НА ДЕДОВИНИ СЕ НИКОГА НЕ БОЈИМ: Петко Милетић (56), једини српски повратник у селу Опрашке у Метохији, верује у опстанак у родном крају
ОВДЕ сам рођен. Ту сам завршио школу, али сам потом радио у разним крајевима Србије. Најдуже у Крушевцу, одакле сам се са породицом вратио 2009. године. Вукло ме је нешто овамо, јер ту су ми корени, кућа, имање... Било ми је жао да све то пропада. Стално смо на мети комшија Албанаца, али сам "прегорео" и више се не плашим никога. Осим Бога. Зато верујем да ћу опстати на својој дедовини.
Овим речима почиње своју нимало лаку животну причу Петко Милетић (56), из метохијског села Опрашке, једини српски повратник. Он се 2009. године вратио са супругом Снежаном, ћерком Тамаром (17) и сином Лазаром (16). У овом селу до 1999. било је 25 српских породица, а последњих година доселили су се Албанци.
- Када сам завршио школу, овде нисам могао да нађем посао, јер је тада било правило да се на десет радника упосли девет Албанаца и један Србин, па сам кренуо у потрази за послом. Брат је остао да чува родитеље, а када је он настрадао, било ми је жао да нам дедовина пропада. Поготову што је 2006. направљено шест српских кућа, а ми смо се вратили 2009, када су саграђене још три куће - појашњава Петко. - Тешко ми је што супруга Снежана није могла да издржи овај терет свакодневице, живота у изолацији и борбу за опстанак већ је отишла у централну Србију.
Још тежа му је вели свакодневна борба за егзистенцију али и опстанак јер је на свакодневном удару комшија Египћана, али и неколико албанских породица. Тренутно Милетићи живе од социјалне и повратничке помоћи, односно дечјег додатка који износи око 30.000 динара.
- Раније смо држали и стоку и носили сир на пијацу у Митровицу али смо 2015. када је подметнут пожар у селу и ми једва извукли живе главе, били принуђени да продамо и шест крава - прича Петко. - Од тада обрађујем ливаде и садимо башту чиме допуњујемо наш скромни буџет.
Недавно су ми запалили хектар воћњака са младим засадима шљива. То се дешава по други пут за неколико година. Све су већи притисци како од две албанске породице, тако и од комшија Египћана. Раније сам када зачујем лавеж паса скакао и устајао да заштитим пре свега децу, јер ми је сина напао пас комшије Албанца. Али, више се не бојим већ сам спреман да браним и себе и своју децу јер покушавам да овде заиста останем да живим.
ПОСАО ЈЕ УСЛОВ
УПРКОС свим притисцима, остао бих овде, али ми је посао неопходан. Ћерка после средње школе планира да упише Факултет у Косовској Митровици. И њој и сину највише недостаје друштво. Жао ми је само што не могу чешће да их одвозим до Осојана где су им другови и другарице из школе, али то ми изискује и време и трошкове - додаје Петко.
Препоручујемо
РУСИ ОСВОЈИЛИ КУРАХОВ? Рогов: Наше трупе подигле заставу над зградом градске управе
РУСКЕ трупе заузеле су зграду градског већа у западном делу града Куракова у ДНР и подигле на њу тробојку.
14. 12. 2024. у 13:48
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
"ЖЕЉКУ САМ МОЗАК ИСПРАО" Вељко открио како васпитава децу и шта их прво учи
БОКСЕР Вељко Ражнатовић и његова супруга Богдана у мају месецу добили су трећег сина коме су дали име Исаија, а неодољиви дечак мења се из дана у дан, окружен браћом Крстаном и Жељком.
14. 12. 2024. у 20:04
Коментари (0)