КОД НАС СЕ РУШИ ЖИВОТ: Трочлана породица Брил из Харкова, због рата у Украјини, пре недељу дана, преко Мађарске избегла у нашу земљу

Ј. ЋОСИН

08. 03. 2022. у 10:28

ПУТОВАЛИ смо готово три дана до мађарске границе, будућност нам је неизвесна, не знамо шта нас чека јер се код нас руши живот. Мој брат је у Запорожју, данима су без струје и не могу да га чујем, телефони су му празни. Недељу дана не знамо ништа о њему и његовој породици, ни да ли су живи, ни да ли су добро. Последњи пут када смо их чули били су у метроу, тамо су спавали, нису имали храну ни воду, осим оног што им донесу волонтери. Желимо светлу будућност за нашу ћерку, зато смо одлучили да са њом одемо из Украјине.

КОД НАС СЕ РУШИ ЖИВОТ: Трочлана породица Брил из Харкова, због рата у Украјини, пре недељу дана, преко Мађарске избегла у нашу земљу

Владимир, Нина и Ана Брил са Александром Јовановићем у Нишу / Фото Ј. Ћосин

Овако за "Новости" говори Владимир Брил из Харкова, који је са супругом Нином и ћерком Аном (30) пре недељу дана напустио родну Украјину. Дошли су у Ниш код Аниног момка Александра. Кажу да најпре нису могли да поверују шта се дешава, али када је завладала паника, када су бомбе почеле да падају, одлучили су да напусте земљу. Кажу да се у Србији осећају пријатно и сигурно, али да много брину због свега што се дешава у њиховој земљи.

- Неизвесно је шта ће даље бити, не знамо од чега ћемо живети овде, не знамо да ли ћемо наставити да примамо пензије и плате, али морали смо да одемо. Целог дана слушали смо бомбе. Затворили смо прозоре, али они су се тресли од детонација. Кренули смо са две торбице и личним стварима, како бисмо спасли животе - прича нам Владимир.

Њеогова ћерка Ана недавно је у Харкову, граду са милион и по становника, добила нови посао као дизајнер и за њу је, како каже, било невероватно да све ово замисли.

- Тог 24. фебруара мојој сестри је био рођендан, спремали смо се за породично славље. Нисмо веровали да ће доћи до рата. Ја сам раније купила авионску карту за Србију, планирала сам да почетком марта дођем и посетим свог момка Александра. Тог јутра, међутим, мајка ме је пробудила веома забринута. Видела сам у њеним очима такву тугу да сам помислила да је неко умро - прича нам Ана.

Пут дуг више од 1.500 километара прелазили су, каже, готово три дана.

- Целог тог дана слушали смо бомбе како одјекују. Људи су спавали у метроу. Кроз Украјину смо путовали готово три дана, путеви су били блокирани од гужве и људи у колонама у возилима. Зато смо решили да идемо возом, а када смо кренули, бомба је пала у близини железничке станице. Одјекнуло је тако јако да су људи у паници почели да се укрцавају у воз. Од Харкова до Ужгорада смо путовали 25 сати. Нисмо успут видели никакву војну акцију, само смо чули бомбе и сирене за ваздушну опасност. У купеима је било по осморо људи, углавном мајке са децом, а много људи стајало је по ходницима вагона. Није нам било дозвољено да унесемо велике кофере, већ само мале торбе са најосновнијим стварима. Сада желим да помогнем људима који напуштају своје домове, да им пружим информације које имам око преласка мађарске границе, око транзита - прича нам Ана.

Ова девојка и њена породица нису једине које су ових дана стигле у Ниш. Како сазнајемо, неколико породица из Украјине већ је дошло у овај град, махом они који ту имају родбину.

У БУДИМПЕШТИ ИХ ЧЕКАЛИ ДВА ДАНА

АНИН момак Нишлија Александар Јовановић каже да је срећан што су његова девојка и њени родитељи сада на сигурном, али да га читава ситуација кроз коју су прошли подсећа на оно што је и сам гледао као дечак, док су бомбе разарале Ниш.

- Сада се сећамо 1999. Моја породица је била и тада, али и сада је спремна да помогне у оваквој ситуацији. Отишли смо до Будимпеште да сачекамо Ану и њене родитеље. Ана је чувала батерију на телефону да би могла да назове када стигну. Чекао сам их два дана док се нису коначно јавили и стигли. Од уторка су овде код нас и сада ми је лакше, боље се осећам. Пратимо дешавања, информисани смо. Ово никоме није лако - прича нам он.

У НАШОЈ ЗЕМЉИ КОД РОЂАКА И ПРИЈАТЕЉА СМЕШТЕНО 700 ИЗБЕГЛИХ

ГРАНИЦЕ Србије до сада је прешло око 3.000 избеглица из Украјине, од чега је око 700 остало у земљи, код рођака и пријатеља, а њих око 2.300 је наставило даље, потврђено је за "Новости" у Комесаријату за избеглице.

- Позивамо и њих и њихове домаћине да се обрате повереницима за избеглице у општини у којој бораве и да искажу потребе - поручују из Комесаријата, и додају да су повереницима у свакој општини послали инструкцију како могу да пруже помоћ.

За оне који им се обрате обезбеђени су смештај и исхрана у прихватним центрима, опредељеним само за пријем украјинских држављана (има их више, јер су стари реновирани). За оне који у овом тренутку имају обезбеђен кров над главом, могуће је понудити помоћ у храни, одећи, обући, здравственој заштити, укључивање у образовни систем и приступ другим услугама.

Повереницима је достављен образац који би требало да попуне, а у којем се исказују потребе оних који им се обраћају (смештај, храна, хитна здравствена заштита, одећа, обућа...). Посебно је наглашено да, у случају да се појави малолетно лице без пратње, истог тренутка обавесте надлежни центар за социјални рад.

Како "Новости" сазнају, породице код којих су одселе избеглице већ су почеле да се јављају Комесаријату и засад се махом распитују коју би врсту помоћи могли да добију. Реч је о женама и деци, а међу њима има и петочланих и шесточланих породица.

- Искуство Мађарске и Румуније у актуелној кризи се није показало као лоше. Будући да немају довољно прихватних капацитета, они су обезбедили приватни смештај за избеглице. Требало би размислити да тако нешто учини и наша држава уколико дође до већег таласа, да људима финансира боравак у приватном смештају, хостелима и хотелима, што је јефтиније него да се отварају нови капацитети и прави инфраструктура - каже Радош Ђуровић из Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила.

Он додаје да им се људи јављају с пута ка Србији и распитују се о условима боравка овде. Каже да већина иде ка Хрватској, али неки и ка Црној Гори, где имају некретнине. У Центру подржавају предлог председника државе да се што пре формира Радна група за прихват избеглица. (В. Ц. С.)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16

ЖЕЉКУ САМ МОЗАК ИСПРАО Вељко открио како васпитава децу и шта их прво учи

"ЖЕЉКУ САМ МОЗАК ИСПРАО" Вељко открио како васпитава децу и шта их прво учи

БОКСЕР Вељко Ражнатовић и његова супруга Богдана у мају месецу добили су трећег сина коме су дали име Исаија, а неодољиви дечак мења се из дана у дан, окружен браћом Крстаном и Жељком.

14. 12. 2024. у 20:04

Коментари (0)

СИТУАЦИЈА ЈЕ ДРАМАТИЧНА, НАЈВАЖНИЈЕ ДА СЕ НЕ ПРЕТВОРИ У ПОТПУНО ТРАГИЧНУ Застрашујуће упозорење Марије Захарове