РУСУ НЕМАЧКОГ ПОРЕКЛА СРЦЕ ЈЕ КУЦАЛО ЗА СРБИЈУ: Положени венци на гроб Николаја Хартвига, Срби су га толико волели да су га звали Хартвић
ДАНА 10. фебруара руска дипломатија обележава празник – Дан дипломатских радника. Поводом тога, на Новом гробљу у Београду традиционално су положени венци на гроб руског царског посланика на српском двору Николаја Хенриковича Хартвига.
Foto: Tanjug/Jadranka Ilić
Венце су положили представници Амбасаде Руске Федерације у Републици Србији, Руског центра за науку и културу „Руски дом“ у Београду, Трговинског представништва Русије у Београду и др.
Николај Хартвиг, посланик руског царства своју службу у Београду обављао је у време Анексионе кризе 1914. године. Био је велики пријатељ Срба и човек коме су сви скидали шешир док је шетао улицама престонице. Заправо, Београђани су га чак радо својатали и прозвали Никола Хартвић.
Foto: Tanjug/Jadranka Ilić
Хартвиг је сматран творцем Балканског савеза који је разбио Отоманску империју и скоро потпуно решио вишевековно питање владавине Турака у Европи. Веома је био поштован посебно у Србији: ово словенско краљевство називао је „руском авангардом на Балкану”, успео је да заинтересује Русију да подржи његов слободан развој. Током свог дипломатског рада у Краљевини Србији (1909-1914) дао је велики допринос развоју дипломатских односа између Русије и Србије, уложивши доста напора да заустави сукоб између Србије и Аустроугарске.
А о љубави коју је Николај Хартвиг гајио према Србији сведочи и сам крај његовог живота.
Када је Гаврило Принцип извршио атентат на Франца Фердинанда, аустријска штампа одмах је отпочела кампању у којој је за убиство кривила званични Београд и самог Хартвига који је, како су новине лажно писале, приредио банкет на дан атентата, док застава на згради руског посланства није била спуштена на пола копља у знак жалости.
Тада је аустроугарске интересе у Београду представљао отправник послова Владимир Гизл фон Гизлинген. Исте вечери када се Гизл вратио из Беча (где је учествовао у изради ултиматума), Хартвиг је затражио хитан пријем, не би ли добио одговор на питање шта ће Аустроугарска учинити са Србијом. Већ на самом почетку састанка, током разговора у згради аустроугарског посланства, Хартвиг доживљава срчани удар и умире. Његово, иначе већ слабо срце није издржало овај шок и руски посланик је постао познат као „прва жртва Великог рата“.
Foto: Tanjug/Jadranka Ilić
На молбу српске владе, руски цар Николај Други, као знак посебне наклоности према Србији, дозволио је да Хартвиг буде сахрањен у Београду.
Хартвиг се родио на Кавказу у Грузији. Потекао је из, некада, богате породице која је, због околности које је то време носило са собом, остала без иметка. Отац му је био војни лекар, натурализовани Рус иначе немачког порекла.
БОНУС ВИДЕО:
ПОВЕЉА О ХРАМУ У ТЕМЕЉ ЈЕ УГРАЂЕНА: Сан предака остварен је након 125 година
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)