ВОЛЕ ДА ЖИВЕ ДУГО, АЛИ НЕ И ДА ОСТАРЕ: Зашто људи губе самопоуздање после навршених 65 година, како и да ли могу да га врате
ПРВЕ дубље боре, сало на стомаку, смањени физички капацитети и сексепил, губитак важне пословне позиције, силажење са "трона" васпитача своје деце и губици онога што подразумевају најпродуктивније године живота.
Дугачка је листа разлога због којих се неко може осећати мање вредним и изгубити самопоуздање после гашења свећица са бројем 65 на рођенданској торти. Али прави разлог је заправо само један, каже Оливера Птица, ауторка ултракоучинг терапије и књига из примењене психологије.
То је опирање природним токовима:
- Ништа не проузрокује толико бола као опирање, неприхватање реалне ситуације, жеља да будеш "тамо", а већ си "овде." Покушај да се такмичиш са младим затегнутим цурама по питању физичког изгледа или одбијање да прихватиш да ниси више велики директор који ведри и облачи у фирми, већ само пензионер више.
И у овоме постоји разлика између жена и мушкараца, сматра наша саговорница. Генерално, најгоре пролазе жене које су осећај сопствене вредности везивале за лепоту.
- Уместо да схвате да им природа скреће пажњу са овог површног, мање важног аспекта личности, и усмерава их ка њиховој унутрашњости и развијању далеко важнијих квалитета, попут мудрости, доброте, продуховљености, неке жене покушавају да остану "вечите девојчице." Љуте се на живот због његове суровости и на мушкарце због њихове незаинтересованости. А не пада им на памет да се зрео мушкарац управо највише диви оним особинама које красе зрелу жену. Са друге стране, одлазак у пензију теже пада мушкарцима, који су смисао живота налазили у послу и занемаривали породични и друштвени живот.
Слично мисли и Драгана Динић, социолог и геронтолог у пензији. Показало се да људе највише обесхрабри неприпремљеност на оно што их чека.
- Сви воле да живе дуго, али не и да буду стари. Са старошћу долазе различити страхови, па и страх од краја животног циклуса. Док раде, имају мноштво социјалних веза, а када оду у пензију, телефон заћути. Онај ко се није припремио за старост, престрави се. Уплаши га чињеница да су му финансијске могућности смањене, није се на време припремио за рекомпоновање живота и времена - каже Динић.
С вишком времена почиње и експанзија болести које су током радног века биле притајене - почињу да боле ноге, кичма, губи се равнотежа. Највећа грешка је, сматра наша саговорница, то што људи почињу да сабирају успехе и неуспехе. Уместо тога, требало би да развију нове социјалне мреже, обнове старе контакте, развију скривене таленте, укључе се у различите клубове.
- Контакти са породицом, фамилијом, па и комшилуком у овој животној фази су од непроцењивог значаја - примећује Динић.
- Човек је друштвено биће. Многима годи дружење у пензионерским клубовима. Тамо могу да поделе искуства, чују туђе мишљење, добију корисне информације где могу да нађу лек.
Не треба се повлачити у себе јер то води губитку самопоуздања, човек мора до краја да остане активан. Жене живе дуже од мушкараца јер и кад су у пензији оне брину о кући, унуцима...
Људи, закључује, морају да се помире са тим да је старење неминовност, да ће се кожа зборати, стомак опустити, коса проредити. Изгледом се могу преварити године, али стари се на ћелијском нивоу. Када је човек активан, срце пумпа крв до сваког органа. Човек је здравији и сигурнији у себе.
Оливера Птица такође поручује људима да раде оно што им највише прија или што су дуго
одлагали. Најважније је да - раде, јер негативне мисли и туга вребају из доколице.
- Неко се више бави унуцима, неко ужива у својој башти, неко крене стазама духовног развоја, неко се коначно посвети свом хобију, неко научи нов језик или неку другу вештину. Неко се заљуби, зашто да не?! Неко ради све ово и још понешто. Суштина је, уместо опирања, искористити све предности ситуације у којој смо и свакако живети у садашњем тренутку, у свим дневним ситницама које раније нисмо ни стизали да приметимо. И можда најважније - дати животу нов смисао! Смисао у бар једној корисној активности, којом на неки начин служимо другима, или природи, или самом животу, шта год. Све оно што подразумева повремено улагање напора након којег ћемо се осећати добро - каже Птица.
НАЈВАЖНИЈИ ОСМЕХ
НИЈЕ мало особа које и у трећем добу раде на себи. То су махом оне које су то чиниле и раније. Зрелом добу је својствено налажење оног места у себи где се крије наш мир. Најбољи начин да се поврати самопоуздање је свакако - осмех! Јер нема лепше особе од оне која је насмејана, каже Птица.
Препоручујемо
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све
НОВАК и Јелена Ђоковић у емотивној вези су од 18. године, што значи да су пола живота провели заједно. Важе за један од најскладнијих парова, али и код њих се дешавају несугласице.
15. 12. 2024. у 12:00
Коментари (1)