СТРАНЦИ КОЈИ СУ ЗАДУЖИЛИ СРБИЈУ: Самсон Чернов - Ратне слике, сага о српском јунаштву

ПОГЛЕД усмерен на неку тачку у даљини; све што он јесте, цео његов живот и биће престало је да постоји, сваки атом тела и свака честица енергије, све је у погледу између сужених капака – чкиљи да боље изоштри слику; по шајкачи се види да је Србин, на пушци бајонет, јер извиђач не сме да пуца, мало погнута прилика у војничкој опреми.

Самсон Чернов

Фотографија која је обишла свет, Око соколово, војник Драгутин Матић, извиђач. Ухваћен је у кадар негде на Дрини, где је добио задатак да осматра покрете аустроугарске војске која надире, а српска се повлачи, опкољена са свих страна. Оно што Драгутин осмотри може значити живот или смрт не само за њега, него за све уморне и рањене саборце којима је још једино остало повлачење као решење да се извуку живи и, негде у туђини, опораве за повратак и освајање слободе.

Ова фотографија, и још многе друге, причају својим језиком ратну епопеју балканских и Првог светског рата. Ако једна слика има снагу хиљаду речи, онда су слике Самсона Чернова вишетомна сага о српском јунаштву, патњи, издржљивости, о епопеји која је задивила свет а нама однела више од половине мушког живља. Да није тих слика, били бисмо ускраћени за једно велико и аутентично сведочанство о страхотама са којима се наш народ суочио у три рата која су га задесила, готово без прекида.

Чернов је дошао у Србију 1912, као млади фотограф, извештач руских листова "Новое времја" и "Руско слово", за које је извештавао из Париза.

Фото Архива

Његова камера је све бележила и оставила вредно сведочанство које је он сложио у причу о херојству Срба кроз балканске ратове. Чернов није имао само оштро око и уметничку руку, имао је дар да сликама напише причу. Пратећи те слике и коментаре испод њих, онај ко је гледао имао је јасну представу шта се и како одигравало у ратовима који су Србију ослободили од турског и бугарског непријатеља. Са тим сликама је направио изложбу у Официрском дому у Београду, 1913, али су неке од тих слика прво видели Лондон и Париз.

Тада је Европа била упозната са страдањем које је мала балканска земља морала да поднесе да би сакупила делове своје територије, неке које су вековима држали османлијски освајачи.

Имао је намеру да се посвети сликању, али је почетак Првог светског рата то осујетио.

Тако је Самсон Чернов одложио каријеру сликара и дошао у Србију непосредно после атентата.

Он апаратом бележи сваки детаљ коме је био сведок. Слике колоне изморене војске, запрежних кола са народом који се вози, пешачи, посрће са завежљајима у којима је цео њихов живот, сав јад који је претходио оном још горем – преласку преко албанских планина у којима је на сваком кораку вребала смрт од хладноће, болести, глади, албанских качака.

Све је то забележио апарат овог руског Јеврејина који је патњу туђег народа доживео лично, не само професионално као фотограф. Ако сте некада видели, а вероватно јесте, оне тужне слике голе обале Драча на којој стоје смрзнуте прилике војника који су некада били српска војска, то је снимио Чернов.

Са српском војском се укрцао на лађу, заједно су страховали од немачких сумарена, животи су им свима висили о концу док нису угледали обале Крфа. Тамо је камера забележила сенке од људи, одраслог мушкарца, сељака, који тежи мање од 30 килограма. Потресне слике оних који се сваким дахом боре да их не прогута морска дубина, јер нема више места за сахрањивање.

Делећи са Србима најтеже тренутке, исти страх, кору хлеба, видевши све што је народ, који је силом прилика постао војска, поднео, овај, по службеној дужности извештач, а по срцу велики српски пријатељ, заувек се везао за народ који је упознао кроз његову највећу патњу и страдање. Иако није био војник, обукао је униформу капетана српске војске и у њој је отишао у Њујорк, да у Гранд Централ паласу организује изложбу о ратовима које је прошла Србија. Било је то марта 1918, и изложба је постигла велики успех. Држао је говоре, давао интервјуе, увек истичући херојство оних које је снимао, а не себе као сниматеља. Иако није био војник, осветлао је униформу коју је носио као да је био у борби.

Јер борба за истину је важна колико и за ослобођење.

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ЉУБАВ И БРИГA ЗА ОБИЧНЕ ЉУДЕ: Краљица Марија се потпуно посветила добротворном раду

12. 06. 2021. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - НАЈВОЉЕНИЈА СРПСКА КРАЉИЦА: Марија је освојила срца људи своје нове домовине

11. 06. 2021. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - САЧУВАО ЈЕ СРПСКУ ДУШУ: Када је Ђорђе Рош видео у каквом су стању Хиландар и његови монаси, одмах је прионуо на његово обнављање

10. 06. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН- СПАСИЛАЦ МНОГИХ ЈЕВРЕЈА: Доласком нове власти после Другог светског рата Рошови су морали да се иселе из земље

09. 06. 2021. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације