Друштво

РЕХАБИЛИТАЦИЈА ЧЕКА И НЕДИЋЕВОГ ПРВОГ "ПОЛИЦАЈЦА"? Међу 93 предмета, пред судом и случај Милана Аћимовића

07. 02. 2022. у 16:19

МЕЂУ 93 предмета рехабилитације о којима ће одлучивати Виши суд у Београду, налази се и захтев за враћање грађанских права Милану Аћимовићу, челном човеку Савета комесара - прве колаборационистичке владе формиране по окупацији 1941.

РЕХАБИЛИТАЦИЈА ЧЕКА И НЕДИЋЕВОГ ПРВОГ ПОЛИЦАЈЦА? Међу 93 предмета, пред судом и случај Милана Аћимовића

Како "Новости" сазнају, очекује се да суд ове године закаже рочиште, а захтев су поднела два Аћимовићева наследника.

Милан Аћимовић је био криминолог по професији, а пре Другог светског рата и шеф београдске полиције. Крајем 1938. постаје министар унутрашњих послова у влади Милана Стојадиновића. Био је жестоки антикомуниста и пронемачки оријентисан. На чело Комесарске управе постављен је само 12 дана по капитулацији, 1. маја 1941, и на тој функцији остаје до формирања Владе Милана Недића, 29. августа. У Недићевој влади, све до новембра 1942. године, био је министар полиције, а од самог почетка окупације сарађивао је са четничким покретом Драгољуба Драже Михаиловића. После смењивања с места "првог полицајца" био је веза између Михаиловића и Недића. Погинуо је на Зеленгори, у мају 1945.

Поступци рехабилитације почели су 1. јануара 2010. године и од тада су се променила два закона. Грађани и удружења могли су да предају нове захтеве све до 2016. и о њима се и даље одлучује. Највише предмета у раду има Виши суд у Београду.

- У периоду од 1. јануара 2010. до 4. фебруара ове године, укупно су правноснажно окончана пред Вишим судом 2.753 предмета - каже за "Новости" Татјана Матић, координатор за медије тог суда. - У односу на 1.983 особе правноснажно је усвојен захтев, док је 190 захтева одбијено. Остала су нерешена 93 предмета.

Како подсећа Матић, Врховни касациони суд одбацио је ревизију у једном од предмета који је побуђивао велику пажњу јавности - у случају Милана Недића. Претходно је Виши суд одбио да га рехабилитује, а како каже адвокат Зоран Живановић, случај се од 2019. налази пред Уставним судом.

У међувремену, Живановић је заступао предлагаче у још неколико случајева који су окончани "испод радара" јавности. Тако су грађанска права враћена Милораду Ратку Живадиновићу, новинару и уреднику "Обнове" и високопозиционираном љотићевцу, који је возио кола у којима је погинуо Димитрије Љотић, код Ајдовшчине, 23. априла 1945. Љотић и Живадиновић су ишли да се нађу са патријархом Гаврилом Дожићем и владиком Николајем Велимировићем, када је аутомобил ударио у допола срушен мост, после савезничког бомбардовања.

Суд је утврдио да Живадиновић, кога је Државна комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача прогласила издајником народа и сарадником окупатора, није починио никакав ратни злочин. Одлука је постала правоснажна 2019.

Исте године исти суд је рехабилитовао и Радослава Рада Радића, члана Централног комитета Равногорског покрета, који је осуђен у истом поступку када и Дража Михаиловић, и стрељан 17. јула 1946. Годину касније рехабилитован је и пуковник Драгутин Кесеровић, командант Расинског корпуса ЈВуО, стрељан 1945, чије наследнике је такође заступао Живановић.