Друштво

УЧЕ ДА "ЧИТАЈУ" МЕСТО ЗЛОЧИНА: Хемијско-технолошка школа у Суботици једна од две у Србији која школује техничаре за оперативну форензику

Ј. ЛЕМАЈИЋ

17. 02. 2022. у 12:00

ИДЕНТИФИКОВАЊЕ доказа на месту увиђаја, њихов пренос и лабораторијска анализа само су део градива који ће током четири године учити прва генерација техничара за оперативну форензику у Хемијско-технолошкој школи у Суботици, једној од две у Србији у којој се изучава овај изузетно атрактиван профил.

УЧЕ ДА ЧИТАЈУ МЕСТО ЗЛОЧИНА: Хемијско-технолошка школа у Суботици једна од две у Србији која школује техничаре за оперативну форензику

У школској лабораторији, у којој стичу добар део неопходних знања, 29 ђака марљиво и са много озбиљности полако улази у тајне овог важног посла, изучавају и праве базе података, које су неизоставни део хемијских анализа.

- Сада се уче хемијској писмености а потом ће ући у струку - каже, за "Новости", Наташа Николовски, професорка хемије. - Током школовања научиће да на месту увиђаја препознају трагове, узоркују их, препознају шта може да буде доказни материјал, да их правилно конзервирају и не оштете док не стигну до лабораторије, где ће их потом анализирати. То је најважнији део посла и мора добро да се уради. У супротном, случај могу да одведу у потпуно другу страну и на другачији пут. Од врсте узорка зависи анализа и то је оно што уче, као и методе које треба да примене. Ђаци су вредни и знатижељни, са добрим темељима из природних наука. Ово нам је свима ново и сви смо једнако узбуђени да видимо како ћемо напредовати, а смер ће бити отворен и наредне школске године.

Серије CSI, "Место злочина", и домаћа "Убице мог оца", досад су биле једини начин да се млади упознају са радом форензичара и да виде колики је њихов значај за истрагу као и за откривање околности и починиоца злочина. Многима је то био разлог да крену овим путем.

- За форензику сам сазнао из серија, филмова и књига, и деловала ми је као занимљива професија. Ово је оно што сам замишљао, а тек нас очекује практичан рад, тако да ће сигурно бити још занимљивије - каже Лука Поповић, који би желео да ради у некој форензичкој лабораторији. - Хемија није лака, радимо много, али када човек нешто воли и ужива у послу, онда ништа није проблем.

Жеља да се бави судском медицином навела је Јелену Францишковић да упише овај смер.

- Судска медицина и патологија су ме одувек занимале и када се појавио овај смер у школи схватила сам да ће ми највише помоћи да радим оно што желим. Иако још немамо праксу, мислим да нисам погрешила - верује Јелена.

До краја средње школе ђаци ће обилазити полицијске управе, како би видели позицију форензике у целом процесу откривања починилаца злочина, крими-техничке лабораторије, али и факултете које после могу да упишу. Њима ће бити отворена врата свих високих школа, нарочито оних којима је хемија главна област, Факултет за безбедност, као и Одсек за форензику Факултета за физичку хемију...

ОД ВЕШТАЧЕЊА ДО АРХЕОЛОГИЈЕ

ЖЕЉА већине ђака је да се после завршене школе запосле у супер лабораторији Националног центра за криминалистичку форензику. Лаборант форензичар тамо спроводи форензичка вештачења из ДНК, опште биологије, судске медицине, физичке-хемије (дроге, експлозиви), токсикологије, докумената и рукописа, фото и видео материјала. Своје место техничар за оперативну форензику може пронаћи и на археолошким налазиштима, на местима избијања пожара, у медицини, у оквиру судске медицине која је једна од грана форензичке науке.