: Група младих Нишлија осмислила генијалан уређај за пчеларе
20. 12. 2021. у 12:30
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све
НОВАК и Јелена Ђоковић у емотивној вези су од 18. године, што значи да су пола живота провели заједно. Важе за један од најскладнијих парова, али и код њих се дешавају несугласице.
15. 12. 2024. у 12:00
Коментари (1)