"ПУПИН" ПОКРЕНУО ПРВЕ РОБОТЕ: Београдска школа роботике заслужна за хуманоидне машине које мењају начин на који радимо и живимо

РОБОТИ који су увелико постали део радног процеса, од индустрије до медицине, од пољопривреде до наших домова, дефинитивно су променили свет, а тек ће га променити када постану свакодневни део наших живота, на послу и код куће. Премда се то, у овом моменту, не може толико осетити и у нашој земљи, чињеница је да је чувена Београдска школа роботике, настала шездесетих година прошлог века, била једна од пресудних чинилаца да се у свету појаве први ходајући роботи!

Студенти Машинског факултета у Београду

Сваки двоножни ходајући робот, од светске звезде - јапанског АСИМА, па до хуманоидних роботских војника, као што је амерички АТЛАС, у ствари "хода" на математичким принципима насталим у Србији. Реч је о достигнућима Лабораторије за роботику Института "Михајло Пупин" од пре четрдесетак година и професора Миомира Вукобратовића, академика и једног од најважнијих српских научника на пољу роботике.

- Србија је деведесетих година чак имала и своју фабрику "ЛОЛА роботи", која је настала у чувеној српској индустрији алатних машина "Иво Лола Рибар" - прича за "Новости" др Петар Б. Петровић, редовни професор Машинског факултета Универзитета у Београду и руководилац Лабораторије за кибернетику и мехатронске системе. - Србија ни данас суштински није далеко од роботских технологија, на катедрама Машинског и Електротехничког факултета роботика се изучава већ 30 година. Али, стратези индустријског и научног развоја треба да на одговарајући начин препознају потенцијал који имамо и да кроз развојне програме ревитализују ту област. Србија лако може да се претвори у земљу роботике, као што се то десило са сектором информационо-комуникационих технологија.

Др Петровић наглашава да се роботика данас може применити у свим областима, почев од традиционалних, попут аутомобилске индустрије, па до пољопривреде и грађевинарства, где је мануелни рад одувек био доминантан.

- Пољопривреда улази у сасвим нову еру производње хране - прича наш саговорник. - Поред биотехнологија, ту су и технологије индустријске аутоматизације, које драматично мењају начин на који тај сектор функционише. На пример, један од највећих проблема развоја српског воћарства је недостатак радне снаге. Готово све операције су механизоване, сем оне завршне, а и најделикатније, брања. Потребна је армија берача и невероватна логистика да се тај процес организује на економски одрживим основама, да би се са стотина хектара за неколико недеља кампање покупио годишњи род. Тако је и за паприку, за парадајз, и даље редом.

Пољопривреда се роботизује, воћњаци или други облици примарне пољопривредне производње постају високотехнолошке фабрике на отвореном. Према процени проф. Петровића, пољопривреда може да буде глобално компетитивна и донесе велику корист Србији.

- Имамо фасцинантан природни потенцијал. Питање је само како да се такав циљ досегне, а питање свих питања је да ли имамо људски ресурс за једну такву развојну визију. Да ли имамо "робот-пруф" инжењере без чијег знања, вештине и воље таква визија нужно остаје заробљена у простору маште. Јер, роботи не могу без људи! - изричит је др Петровић.

Према речима овог врхунског стручњака са Машинског факултета, будућност индустрије је у робо-фабрикама, радикално новом производном амбијенту у којем ће човек и робот радити тимски, на истом радном задатку, делећи радно место. Коботи (како се зову ови роботи), способни су да сарађују и уче од људи, а и да оно што су научили деле са другим роботима кроз међусобну комуникацију. Роботи зато успешно могу да одмене човека на тешким, монотоним или опасним пословима.

Лабораторија за кибернетику и мехатронске системе

Према најновијем извештају водеће светске институције за систематско праћење развоја роботике у глобалним оквирима (ИФР), у 2020. роботи су највише били заступљени у извршавању задатака манипулације деловима и производима, пословима заваривања, монтаже, у секторима производње електричних и електронских уређаја, у аутомобилској и прехрамбеној индустрији...

- Нажалост, Србије нема у овој глобалној статистици. Нисмо им проследили податке. У Србији има много тога што треба да се уради у области роботике, јер у 21. веку без робота није могуће бити успешан ни богат - закључује проф. Петровић.

КИНА ПРЕДЊАЧИ

ИФР такође наводи да је у 2020. години у фабрикама широм света радило више од три милиона робота. Током те кризне године инсталирана је нова армија од 384.000 робота, незнатно више но претходне, 2019. године.

Међутим, претходне анализе продаје показују да ће у 2021. години број новоинсталираних робота забележити раст од 13 одсто, а да ће већ 2024. продаја прећи магичних пола милиона, тачно двоструко више него 2015. и готово пет пута више него пре десет година. Интересантан је податак да је готово половина новоинсталираних робота у 2020. години завршила у некој од фабрика у Кини.

ПРОГРАМИ

Стратези научног развоја Србије треба да препознају потецијал који имамо, али и да се базирају на развојне програме:

- Добар пример је подстицај од 40 до 70 одсто за куповину робота који Србија већ даје привреди. То је изванредан програм који треба даље развијати - каже др Петровић.

Препоручујемо

Панорама

4 4

КИНЕСКИ РОБОТ КОЈИ ЧИТА МИСЛИ: Зна о чему размишља радник у фабрици

14. 01. 2022. у 01:44

Предузетник

0 1

И СРБИЈА ИМА ЗНАЊЕ ЗА КОСМОС: Институт "Михајло Пупин" развија свемирске технологије

31. 12. 2021. у 09:49

Панорама

0 1

РОБОТ КОЈИ ИМА ЛИЦЕ КАО ЧОВЕК: Можете га купити или изнајмити (ВИДЕО)

03. 12. 2021. у 19:26

Свет

1 0

РОБОТИ ПОСТАЈУ ДОСТАВЉАЧИ: У Кини 2022. више од 2000 аутоматизованих разносача робе због ковида 19

28. 09. 2021. у 13:05

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације