РЕХАБИЛИТАЦИЈА ЧЕКА И НЕДИЋЕВОГ ПРВОГ "ПОЛИЦАЈЦА"? Међу 93 предмета, пред судом и случај Милана Аћимовића

МЕЂУ 93 предмета рехабилитације о којима ће одлучивати Виши суд у Београду, налази се и захтев за враћање грађанских права Милану Аћимовићу, челном човеку Савета комесара - прве колаборационистичке владе формиране по окупацији 1941.

Виши суд у Београду, Фото П. Милошевић

Како "Новости" сазнају, очекује се да суд ове године закаже рочиште, а захтев су поднела два Аћимовићева наследника.

Милан Аћимовић је био криминолог по професији, а пре Другог светског рата и шеф београдске полиције. Крајем 1938. постаје министар унутрашњих послова у влади Милана Стојадиновића. Био је жестоки антикомуниста и пронемачки оријентисан. На чело Комесарске управе постављен је само 12 дана по капитулацији, 1. маја 1941, и на тој функцији остаје до формирања Владе Милана Недића, 29. августа. У Недићевој влади, све до новембра 1942. године, био је министар полиције, а од самог почетка окупације сарађивао је са четничким покретом Драгољуба Драже Михаиловића. После смењивања с места "првог полицајца" био је веза између Михаиловића и Недића. Погинуо је на Зеленгори, у мају 1945.

Поступци рехабилитације почели су 1. јануара 2010. године и од тада су се променила два закона. Грађани и удружења могли су да предају нове захтеве све до 2016. и о њима се и даље одлучује. Највише предмета у раду има Виши суд у Београду.

- У периоду од 1. јануара 2010. до 4. фебруара ове године, укупно су правноснажно окончана пред Вишим судом 2.753 предмета - каже за "Новости" Татјана Матић, координатор за медије тог суда. - У односу на 1.983 особе правноснажно је усвојен захтев, док је 190 захтева одбијено. Остала су нерешена 93 предмета.

Милан Аћимовић, Фото Приватна архива

Како подсећа Матић, Врховни касациони суд одбацио је ревизију у једном од предмета који је побуђивао велику пажњу јавности - у случају Милана Недића. Претходно је Виши суд одбио да га рехабилитује, а како каже адвокат Зоран Живановић, случај се од 2019. налази пред Уставним судом.

У међувремену, Живановић је заступао предлагаче у још неколико случајева који су окончани "испод радара" јавности. Тако су грађанска права враћена Милораду Ратку Живадиновићу, новинару и уреднику "Обнове" и високопозиционираном љотићевцу, који је возио кола у којима је погинуо Димитрије Љотић, код Ајдовшчине, 23. априла 1945. Љотић и Живадиновић су ишли да се нађу са патријархом Гаврилом Дожићем и владиком Николајем Велимировићем, када је аутомобил ударио у допола срушен мост, после савезничког бомбардовања.

Суд је утврдио да Живадиновић, кога је Државна комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача прогласила издајником народа и сарадником окупатора, није починио никакав ратни злочин. Одлука је постала правоснажна 2019.

Исте године исти суд је рехабилитовао и Радослава Рада Радића, члана Централног комитета Равногорског покрета, који је осуђен у истом поступку када и Дража Михаиловић, и стрељан 17. јула 1946. Годину касније рехабилитован је и пуковник Драгутин Кесеровић, командант Расинског корпуса ЈВуО, стрељан 1945, чије наследнике је такође заступао Живановић.

Препоручујемо

Друштво

2 11

БУГАРСКА СВЕДОЧЕЊА О УСТАШКИМ ЗВЕРСТВИМА: Професор др Владимир Димитријевић о покушајима ревизије броја жртава у јасеновачким логорима у НДХ

12. 09. 2021. у 08:45

Друштво

5 28

СРБЕ И У НОРВЕШКОЈ СЕКЛА УСТАШКА КАМА: Бранко Димески у земљи фјордова истражује страдање наших сународника у нацистичким логорима

10. 07. 2021. у 12:00 >> 16:19

Друштво

0 5

НОВОСТИ ИСТРАЖУЈУ: Место погрома 10.000 људи у Зрењанину труне скривено иза катанца (ФОТО)

20. 06. 2021. у 11:11

Друштво

0 15

У ШАРВАРУ СУ И ДЕЦУ САТИРАЛИ: Само у првој години од депортације умрло је 1.500 малишана

16. 06. 2021. у 09:45

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације