Друштво

КАД БЕГ НИЈЕ НИ ЗА КРЕВЕТ: Турска кула у Калипољу и путописи Божовића сведоци времена

Драгољуб Гагричић

23. 01. 2022. у 15:33

КАМЕНА кула на брежуљку у Калипољу, под Јавором, у нововарошком селу Љепојевићи, сведок је смене царевина у другој деценији 20. века, кратког радовања у Старом Влаху због избављења испод турског јарма 1912. године, али и новог пада под окупацију Шваба као и слободе што стиже са солунцима.

КАД БЕГ НИЈЕ НИ ЗА КРЕВЕТ: Турска кула у Калипољу и путописи Божовића сведоци времена

Недалеко од српско-турске границе кулу је према записима хроничара Вукомана Шалипоровића, бег Хуко Кучевић из Бијелог Поља подигао између 1878. и 1885. Немирна граница, постављена да дели исти народ, није давала довољно сигурности бегу да станује код чивчија. После ослобођења од Турака у Првом балканском рату, кула је припала чивчији Милу Новковићу (1868-1944), који је на каменој табли изнад врата написао "Бела вила Новковића Мила".

О том "вакту и земану" кад се царства мењала, о ожиљцима прошлости, менталитету и игри судбине писао је Григорије Божовић (1880-1945), репортер "Политике", у руковетима путописа "По Старом Влаху", објављеним 1935. године и сабраним у књизи "Граничарска коб". Бележећи да је стари борац и национални посленик Миле Новковић из Љепојевића задобио два добра, два знака беговања и владавине, царства и господства, Божовић подсећа:

- Заузео Миле Новковић кулу Кучевића, наместио метални кревет турског официра из управе у Калипољу у главној соби. Дошао му ага Кучевић на конак, те да види шта мисли његов чивчија и да ли ће му што дати од четвртине. Око поноћи Миле са кревета наређује да се бегу простре неко пртено шиљте на под: "Није бег научио на кревет, прострите му доље..."

Након непуне три године, за слободу се у Старом Влаху говорило: "Кратко беше"! Српска војска се 1915. године запутила преко албанских гудура, а Божовић пише "да је дошао Турчин Кладничанин, заменио Мила Новковића у власти, изгнао га из куле Кучевића и није му дао да понесе метални кревет..."

- Прве вечери га је позвао на разговор и конак, па се разбашкарио на кревету и одзго нешто снисходљиво, више да се поћакне, наредио: "Није Миле научио на кревет, за Турчина је то!

Прострите му доље једну постећију".

Окреће се ратна срећа 1918. године. Божовић приповеда да се опет појавио Миле Новковић, који је дотле три године проборавио с пушком у гори иако прилично стар.

- Избацио је из куле и општине Кладничанина, задржао официров кревет, па и данас радо прима на конак и Кладничанина и Кучевића ако му дође, једнако заповедајући жени или синовима: "Простри за Турчина мусафира (госта) доље...!"

И говорио је тај старац, записано је на страницама путописа: "Не би дао ту кулу или кревет ни за живу главу".

Идући у сусрет обележавањеу јубилеја, 110 година слободе, у Старом Влаху подсећају на поодавно помињану иницијативу да се у част Мила Новковића и комита, у чијим четама је провео више година, подигне спомен-чесма у Љепојевићима. Новковић је годинама пре ослобођења био повереник српске владе и преносио преко границе плате за учитеље и наставнике све до Пљеваља и Призрена, па је за националне заслуге добио Орден Светог Саве.

ПУШКАРНИЦЕ

КУЛУ су мајстори Лука Иванковић и Тадија Крстић зидали "да вјекује": имала је приземље и спрат са оџаклијом и зидове дебљине један метар, са 11 пушкарница, тешким мандалом и вратима окренутим западу...

У два наврата је преграђивана, округли прозори зазидани, а правоугаони повећани, па је стамбени објекат потомака.