ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ДУБОКА ДРЖАВА НЕГУЈЕ НАЦИСТЕ: Украјина између окупације и ослобођења

Слободан Јовановић

10. 03. 2022. у 17:14

КАД сам једном приликом, усред драме деведесетих, питао Слободана Милошевића шта мисли, како је могуће да се Совјетски Савез распао мирним путем, а код нас се воде ратови, одговорио ми је: "Оно што се код нас догађа сада, код њих ће касније." Сетио сам се тога више пута - поводом збивања у Грузији, Чеченији, Нагорно Карабаху, Мајдану, Луганску и Доњецку, Одеси, а нарочито сада у Украјини.

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ДУБОКА ДРЖАВА НЕГУЈЕ НАЦИСТЕ: Украјина између окупације и ослобођења

Улазак Црвене армије у Берлин 1945. године

Бројне су асоцијације које из тога проистичу, али једно сазнање је остало до данас: ми у Србији боље видимо суштину тих збивања од многих, да не кажем - од свих у Европи. Једноставно, ми смо све то већ видели. И не само видели: доживели, осетили на својој кожи, отпатили, одболели и одболовали, одстраховали, открварили... Овде су падале бомбе, огромне, одвратне, разорне и убитачне; падале су усред градова по Србији и усред ове европске престонице. Не сећамо се да се неко у Европи нешто згражавао над тим као што се сад згражавају над Украјином. А згражавају се толико да ништа више о томе не мисле и не разабиру; ко се не згражава довољно, одмах им је сумњив и путиновац.

Јасно је нама како је Украјини и Украјинцима, много јасније него Американцима и Европљанима, али нам није јасно како им је јасно како је Украјинцима, а није им било јасно како је Србима. Па нема другог објашњења и другог одговора него да су одлучили да им је ово јасно, као што су били одлучили да им оно не буде јасно.

У вези с тим, недавно смо могли да прочитамо једно необично отворено признање бившег америчког амбасадора у Србији Вилијема Монтгомерија у интервјуу хрватском листу: Имали смо проблема у финансирању владе Црне Горе, па смо одлучили да не видимо шверц цигарета (а свакако и дроге)... Баш тако каже: одлучили да не виде! Може се, дакле, одлучити да се не види нешто што и те како постоји, што ће очи да ми избије, како каже народна изрека, што се свакодневно догађало пред њиховим очима, али и да виде нешто чега нема, да виде друкчије него што јесте, да кривотворе и преиначе оно што су видели и да измисле оно што су наводно видели. Нису, наравно, видели да постоје злочини над Србима од стране Хрвата, муслимана и Албанаца; о НАТО жртвама и НАТО злочинима да и не говоримо... А то да су одлучили да их не виде, види се по томе што су Хрватску примили у Европску унију, што су је наградили за злочине "Олује" и "Бљеска" за нацистичко етничко чишћење, за проусташке манифестације, симболе, атмосферу, за хрватску државну власт која све то толерише и поспешује.

Истине ради, Немачка је током деценија после Другог светског рата прилично прочистила своје лице од нацизма. Бивша канцеларка Меркел је, на пример, приликом једне посете Аушвицу 2019. године рекла једноставну, али и тешку истину: "Аушвиц-Биркенау је немачки логор смрти. Створили су га Немци. Стало ми је да нагласим ту чињеницу. То је одговорност која никад не пролази."

Замислимо незамисливо: да таквих неколико речи или реченица изговори Колинда Грабар Китаровић у Јасеновцу; или Зоран Милановић; не смањујући број жртава, не правећи никакве релативизације на релацији Хрвати-усташе; као што ни Меркелова није ничим ублажила одговорност Немаца, а могла је да се испоштапа есесовцима, хитлеровцима, нацистима и сл. Или да је Туђман, а што не и Тито, клекнуо пред оним каменим цветом као Брант својевремено у Варшавском гету. Или да је Зеленски то исто урадио на неком месту злочина бандероваца; рецимо у Одеси, где је не тако давно у препуној сали спаљено више десетина живих људи. Руса, наравно. Кад се пак мало боље погледа целина европског простора, којим доминира Немачка, уз помоћ и надзор Америке, наравно, онда се суочавамо с дубљим слојем истине да је нацизам из Немачке, у ствари, дислоциран у Хрватску, прибалтичке републике, на Косово, у Украјину. Тамо где је могло да му се нађе плодно тло. И не само да је дислоциран него је и негован, заливан, помаган, успостављан и одржаван у животу. Јер, како би иначе могла да опстаје та идеологија глобалистичке надређености, изузетности и изузетости, као софистициране верзије иберменша. Откуд толико посезање за кажњавањем непоћудних и слободољубивих народа, за санкцијама и сатанизацијама, потчињавањима и обуздавањима, држања у финансијским ропствима и другим облицима експлоатисања и пљачкања.. Како би могли да функционишу разни мајдани, обојене револуције, олује и бљескови - без извршилаца у виду старих и нових нациста, звали се они усташе или бандеровци, или некако друкчије, са истим значењем и идеолошком матрицом. Све њих обједињује и одржава у животу тзв. дубока држава као цивилизацијски, тачније - антицивилизацијски монструм овог времена, и употребљава кад јој то затреба, у настојању да глобалистички овлада планетом. Не само да је у том настојању апсолутном медијском доминацијом поништила категорију истине, претварајући лаж у истину, него је обрнула наглавачке и све друге основне и вечите људске и цивилизацијске вредности као што су право и правда, хуманизам и солидарност, слобода и слободарство. У тој изокренутој свести спојили су неспојиве појмове, типа хуманитарне интервенције, што се у семантици зове contradictio in adjecto, а у обичном говору - убијање за добро убијених. Назив НАТО злочина над Србијом - Милосрдни анђео - остаће вероватно као непревазиђени пример људског лицемерја и бешчашћа, као што ће и Хашки трибунал остати као пример огољене негације права и правде.

 

Порука украјинског представника у НДХ

Све што су намеравали да раде Русији и Русима, увежбавали су претходно на Србима. Као што су, у југословенском случају, илегално наоружавали хрватску паравојску (који су себе поносно звали усташама), а потом и албанске терористе у случају кажњавања Србије, тако су сада бајденовци до зуба наоружали бандеровце у функцији опкољавања и обуздавања Русије. Ту су, затим, и у једном и у другом примеру, хистерична сатанизација, па тоталне санкције, као и тоталитарна блокада истине - у руском случају забраном руских медија, у нашем случају "демократским" бомбардовањем београдске и новосадске телевизије. Што се ратовања тиче, радије би се борили у овом случају до последњег Украјинца, као што је било и на Косову и другде.

Као што су сличности бројне, тако су и разлике поприличне. Руси, на пример, нису чекали да НАТО дође у Москву, као што су чекали Хитлера, Наполеона и друге освајаче, него су му овај пут кренули у сусрет. Читавих 78 дана је НАТО без мировњачких сметњи и медијске халабуке бомбардовао и иживљавао се над једном малом и незаштићеноом земљом, док су сада натовски медији дигли грају до неба. Рат у Србији приказивали су светлуцањем пројектила на компјутеру, тако да су страдања људи, рушења градова и мостова, као и други ужаси рата личили на дечје игрице, док су сада слике ратног страдања експлицитнe и експресивнe.

Србија, уз сву неравноправност у односу на НАТО, није поклекла под његовим ударима и предала се, како год ко то тумачио и иронисао. НАТО се ипак није усудио да "сиђе на земљу" и крене у копнену окупацију. Покорио је Србију после рата тако што је довео марионетску власт и наставио да се према њој понаша, на изненађење наивних, скоро исто као према Милошевићу. Путин је својевремено рекао да је Србија Русији отворила очи. Да ли довољно, видеће се у данима и годинама које долазе. У сваком случају, ово је битка, и то пресудна, за читав 21. век. Између тоталитарне "демократије" и права на избор. Уосталом, погледајмо ко на Србију ових дана врши страховит притисак, а ко не, о чему говори и председник Србије, па ће се лако дешифровати поменуте алтернативе. Нема никакве сумње да највеће патње и жртве у том судару трпи украјински народ који се у том војно-стратешком судару дивова нашао на линији ватре, како Американци воле да кажу. У једној јединој ствари су Украјинци у предности: кад се једном све то заврши, а једном се као и све друго мора завршити, они ће у име целог човечанства донети историјску пресуду - да ли су и од кога окупирани или ослобађани.

Фотографије: Агенција Спутњик, Википедиа и из књиге "Нацистичка тајна Америке"

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.

15. 12. 2024. у 13:55

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16

БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све

БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све

НОВАК и Јелена Ђоковић у емотивној вези су од 18. године, што значи да су пола живота провели заједно. Важе за један од најскладнијих парова, али и код њих се дешавају несугласице.

15. 12. 2024. у 12:00

Коментари (1)

АЛТА ЗА ДЕЧЈЕ ОСМЕХЕ: Пакетићи донели радост малишанима из Дома „Колевка”