ПАНДЕМИЈА РАЗАРА МЕНТАЛНО ЗДРАВЉЕ: Око 700.000 одраслих погођено неким од 12 најчешћих психијатријских поремећаја
КОВИД-стрес синдрому у време пандемије у Србији су највише биле подложне жене, пензионери, особе са основним образовањем и оне које су имале психијатријску дијагнозу у прошлости, показало је истраживање о утицају пандемије на ментално здравље људи у Србији.
Анксиозни поремећаји једини су ментални поремећаји код одраслих људи у нашој земљи за које је потврђено да су изазвани пандемијом вируса корона и новим животним околностима, речено је на трибини поводом представљања резултата националног истраживања о утицају пандемије на ментално здравље људи у нашој земљи.
Истраживања показују да се од почетка пандемије 27 одсто људи осећало угрожено и потиштено због стреса изазваним патњом за ближњима, 22 одсто њих пријавило је стрес због финансија и економске ситуације, а свега се 5,5 одсто људи у Србији изјаснило да је имало партнерских проблема.
Резултати истраживачког пројекта "Цов2соул" представљени су на трибини "На кафи са психологом", коју је организовала Хемофарм фондација на Дорћол плацу у Београду, настављајући и ове године циклус трибина посвећених очувању менталног здравља.
"На кафи са психологом" је речено и да је занимљив податак да више од половине популације сматра да корона ни на који начин није утицала на њихов лични, породични и пријатељски однос, али исто толико одраслих у нашој земљи се повремено осећало у току пандемије.
Једна од говорница на трибини професорка Медицинског факултета и руководилац Службе за научноистраживачку и образовну делатност Института за ментално здравље психијатар Нађа Марић рекла је у изјави за Танјуг да је "Цов2соул" пројекат који је спроведен током друге године короне и да је, уз помоћ 52 млада лекара психолога, спроведен на 60 општина у Србији, где су прикупљени узорци од 1.203 испитаника.
Навела је да су неке од тема истраживања биле колико је било дистреса - одређене клиничке патње која не мора бити психијатријски поремећај, преко тога колика је била учесталост психијатријских поремећаја у одраслој популацији од 18 до 65 година, као и учелост теорија завере и динамику и начин на које настају, колико их има и да ли се разликују од света или смо слични, доживљај усамљености, ковид-стрес синдром и лични утисци о пандемији када су у питању финансије, односи са породицом, пријатељима и физичка активност.
Упитана да прокоментарише менталне поремећаје настале за време пандемије, Марићева је истакла да подаци нису релевантни с обзиром на то да се у Србији нису радила истраживања о распрострањености менталних поремећаја пре пандемије корона вируса.
"Свака шеста особа у Србији, односно око 700.000 одраслих између 18 и 65 година, током друге године пандемије испунило је критеријуме за неки од 12 најчешћих психијатријских поремећаја", рекла је она и оценила је да то нису тако обесхрабрујући резултати када се упореде са истраживањима у осталим земљама Европе, по којима, на пример, у Чешкој 33 одсто популације има неки облик менталног поремећаја.
Додала је да је по броју оболелих наша земља најприближнија Норвешкој.
Редовни професор на Одељењу за психологију и у Лабораторији за истраживање индивидуалних разлика Филозофског факултета у Београду Горан Кнежевић рекао је да је његова област истраживања "Цов2соул" везана за терорије завере и објаснио да су оне умногоме утицале на одлуку да ли ће људи приступити вакцинацији у нашој земљи.
Навео је да су затворени, потиштени, ментално скучени и традиционални људи склонији томе да верују у теорије завере и у неку "позадинску стварност" која је у интересу одређене групе људи - Американаца, војске, присталица 5G мреже.
Кнежевић је истакао да 20 одсто грађана у Србији потпуно или делимично верује у теорије завере, те додао да су слични резултати и у земљама региона.
Виша научна сарадница на Институту за психологију у Лабораторији за истраживање индивидуалних разлика Филозофског факултета у Београду Љиљана Лазаревић је на трибини говорила о феномену усамљености за време пандемије.
"У оквиру пројекта Cov2Soul.rs прикупљени су подаци о перцепцији усамљености. Испитаници су одговарали о томе колико често имају осећај да им недостаје друштво, колико се осећају изолованим, и колико често се осећају одбаченим од сопственог друштва", рекла је Лазаревићева.
Навела је да је 45 одсто испитаника у узорку изјавило да се никада не осећају усамљено, 50 одсто је саопштило да се понекад осећа усамљено, док је 5 одсто изјавило да су често или скоро увек усамљени.
Носилац истраживања "Цов2соул" је Медицински факултет Универзитета у Београду - наставне базе Институт за ментално здравље и Институт за социјалну медицину, у сарадњи са Одсецима за психологију Филозофског факултета Универзитета у Београду и Новом Саду, а истраживање је спроводено уз подршку Фонда за науку Републике Србије.
Та истраживања могу да помогну сагледавању и разумевању пандемије, што би омогућило успостављање боље контроле над сличним околностима у будућности.
Такође, циљ ове студије је и да упуте све надлежне институције како би се више укључиле у превенцију и лечење менталних болести.
БОНУС ВИДЕО: "НОВОСТИ" У КРУШЕВАЧКОЈ КОВИД-БОЛНИЦИ: За годину дана бринули о 6.000 пацијената
Препоручујемо
РУСИ ОСВОЈИЛИ КУРАХОВ? Рогов: Наше трупе подигле заставу над зградом градске управе
РУСКЕ трупе заузеле су зграду градског већа у западном делу града Куракова у ДНР и подигле на њу тробојку.
14. 12. 2024. у 13:48
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
"ЖЕЉКУ САМ МОЗАК ИСПРАО" Вељко открио како васпитава децу и шта их прво учи
БОКСЕР Вељко Ражнатовић и његова супруга Богдана у мају месецу добили су трећег сина коме су дали име Исаија, а неодољиви дечак мења се из дана у дан, окружен браћом Крстаном и Жељком.
14. 12. 2024. у 20:04
Коментари (0)