ТРЕЋЕ ДОБА ВИШЕ НИЈЕ НАЈСТАРИЈЕ: Животни век код нас и у свету све дужи, на списку сениора много више оних у деветој деценији

ВЛАДА Стефановић, са београдског Врачара, има 87 година и даље је активан, па, упркос спондилози, још трчи. Међутим, и сам примећује разлику између себе данас и у време када је имао 70 или 75 година:

Фото Shutterstock

- Све сам спорији. Са 70 година могао сам да истрчим полумаратон за два сата и два минута, а данас 21 километар трчим за три и по сата. Седам километара сам трчао за 46 минута, сада за сат, сат и 10 минута. Моја зграда нема лифт, па се на трећи спрат теже пењем него некад. Мање једем, слабији ми је апетит, али одлично спавам - каже чика Влада, како га зову у тркачком свету.

Где год се појави, разлегне се аплауз, јер је људима невероватно да и даље трчи. Од прошле године је удовац, па сада мора сам и да кува. Почетком фебруара имао је корону, коју је зарадио планинарећи по Бугарској за новогодишње празнике! Здрав живот и вакцинација помогли су му да се брзо врати на стазу.

- Лекари кажу да ми је срце попустило и пијем лекове, али од трчања не одустајем - поручује времешни маратонац.

Животни век у свету све се више продужава, па осим о трећем добу сада говоримо и о четвртом. Међутим, тек ретки се баве разликом између ова два периода и променама у социјалној, здравственој и другим политикама, које старење човечанства са собом носи.

Илустрација Тошо Борковић

Како објашњава Јелена Стојилковић Гњатовић, са Одсека за демографију Географског факултета у Београду, због унапређења здравствене заштите сведоци смо пораста очекиваног трајања живота на глобалном нивоу, али са регионалним неуједначеностима - у неким државама је чак дошло до опадања. У свету се пре три деценије живело око 65 година, а у Србији око 71. Данас су 72 године светски стандард, а домаћи 76.

- Паралелно са демографским старењем, термин треће доба, који се везује за "младо старо" становништво, постао је недовољан. Четврто доба настало је као потреба да се направи разлика између старих који су и даље активни и релативно повољнијег здравственог статуса и "најстаријих старих" - каже Јелена Стојилковић Гњатовић.

Као "прекретница" за улазак у четврто доба узима се 80, а све чешће 85 година. Наша саговорница додаје да становништво старије од 85 има прилично јединствене демографске карактеристике - више је жена него мушкараца, велика је потреба за институционалним збрињавањем, честе су удружене и хроничне болести, па самим тим и већи захтеви за негом и медицинским збрињавањем.

- Док се за треће доба везују позитивни атрибути старења, као што су уживање у пензионисању и заслуженом одмору, активност и могућност доприноса друштву и породици, четврто симболишу готово сви негативни стереотипи који су пре продужетка животног века били карактеристични за све старо становништво. Људи га доживљавају као период болести, немоћи, зависности и смрти, а то је пре пола века била асоцијација за становнике које су данас "тек" у трећем добу - каже она.

Од Другог светског рата у већини земаља "најстарији стари" били су најбрже растућа категорија и овај тренд ће се вероватно наставити. Може се очекивати пораст броја становника између 80 и 90 година (октогенаријанци) и оних у деведесетим (нонагенаријанци).

- Током 17. века, са очекиваним трајањем живота од 30 или 35 година, занемарљиво мали удео популације, око 10 до 15 одсто, је достизао 70 година. Према проценама УН за 2010, у свету је живело око 104 милиона становника старијих од 80, што је било око 1,5 одсто укупне светске популације. Због неједнаке дужине животног века мушкараца и жена, број најстаријих дама је нешто већи и премашује 65 милиона. Последње доступне процене показују да је дошло до даљег пораста ове категорије на око 145 милиона, од чега су скоро 90 милиона старице - објашњава наша саговорница.

Фото Shutterstock

Јелена Стојилковић Гњатовић истиче да ће најстарији у будућности бити све хетерогенија група, образованија од претходних генерација, али са промењеним породичним односима, као последицом смањења величине породице и повећаног броја развода. Дугорочно продужавање трајања живота сматра се великим успехом човечанства, али повећање броја најстаријег старог становништва може бити и разлог за узбуну:

- Могући проблеми су: економски терет старења, моралне дилеме због преусмеравања здравствене заштите по критеријуму старости, такмичење младе и старе радне снаге, политички конфликти међу старосним групама.

ПЕТ ОДСТО СРБА ИМА ВИШЕ ОД 80

У СРБИЈИ је број становника старијих од 80 константно растао, да би први пад био забележен пописом 2002. Демографи то објашњавају "плаћањем цене" деведесетим и мањим улагањима у заштиту најстаријих због економске кризе, несигурности и инфлације.

Последњи попис из 2011. је забележио укупно 252.087 становника старијих од 80 година или 3,5 одсто укупне популације. Процена за 2020. годину показује да је у Србији живело 323.458 или 4,7 одсто становника из ове старосне групе. Жене чине две трећине ове популације.

Препоручујемо

Србија

0 0

БУДИСАВСКИ ПЕНЗИОНЕРИ У АКЦИЈИ: Погодан дан за сређивање парка (ВИДЕО)

05. 02. 2022. у 11:51

Друштво

1 2

ВОЛЕ ДА ЖИВЕ ДУГО, АЛИ НЕ И ДА ОСТАРЕ: Зашто људи губе самопоуздање после навршених 65 година, како и да ли могу да га врате

27. 01. 2022. у 11:26

Друштво

1 37

НОВИ УСЛОВИ ЗА ПЕНЗИЈУ НА СНАЗИ! Померена старосна граница, у неким случајевима и стаж - промене и за жене и за мушкарце

25. 01. 2022. у 10:26

Друштво

1 9

СОЦИЈАЛНА ПЕНЗИЈА "ЗАБОРАВЉЕНИМА": Треба ли најстаријим сиромашним грађанима давати 100 евра месечно?

21. 01. 2022. у 12:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације